Dosijei kao sudbina

Donosenje zakona o otvaranuju dosijea tajnih sluzbi vodjenih gotovo 50 godina, u staroj, ali i novoj nezavisnoj drzavi, u Makedoniji prati "duh" onog zbog cega su i stvarani - kao instrument politicke disfalifikacije.

AIM Skopje, 28.7.2000

Nakon usvajanja zakona kojim su otvoreni policiski dosijei, kejeg je makedonski parlament doneo pre sezdesetak dana, cinilo se da je stavljena tacka na politicko-policijski efikasan "projekt" kojim su u starom sistemu krojene sudbine mnogih ljudi koji su najcesce bili proizvodjeni u "neprijatelje narodnog rezima". Ali, policiski dosijei i sada kada su dostupni svima onima o kojima su vodjeni, skrecu paznju na sebe, a stice se utisak da i u danasnjem tranziciono pluralistickom drustvu imaju dnevno-politicku upotrebnu vrednost.

Pre neki dan zamenik ministra za zdarvlje i predsednicki kandidat Demokratske partije Albanaca, kolicionog partnera u vladi, Muarem Nexhipi zeleci da zadovolji svoju znatizelju dali je ranija Sluzba drzavne bezbednosti vodila dosije o njemu. Zakonom predvidjenom procedurom dobio je na uvid svoje dosije i bio sokiran. Ne onime sto dosije sadrzi, jer se i u njegovom slucaju pokazalo da su policajci ne retko vodili posebnu paznju o nekim ljudima samo radi toga da stvaraju privid koliko to ljudi radi protiv najhumanijeg sistema na svetu, koliko zbog saznanja da su glavni izvori informacija o njegovim aktivnostima, misljenju o pojedinim stvarima i td, bili ljudi iz njegove neposredne blizine s kojima je gotovo svakodnevno komkunicirao. Naravno, Nexhipi spada u kategoriju onih koji su dosije "zasluzili" tokom zadnjih godina starog sistema, kada je u punom jeku bila "odlucna bitka protiv albanskom nacionalizma i separatizma", ali o njemu su policajci vodili brigu do zadnjih parlamnetarnih izbora 1998 godine. Nexhipi, koji je iskoristio i mogucnost da sazna i imena ljudi koji su ga kodosili, odbio je obnaroditi njihova imena smatrajuci da bi time stradale ni krive ni duzne njihove porodice, te da postoji mogucnost da su ti ljudi i ucenjivani da saradjuju sa tajnom policijom. Posto je "glavni kodos" u njegovom slucaju bio i njegov blizak partiski saradnik, Nexhipi mu je telefonom saopstio da je pokrenut postupak o njegovom izbacivanju iz partije.

Slucaj aktualne ministrice unutrasnjih poslova Doste Dimovske, ujedno i potpredsednika najace partije na vlasti VMRO-DPMNE je intresantan po jednom drugom detalju. Naime, raniji ministar unutrasnjih poslova, policajac po karijeri i sada predsednik novoformiranog Demokratskog saveza, Pavle Trajanov, cija je jedna od prvih ministarskih odluka bila zabranjivanje prisluskivanja i dalje vodjenje dosijea, svojevremeno, gotovo odmah nakon izbora na tu funkciju, izjavio je da je tajna sluzba MUP-a vodila dosijee o opozicionim politicarima, te je pomenuo i aktuelnog premijera Ljubca Georgievskog i tada potpretsednicu vlade Dostu Dimovsku. Kada je prilikom rekonstrukcije vlade pre osam meseci Dimovska dobila resor unutrasnjih poslova zatrazila je uvid u svoj dosije i nije ga dobila! Njeni potcinjeni su joj odgovorili da dosijei o njoj i premijeru ne postoje! Tacnije da se ne mogu naci. Ovih dana je Dimovska u intervjuu skopskom "Dnevniku" izjavila: "Ja jos uvek ne mogu naci moj dosije, iako sam nasla beleske i fotografije sa pracenja koje je bilo primenjivano nadamnom, ali i nad liderom VMRO-DPMNE Ljubco Georgievskim... Nalazim odredjene dokumente koje moji prethodnici nisu uspeli iscistiti. Nazalost deo tih dosijea je u necijim privatnim arhivima".

Naravno slucaj dosijea Dimovske pokazuje dve veoma neugodne stvari po "makedonsko prolece" - desetgodisnji ulazak Makedonije u sferi visepartiske demokratije. Prvo, uprkos, izricite ustavne zabrane dosijei su vodjeni i tokom devedesetih. I drugo, iako de jure stavljeni u status ad akta dosijei prelaskom u necije privatne arhive i dalje ce pretstavljati mogucnost nihove zloupotrebe u politicke svrhe. Od oko 19 hiljada policiskih dosijea - brojke kojom MUP operise nakon usvajanja zakona o njihovom otvaranju - procena upucenih je da je vecina prakticno bez neke vrednosti, sem kao dokaz da su tajne sluzbe radile na nihovom stvaranju, sto je bilo poznato i svakom vrapcu na grani. Drugim recima u vise puta ponavljanoj akciji selekcije i unistenja pojedinih dasijea nestalo je ogroman deo onih vaznijih. Ostatak je samo nuzan dokaz da su dosijei bili praksa UDBE i njenih naslednika. Naime, i policiski izvori govore o pojedinim cistkama arhive dosijea u kojima je nestalo cak stotinjak hiljada. Primer sa ministricom Dimovskom govori i o tome da su dosijei "filtrirani" i sklanjani na sigurna mesta i na samom kraju devedesetih, gotovo bukvalno pre par meseci. Ali i da se nastavlja praksa odrzavanja privatnih arhiva punih materijala koji u nekoj prilici mogu odigrati kompromitirajucu ulogu. Tako dosijei, relikt nekoh starih vremena, i dalje, u procesu njihovog nestanka, igraju ulogu zbog koje su i ismisljeni - radi politicke diskreditacije ljudi o kojima su vodjeni.

Nazalost pokazalo se da i politicari novog doba boluju od iste bolesti kada su policiska dosijea u pitanju. Tako, potrpetsednik Demokratske partije Albanaca, po mnogima najaceg stuba u klimavoj vladinoj koaliciji, Menduh Thaci u "zaru" bitke sa pristalicama tetovskog univerziteta u procesu donosenja novog Zakona o visokom obrazovanju, vise puta je predsednika Senata TU Milaima Fejzija nazvao "udbasem". Nedavno, u govoru na konferenciji omladine njegove partije, poslao je i ovu poruku: "Na srecu Albanaca i na njihovu nesrecu (misli na svoje politicke oponente) usvojen je zakon o otvaranju dosijea". Naravno Thaci misli ili zna - posto je deo vlasti - da su njegovi oponenti ucestvovali u njihovom stvaranju.

S druge strane, u vreme donosenja zakona i prilikom najave reformiranja tajnih sluzbi, pojedini njeni pripadnici, koji su smatrali da su time ugrozeni, pomocu svojih veza sa novinarima, u javnosti su plasirali spekulacije o tome da je DPA, koja kao partija nije jos sudski registrirana, a koja se sastoji od formalno jos postojece Narodno demokratske partije i Partije za demokratski prosperitet Albanaca(PDPA), dobrim delom za svoje postojanje zahvaliti upravo tajnoj policiji. Jer, PDPA, kaze se u tim spekulacijama, je kao partija nastala nakon deobe PDP na dva dela, procesu kojem su kumovale i tajne policiske sluzbe koje su za cilj imale da tada velike nacionalne partije poput VMRO-DPMNE i PDP oslabe njihovim cepanjem na sto je moguce vise manjih novih partija. S druge strane, javnosti su jos u pamcenju parlamentarni istupi ministra unutrasnjih poslova vlade Socijaldemokratskog saveza Tomislava Cokrevskog koji je imajuci u vidu bas DPA i njene tadasnje poslanike u parlamnetu tvrdio da policija raspolaze podatcima o njihovoj "antidrzavnoj raboti" te ih je zbog toga proglasio "trudnim, sa stomakom do guse". Drugim recima i o njima su bar tada postojali dosijei, o kojima neki tada mocni, sada ugrozeni policajci, mnogo toga znaju ili cak poseduju deo tih dosijea cija dneveno-politicka upotreba najverovatnije tek prestoji.

Zakon o otvaranju odsijea je tek polovina od predvidjene zakonske regulative o dosijeima i delovanju nekadasnjih tajnih sluzbi. U parlamentarnoj proceduri, tacnije na dnevnom redu jedne od prekinutih sednica, nalazi se i zakon kojim ce drzavni funkcioneri biti zaduzeni da prilikom prihvatanja kandidature, izbora i obavljanja drzavne funkcije morati potpisati izjavu o tome dali su saradjivali sa tajnim sluzbama. "Naprsno" prekidanje sednice bas u momentu rasprave o ovom zakonu neki dobro upuceni bivsi "delatnici" tajnih sluzbi objasnjavaju time da dobar deo onih koji ce tim zakonom biti prinudjeni dati takve izjave, u pojedinim periodima suradjivali sa UDB-om i njenim kasnijim derivatima. Raniji ministar unutrasnjih i spolnjih poslova, Ljubomir Frckovski u svojo redovnoj kolumni u skopskom dnevniku, pomenuo je par sifrovanih imena ljudi za koje tvrdi da su se nalazili u vladi koja je pre neki dan rekonstruirana. I pomenuti Pavle Trajanov je u vreme diskusija oko ovih zakona izjavio da se trebaju izednaciti domaci "kodosi" sa onima koji su saradjivali sa stranim, pogotovo susednim, tajnim sluzbama, o cemu u MUP-u postoje podatci. Tom prilikom on je sarkasticno napomenuo da bi objavljivanje imena onih koji su radili za susedne tajne sluzbe prakticno znacilo da u vladi bi bila upraznjena vecina mesta!

Sada se nedonosenje drugog zakona, smatra potezom njihovog prikrivanja do izbora nove vlade od pre par dana. Ali predlozeni zakon je nedvosmisleno jasan; on predvidja da i oni koji su vec izabrani stupanjem zakona potpisu trazenu izjavu. To, kazu bivsi mocni policajci, jeste dovoljan razlog da prekinuta sednica nikad ne dozivi produzetak, da se na usvajanje zakona naprosto zaboravi tim vise sto parlament vodi covek iz redova Demokratske alternative, partije iz koalicije koja se najvise pominje u vezi clanova vlade i drzavnog vrha koji su suradjivali sa tajnim sluzbama.

U medjuvremenu, obican narod i ne gura se mnogo oko saltera na kojima se podnose zahtevi o uvidu o eventualnim njihovim dosijeima. Policiski dosijei, stari i novi, ipak su briga ljudi zarazenih politikom.

AIM Skopje ISO RUSI