Odbačen većinski model

Slovenija i izbori

Dilema i odluka o vrsti izbornog sistema jeste izuzetno važna za Sloveniju i zbog pouka koje je izvukla posle raspada nekadašnje SFRJ.

Ljubljana, 25.07.2000.

"Koalicija Slovenija više ne postoji! Postoji samo još vlada Andreja Bajuka," vajkao se okupljenim novinarima aktuelni ministar odbrane Janez Janša, ujedno predsednik Socijaldemokratske partije Slovenije (SDS). Razočarenje je usledilo posle odluke koalicionog partnera - Slovenačke narodnjačke partije (SLS) braće Podobnik da podrže ustavne promene radi ozakonjenja novog modela proporcionalnog izbornog sistema. Istom prilikom je podpredsednik SDS najavio da njegova partija neće potpisati najavljeni sporazum o saradnji stranaka u vladi. Zato su čelnici SDS dan, kada je koaliciona SLS odlučila da pristupi promenama Ustava - obeležili kao "crni četvrtak".

Poslednji dogadjaji i nisu neko iznenadjenje; analitičari ocenjuju da sve to ide u prilog prognozama prema kojima posle svih peripetija, parolaštva i političkih trauma u Sloveniji ipak neće proći ozakonjenje većinskog izbornog sistema. A to je sistem koji je, kako podsećaju stručnjaci, u priličnoj meri kriv i za produbljivanje i razvoj konflikata izmedju pripadnika različitih nacija u osamostaljenim republikama nekadašnje Jugoslavije. Većina slovenačkih političkih partija imaće, dakle, priliku da, makar i u poslednjem trenutku - pronadje dovoljno mudrosti da ne ponovi grešku kakvu su počinili njihovi susedi.

O čemu se radi? Sve je počelo 1996. godine bojevitim kritikama Janeza Janše, lidera tadašnje opozicije, na adresu proporcionalnog izbornog sistema, koji je praktikovan u Sloveniji. Krenula je inicijativa za sakupljanje potrebnog broja potpisa kako bi se raspisao referendum, koji bi i po slovu zakona i po javnim proklamacijama trebalo da bude "savetodavan" i neobavezujući. Potpisi su prikupljeni i usledio je referendum. Bila je to prava prilika za testiranje kako izgleda kad odlučuje "većina onih koji su izašli na izbore". Deo stručnjaka je potom tvrdio da je referendum propao, a deo je bio ubedjen da je potvrdio većinski izborni sistem. Rezultat? Četiri godine oprečnih pravničkih i političkih rasprava.

Desilo se da je loša obaveštenost i pripremljenost biračkog tela proizvela situaciju u kojoj je o bitnom pitanju odlučio mali deo birača, koji su bili voljni da izadju na birališta. Većina u manjini se odlučila da je najbolji Janšin predlog - većinski izborni sistem. Bila je to "volja naroda", na koju se populistički vodj opozicije (uprkos neoborivim matematičkim dokazima) pozivao u jeku rasprava je li većinski izborni sistem prošao, ili je pak proporcionalni ostao. Konačno, sve to možda i ne bi bilo toliko komplikovano da Ustavni sud Slovenije nije doneo kontroverznu odluku kojom je referendum proglasio konačnim i obavezujućim. (Rečena odluka je protumačena kao plod političkih simpatija pojedinih sudija prema Janezu Janši - što se najbolje vidi danas, kada je dobar deo ondašnjih ustavnih sudija zauzeo ministarska mesta u novoj, Bajuk-Janšinoj vladi.)

Za peripetije i diskusije oko odluke Ustavnog suda je bila presudna nategnuta analogija sa bavarskim pravnim redom. Ukratko, Ustavni sud Slovenije je naložio parlamentu da tokom godinu dana izmeni izborni sistem. Odluku je tada podržala i Podobnikova SLS, zato da bi naglasila kako se zalaže za poštovanje legalizma. Ista SLS je potom zbog svadje oko izbornog sistema čak izašla i iz koalicije sa Liberalnom demokratijom Slovenije (LDS Janeza Drnovšeka), fuzionisala se sa demohrišćanima (SKD Lojze Peterlea) i pomogla pad prethodne i uspostavljanje nove (desničarske) vlade. Medjutim, upravo je nova vlada, vlada Andreja Bajuka označila kraj snova o promeni izbornog sistema.

Za ukidanje jednog i usvajanje drugog izbornog sistema potrebno je da predlagač obezbedi dve trećine pristalica u parlamentu. To znači da je desnici bio potreban i po koji glas Drnovšekovih LDS-ovaca, što je, možda, bilo moguće dok je LDS bila na vlasti; od trenutka kada se našla u opoziciji, nikakav kompromis više nije bio moguć. Zato je bilo pitanje vremena kada će se Janšin veliki plan srušiti kao kula od karata. Što je, opet, ponukalo narodnjake (SLS braće Podobnik) da promene kurs i levici ponude korekciju postojećeg proporcionalnog sistema. Istini za volju, takav manevar je bio i jedini realan, posebno ako se zna da će sledeći izbori biti održani kroz par meseci. I ne samo to - ukoliko parlament ne bi uspeo da usvoji većinski izborni sistem, onda bi izmena Ustava ostala kao jedina šansa da parlament ne prekrši odluku Ustavnog suda.

Dilema i odluka o vrsti izbornog sistema jeste izuzetno važna za Sloveniju i zbog iskustva koje je izvukla raspadom nekadašnje SFR Jugoslavije. Jer, baš na tlu nekadašnje SFRJ se iskazalo da većinski sistem ponegde može da proizvede loše, čak katastrofalne posledice. Za razliku od proporcionalnog sistema (koji pokazuje relativno tačan odnos svih političkih ubedjenja u društvu i parlamentu), većinski sistem stvara prilike u kojima jedna politička opcija može da nadglasa drugu. Loša strana proporcionalnog sistema jeste što podržava formiranje nestabilnih koalicija na vlasti, mada je u pojedinim državama takav sistem, sistem konsenzualne demokratije, zapravo nužan. Švajcarska, Belgija, Holandija pa čak i Austrija jesu države sa uspešno primenjenim proporcionalnim izbornim sistemom. Što u engleskom, "westminsterskom modelu", nije slučaj, pošto političke ili etničke "manjine" ne bi imale nikakvih šansi da ikada postanu "većina" i odlučuju o bitnim stvarima svog opstanka. A to otvara perspektivu konfliktima, otcepljenjima i ratovima. Takav scenario u nacionalno homogenoj Sloveniji možda nije verovatan, mada bi većinski sistem sigurno doveo do obnavljanja tradicionalnih podela na blok “klerikalaca” i “liberala”.

Kakve su praktične posledice većinskog izbornog sistema najbolje prikazuje "jugoslovenski" primer. U Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji od 1990. godine primenjuju rečeni izborni sistem, model koji su političari nametnuli u želji da obezbede što potpuniju kontrolu. Samo su Slovenija i Bosna i Hercegovina izabrale kombinaciju većinskog i proprorcionalnog sistema, dok je čisti proporcionalni sistem upotrebila Crna Gora. Rezultati su poznati. Maksimalizacija partijske snage većinskih partija (SPS u Srbiji, HDZ u Hrvatskoj) i brisanje malih partija. Po mišljenju dr Vladimira Goatija, koji je proučavao efekte navedenih sistema, brisanje političke konkurencije jeste nameravani cilj onih koji su protežirali većinski izborni model.

Koliko je maksimalizacija parlamentarne snage pojedinih partija bila nerealna, govore sami podaci - Miloševićeva Socijalistička partija Srbije je sa 46,8 odsto glasova u prvom izbornom krugu osvojila čak 77,6 odsto poslaničkih mesta; u Hrvatskoj je Tudjmanova HDZ sa 42,2 odsto glasova obezbedila 67,7 odsto poslanika u tadašnjem Društveno-političkom vijeću Sabora. O nepoštovanju demokratskog principa ravnomernog zastupanja političkih opredeljenja govori i "indeks proporcionalnosti" odnosno "indeks pravednosti". U idealnem primeru taj indeks iznosi 100. U Srbiji je taj indeks veoma nizak - na prvim izborima tek 67, a u Hrvatskoj 76. Što je mnogo manje od prosečnog indeksa proporcionalnosti, koji u zapadno-evropskim državama iznosi 86 (u većinskom) odnosno 94 (u proporcionalnom sistemu). Posledica je da u srpskoj skupštini i hrvatskom saboru većina bez problema prihvata odluke koje su bile suprotne interesima etničkih i političkih manjina. Ujedno je ukinut dvodoman parlamentarni sistem. Rezultat? Bojkoti izbora i popisa stanovništva, uspostavljanje paralelnih insitucija, a na kraju rat u Hrvatskoj i na Kosovu.

U Sloveniji je "indeks proporcionalnosti" do sada iznosio visokih 80 odsto, a u ključnim godinama (1990) čak i 99. Nema sumnje da je to uticalo i na relativno uspešan privredni i politički razvoj tokom poslednjih godina slovenačke samostalnosti. A onda je Janšina ideja o većinskom izbornom modelu, čime bi konačno, kako se nadao, neutralisao levicu sa političke scene, zapretila da će sve to poremetiti. Tokom proteklih meseci su vodjene žestoke političke debate i konačno je postignuto da vladajuća elita u Sloveniji neće krenuti istim putem kao nekadašnja braća, malo južnije.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)