Kako srušiti diktaturu glasačkim listićima

Izborni zakoni za Savezni parlament i predsednika SRJ

AIM,Podgorica, 24. 7. 2000

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Na buduće izbore za predsednika SRJ mogao bi da izadje samo Slobodan Milošević, da zaokruži svoje ime i da legalno ostane na čelu države kao opštenarodni predstavnik. Hipotetički, Predlogom Zakona o izboru i opozivu predsednika SRJ o kome će se danas (24. jula) na vanrednoj sednici izjasniti Savezni parlament moguća je čak i ovakva varijanta. Predsednik će postati kandidat koji dobije više od polovine glasova birača koji su glasali, a da pri tome nije potrebno da je na birališta izašla polovina upisanih s biračkim pravom. Pred poslanicima će se naći i zakonski predlozi o izboru poslanika u Veće republika kao i zakonske izmene o izboru narodnih predstavnika u Veće gradjana , a takodje i Zakon o izbornim jedinicama.

Predloženim dokumentom o izboru predsednika predvidjen je i drugi krug glasanja ako u prvom nijedan kandidat ne osvoji većinu glasova od ukupnog broja gradjana izašlih na birališta. U drugom krugu birači će se opredeljivati izmedju dva kandidata koji su u prvom izbornom krugu dobili najveći broj glasova, a pobedjuje onaj koji dobije najveći broj glasova birača koji su glasali. Kandidata za predsednika Republike može predložiti politička stranka, druga politička organizacija i grupa gradjana, ako prikupe najmanje 25.000 potpisa .

Izbore za predsednika SRJ raspisuje predsednik Veća gradjana,a za izbornu proceduru nadležna je Savezna izborna komisija. Ova komisija biće obrazovana na osnovu zakona o izboru saveznih poslanika u Veće republika i izboru saveznih poslanika u Veće gradjana Savezne skupštine. U prošireni sastav Savezne izborne komisije ulazi do osam predstavnika predlagača kandidata za predsednika Republike koji su prikupili najviše potpisa birača.

Prema predloženom izbornom zakonu, predsedniku SRJ prestaje mandat pre vremena na koje je izabran u slučaju smrti, razrešenja ili ostavke. Predsednik može biti razrešen odlukom jugoslovenskog parlamenta kad Savezni ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav a za razrešenje je potrebno da se izjasni dve trećine saveznih poslanika.Predlog za razrešenje može podneti najmanje polovina od ukupnogbroja saveznih poslanika u oba veća Saveznog parlamenta.O tome odlučuju članovi oba veća , tajnim glasanjem na sednicama koje se održavaju istovremeno, bez vodjenja rasprave.

Prema predloženm zakonu o izboru predstavnika u Veće gradjana broj izbornih jedinica je smanjen sa 29 na 26. Kosovska Mitrovica i Peć pripojene su izbornoj jedinici Prokuplje ( Srbija) , dok je prištinska izborna jedinica pripojena Vranju. U izbornoj jedinici Prokuplje , koja obuhvata 16 kosovskih opština , biće birano deset , a u Vranju , kome pripada devet kosovskih opština , devet poslanika. Crna Gora je prema ovom dokumentu jedna izborna jedinica iz koje se u Veće gradjana šalje 30 predstavnika. U Srbiji se bira 108. Zakonski predlog o izboru poslanika u Veće republika predvidja da su Srbija i Crna Gora po jedna izborna jedinica iz kojih se bira po 20 poslanika.

Novi izborni zakoni posledica su nedavnih brzopoteznih ustavnih promena prema kojima se predsednik SRJ bira na četiri godine na neposrednim izborima , a takodje i poslanici u Veću republika. Vanredno preznojavanje poslanika u sred leta navodi na zaključak da će izbori biti održani pre isticanja zakonskog roka, krajem novembra. U krugovima srpske opozicije uveliko se špekuliše da će izlazak na birališta biti organizovan već u septembru i da će po svemu sudeći osim redovnih saveznih i lokalnih, biti održani i predsednički izbori. Neki čak ne isključuju ni mogućnost organizovanja i parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, mada izmenama Ustava SRJ republička vlast i formalno postaje manje važna.

I stručnjaci i poliričari opozicije se slažu da je predloženim propisima o izboru saveznog predsednika obesmišljen bojkot izbora. Osim Srpskog pokreta obnove, gotovo sve opozicione stranke zagovaraju izlazak na glasanje. Uveliko se licitiraju imena potencijalnih predsedničkih kandidata ,medju kojima je favorit Vojislav Koštunica, lider DSS. Udružena opozicija će ipak sačekati usvajanje pomenutih propisa i kako je najavljeno u utorak se definitivno izjasniti o učešću na izborima. Ognjen Pribićević, savetnik Vuka Draškovića,predsednika SPO, ponovio je da će ova stranka odluku o učešću na izborima doneti tek kada oni budu raspisani, ali je ocenio i da su samo potvrdjeni stavovi SPO da je pod ovakvim uslovima nemoguće govoriti o fer i demokratskim izborima: ,,Svi ovi zakoni podredjeni su očuvanju vlasti Slobodana Miloševića, a ne interesu države i naroda.,,

Vojislav Koštunica, predsednik DSS, istakao je da „nacrtima ovih zakona Slobodan Milošević iznova povrdjuje da ga interesuje samo gola vlast i da mu je do države, naroda, teritorije i nacionalnih interesa stalo taman koliko i do lanjskog snega. Potrebna je neverovatna moralna tupost i politički autizam da bi se tri nekadašnje kosovske izborne jedinice sad pripojile opštinama na jugu Srbije, ne bi li se za još koju godinu zdržale funkcije i privilegije,, , saopštio je Koštunica. On je ocenio da Miloševićeva „samodržačka računica glasi: ja kratkoročno dobijam 19 mandata u Srbiji, ne izadje li na izbore i Crna Gora 50 crnogorskih mandata, a država dugoročno gubi veliki deo sebe. ,,

Boris Tadić, potpredsednik DS, ocenio je da su predlozi izbornih zakona, u stvari, strategija Slobodana Miloševića da ostane na vlasti. Prema njegovom mišljenju, ovakvi potezi govore o dramatičnoj situaciji u kojoj se režim nalazi. Milošević čini sve da natera opoziciju na bojkot izbora, koji je po Tadićevom mišljenju, besmislen u situaciji kada „se predsednik može izabrati i ako na izbore izadju tri gradjanina.,, ,,Time što je Srbiju proglasio za jednu izbornu jedinicu, režim Slobodana Miloševića je diskriminisao Vojvodinu. Prekrajanjem izbornih jedinica, vlast pravi manevar za kradju, jer će tako u startu dobiti 250 hiljada lažnih glasova za Miloševića. Broj poslanika sa Kosova nije promenjen, tako da će za jednog kosovskog glasati 100 ljudi, a za jednog vojvodjanskog poslanika će biti potrebno 20 hiljada glasova ,, , upozorava Draganje Veselinov, predsednik Koalicije ,,Vojvodina.,, On smatra da i, pored novih izbornih uslova, treba izaći na izbore. Za izlazak na izbore su i ostali stranačiki opozicioni prvaci.Opšte je mišljenje da opozicija nema alternative i sa se u izbornu utaknmicu sa Miloševićem mora ući sa jednom listom i jednim kandidatom.

Demokratska alternativa je, prema rečima Nebojše Čovića, predsednika DA, za izbore, ali ne po svaku cenu: ,, Ukoliko ne idemo na izbore, svaka opcija je opasna, jer Milošević je majstor procedure, a i ne interesuje ga preterano mišljenje medjunarodne zajednice.,, Promenom izbornih jedinica i pripajanjem kosovskih biračkih mesta Vranju i Prokuplju, vladajuća koalicija daje sebi stvarnu prednost na izborima , objašnjava Žarko Korać, predsednik SDU. On smatra da „udružena opozicija mora dobro da razmisli o novim izbornim uslovima i donese pravu odluku“. Stav Narodnog pokreta "Otpor" je da će podržati svakog kandidata za predsednika SRJ iza koga stane srpska opozicija i vladajuće stranke u Crnoj Gori, izjavio je Branko Ilić,aktivista Pokreta.

I dok savezni premijer Momir Bulatović ocenjuje da usvojeni amandmani na Ustav SRJ predstavljaju “najbolju branu institucionalnom separatizmu koji postoji u pojedinim jugoslovenskim sredinama,” zvanična Crna Gora je poručila da ih ne priznaje . Crnogorci neće na izbore po tim pravilima.. Glavni odbor Demokratske partije socijalista obavezao je članove Vlade iz svoje partije, kao i Poslanički klub u Skupštini Crne Gore da odmah pripreme, predlože i usvoje sve neophodne akte i propise potrebne da se nadležnosti Crne Gore, koje je ona vratila u svoj državni portfelj, formalno-pravno oblikuju i na taj način da se do kraja zaštite interesi Crne Gore i njenih gradjana.Usledio je odgovor Zorana Žižića, potpredsednika SDP, da će izbori biti održani u obe federalne jedinice , sa ili bez DPS.

U priču su se umešali i lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije. Oni su sa sastanka u Okinavi upozorili da medjunarodna zajednica ne sme priznati rezultate nijednih izbora koje predsednik SRJ Slobodan Milošević raspiše na osnovu nedavno usvojenih ustavnih promena.

Uz sve domaće otežavajuće okolnosti , opozicija Srbije će morati da ceni i značaj “medjunarodnog faktora”. Vuk Drašković je iz Grčke pozdravio odluku Grupe osam da ne priznaju nijedne izbore u SR Jugoslaviji koji bi bili raspisani na osnovu ustavnih promena usvojenih bez učešća legitimnih predstavnika Crne Gore.Ukoliko SPO definitivno odluči da bojkotuje izbore, ozbiljno je pitanje da li ostatak srpske opozicije ima snage za izborno sučeljavanje s vladajućim strankama.

Vladimir Goati, jedan od vodećih političkih analitičara u Srbiji, ocenjuje da su neizlaskom Crne Gore na izbore, smanjene izborne šanse srpske opozicije. S obzirom na izborne uslove , male su šanse da se na izborimna izrazi realno raspoloženje birača , odnosno velika prednost opozicije . On je uveren da opozicija nema načina da kontroliše tok izbornog procesa.

Nema dileme da je režim u Beogradu skrojio izborne zakone za očuvanje vlasti. Bojkotom izbora opozicija neće zaustaviti Slobodana Miloševića, ali izlaskom i eventualnim gubitkom izbora obezbedjuje mu legitimaciju za još jedan mandat. Ostanak Miloševića, na ovaj ili onaj način ,može imati za posledicu produžetak opštenarodne bede, čak i nove oružane sukobe.Opozicija u Srbiji očito ima problem , nije rešila prethodno pitanje: može li se diktatura srušiti glasačkim listićima?

Vesna Jeličić (AIM)