Ko se plaši tranzicije

,,Mi nećemo da budemo zemlja u tranziciji,, , poručuje visoki komunistički funkcioner u Beogradu, ali kad treba da obezbedi dodatne pare za odbranu zemlje neće da se uhvati za svoj džep nego raspisuje novi harač.

AIM, Podgorica, 29. 7. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

,,Mi se nećemo ni prodati, ni predati,, , rečeno je na sednici Glavnog odbora Jugoslovenske levice, stranke supruge (Mirjane Marković) saveznog predsednika Slovodana Miloševića samo dan pošto su u Beogradu raspisani ,,federalni,, parlamentarni i predsednički i srbijanski lokalni izbori. Ta predizborna floskula trebala bi da biračkom telu sugeriše kako će, eto ta stranka i ubuduće (kao valjda i do sada) braniti ,,teritorijalni integritet i suverenitet,, Savezne Republike Jugoslavije, na čijem jednom delu – Kosovu - od tolike ,,odbrane,, neće biti održani izbori.

Formalni šef Jugoslovenske levice i pozorišni reditelj Ljubiša Ristić dva dana pred raspisivanje izbora je u ,,federalnom Parlamentu,, , povodom rasprave o povećanju vojnog budžeta, izgovorio istorijsku rečenicu kojom je zapečatio sve nade potajnih reformista o mogućim stvarnim ekonomskim reformama u Jugoslaviji (zapravo u Srbiji). ,,Mi nećemo da budemo kolonija, mi nećemo da budemo zemlja u tranziciji,, – srdito je izjavio Ristić, nagoveštavajući da Jugoslovenska levica kao koalicioni partner vladajućeg trijumfirata (Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja) nema nameru da dozvoli Srbima da učine ono što su već davno uradili Rusi, Česi, Poljaci, Slovenci,Bugari, Rumuni, pa i Slovaci i Hrvati.

Tranzicija kao opšteprihvaćeni pojam tržišnih reformi i privatizacije u ekonomiji i parlamentarne demokratije u politici u svesti beogradskih levičara shvaćeni su kao opasno mondijalističko zlo imperijalizma i hegemonije kojima se treba suprotstaviti svim silama. Na biračima će u septembru biti da prepoznaju još jednu veliku prevaru lažnih srpskih komunista koji frazom o zaštiti države od prodaje zapravo čuvaju jedino i isključivo divlju privatizaciju koju su već sproveli i na kojoj su se užasno obogatili. Sve velike firme u Srbiji – od industrije do energetike, trgovine, izvoza - uvoza i farmacije stranačko su vlasništvo ili Socijalističke partije ili Jugoslovenske levice, a ne retko i privatna svojina pojedinih visokih funkcionera ovih partija. Desetak ljudi iz rukovodeće garniture JUL-a spadaju u najbogatije ljude na Balkanu i gotovo groteskno zvuči njihovo obraćanje gradjanima da se u Rumuniji i Bugarskoj, ali i svim ostalim zemljama srednje i istočne Evrope teško živi zbog tranzicije. Pri tome ti novokomponovani beogradski tajkuni hladnokrvno krivotvore zvanične statističke podatke o životnom standardu u tim zemljama, računajući da su prosečnom gradjaninu Srbije ti podaci nedostupni.

U tom kontekstu tržišna tranzicija i otvaranje Srbije prema svetu u novoformiranoj komunističkoj nomenklaturi Beograda doživljava se kao atak na njene pozicije i interese, stečene obmanjivanjem i bespoštednim pljačkanjem naroda. Zato Srbiju treba sačuvati konzerviranu i od sveta odvojenu gvozdenom zavesom, a za to nikakva cena nije visoka. Kad Jugoslovenska levica kaže da se nećemo (prodati) i predati, to onda znači da ,,sirotinja raja,, mora da plati novi – harač. Tako je u “federalnoj Skupštini” nedavno usvojen novi zakon kojim se obezbedjuju dodatna sredstva za finansiranje odbrane i Vojske Jugoslavije, pored već (početkom godine) planiranih 19,5 milijardi dinara. Do neophodnih dodatnih 2 milijarde dinara vlast je rešila da dodje tako što će ojaditi – seljake i sve ostale gradjane,povećanjem poreskih stopa na kupovinu poljoprivredne mehanizacije i svih proizvoda bitnih za standard gradjana (što će reći, prevashodno životnih namirnica).

Zašto seljake i gradjane – upitaće se neko. Potpredsednik ,,savezne,, vlade i funkcioner Socijalističke partije Srbije Jovan Zebić nije ni trepnuo kad je izjavio da država te pare ne može da uzme od privrede jer ih ona nema. Da je dotični Zebić imao kuraži taj novac bi mogao da zatraži i ,,namakne,, od oni koji su ispred njega sedeli u skupštinskim klupama – samo poslanici i ministri Jugoslovenske levice,naravno kao veliki patrioti mogli su da ,,dotacijama,,obezbede Vojsci Jugoslavije dalju visoku borbenu gotovost. Ali, patriote na rečima su škrtice kad je novac u pitanju, pa im je lakše da udare po džepu običnog gradjanina koji će kad ,,zagusti,, biti još i šutnut u rovove da brani teško stečeno bogatstvo vladajuće oligarhije.

Kad je o tome nešto hteo da progovori jedan od opozicionih poslanika Lajoš Bala (Savez vojvodjanskih Madjara), upozoravajući da Jugoslaviji ne treba tako velika Vojska od 80.000 ljudi i da bi možda bilo jeftinije da bude manja i profesionalna, onda se kompeltna vladajuća koalicija okomila na njega nazivajući ga svakojakim pogrdnim imenima.I ovoga, kao bezbroj puta do sada, vlast se poslužila već smešnom pričicom kako novi nameti neće ugroziti standard stanovništva, niti će proizvesti inflaciju. Već sutradan u Beogradu je poskupeo hleb.

A o inflaciji - nepristrasno govore stručnjaci. Od juna prošle do juna ove godine cene na malo u Jugoslaviji porasle su za 99,8 a ne za 66,2 procenta kako tvrdi zvanična statistika, saopštili su pre neki dan eksperti Ekonomskog instituta u Beogradu. Rast cena se ne registruje realno nego pristrasno, pa je zato značajno umanjen taj rast – potvrdio je stalne sumnje nezavisnih eksperata saradnik tog Instituta Nebojša Savić, optužujući Savezni zavod za statistiku za manipulacije sa inflatornim brojkama. U trenutku kad bi se utvrdile ravnotežne tržišne cene jestivog ulja, svežeg mesa bez kostiju, šećera u kristalu, brašna, soli i mleka cene bi porasle za 40,8 procenata, a kad bi bili otklonjeni svi postojeći dispariteti, cene bi tokom prvog meseca porasle za 80, a narednog za 30 procenata, tvrdi ovaj ekonomista. To praktično znači da jugoslovenska inflacija ulazi u zonu trocifrenih brojeva, što je već najavio i Institut za tržišna istraživanja.

Ekonomski institut, inače, korigovao je naniže i svoju prognozu o bruto društvenom proizvodu Jugoslavije za ovu godinu. Umesto ranije prognoziranih 11,2 milijardi dolara, bruto društveni proizvod će iznositi 10,9 milijardi. Prevedeno na nešto prizemniji i razumljiviji nivo to znači da će društveni proizvod umesto 1.300 dolara biti 1.275 dolara po stanovniku.

Miša Brkić (AIM)