NATO je kriv za sve

Cena ljudskog života

Vranjski Opštinski sud je porodicama poginulih dodelio odgovarajuće novčane nadoknade, ali je Okružni sud u ovom gradu preinačio presude amnestirajući državu odgovornosti i upućujući oštećene na NATO, jer je "ova organizacija doprinela nastanku štete"

AIM,Podgorica, 22. 7. 2000.

Od dopisnika AIM iz Beograda)

Pre šest meseci, Kraljevčanin Dušan Vuković uzburkao je ovdašnju javnost odbivši da primi odlikovanje u sinovljevo ime koji je poginuo na Kosovu. Ogorčen i ojadjen, tužio je državu i Vojsku Jugoslavije, Okrivljujući ih za Aleksandrovu smrt. Ovih dana, orden je, ipak, uručen Aleksandrovom dedi, Radomiru Vukovićuu koji je izjavio da "žali za svojim unukom ali da je čast primiti orden od predsednika SRJ Slobodana Miloševića,,.

Dušan Vuković, zgrožen postupkom svog oca Radomira, javno je pocepao plaketu i polomio odlikovanje, najavivši novu tužbu protiv VJ. Desetak dana pre toga, Opštinski sud u Nišu dodelio je porodici Vuković nešto preko milion dinara nadoknade na ime materijalne i nematerijalne štete. Otac pokojnog mladića nije, medjutim, zadovoljan, kaže da nije novac u pitanju, iako je dosudjena suma petostruko manja od tražene, on "dete ne prodaje", jednostavno, hoće da "odgovaraju oni koji su ga oterali u smrt".

Na žalost, ovakvih je slučajeva mnogo. Samo u Vranju desetak porodica zatražilo je pravdu preko ovdašnjeg Opštinskog suda i pokušalo da dobije odgovor na pitanje kolika je cena ljudskog života i, pre svega, oseća li se neko odgovornim za smrt njihovih najbližih. Sudije su odlučile da porodice poginulih imaju pravo na nadoknadu, proglasile državu i VJ krivim i odredile odgovarajuće sume koje bi bar malo trebalo da nadomeste gubitak. Stvar je, medjutim, stigla do Okružnog suda u Vranju, jer se tužena strana žalila na presudu niže instance. Tamo je, pak, odlučeno da se presude preinače, odnosno da se država i vojska amnestiraju krivice, a da se za smrt ovih ljudi proglasi krivim NATO, zato što je "ova organizacija doprinela nastanku štete, te nema odgovornosti tužene države već organizacije NATO pakta". Kako "slučaj Vuković " još nije stigao do više instance, vrlo je verovatno da su presude vranjskog Okružnog suda primer kako će se odlučivati u svim sudskim procesima koje porodice poginulih vode protiv države i vojske.

CENA:Vranjanci Aleksandar Popović (49) i Dimča Stamenov (28) poginuli su zajedno, 15. aprila 1999. godine, u Reljanu kod Preševa. Istog dana su poginuli još petorica njihovih drugova, koji su se zajedno sa njima zatekli u šatoru kad je NATO bombarder pogodio cilj. Obe porodice tužile su državu i VJ tražeći adekvatnu nadoknadu za njihovu smrt.

Popovići, navode u tužbi upućenoj Opštinskom sudu u Vranju, da bi svakom od njih(supruzi, deci ,roditeljima) država trebala da plati po 180.000 dinara zbog duševne boli koju im je nanela Aleksandrova smrt, a smatraju i da bi na ime materijalnih troškova trebalo da dobiju 18.700 dinara koliko je koštalo uredjenje grobnog mesta i podizanje nadgrobnog spomenika. Održano je nekoliko ročišta, VJ je zastupalo odeljenje Vojnog pravobranilaštva u Nišu,pojavili su se svedoci, govorio je i veštak.

Presuda tročlanog sudskog veća, kojim je predsedavala sudija Desanka Pešić, glasila je: " Delimično se usvaja tužbeni zahtev tužilaca, pa se obavezuje tužena Država SRJ-Vojska Jugoslavije-VP 7036 Vranje, da tužiocima Verici Antić iz Vranja, plati na ime naknade štete novčanu naknadu zbog smrti bliskog lica iznos od 100.000 din. Svakom članu porodice Popović od 100 do 130 hiljada dinara, i tp sa kamatom, počev od 4. 4. 2000.. god. Sudsko veće je još smatralo da bi, u istom vremenskom roku, dakle 15 dana od prijema presude, trebalo da "tužena Država SRJ tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.000 dinara".

KRIVICA: Pre nego je doneo ovakvu odluku, sud je saslušao svedoke, mišljenje veštaka, ali i odbranu tužene strane "koja je osporila tužbeni zahtev tužilaca navodeći da nema odgovornosti za nastalu štetu... budući da se u konkretnom slučaju radi o nastanku štete usled više sile - rata". Na poslednjem ročištu predstavnici VJ se uopšte nisu pojavili, a presuda je doneta u njihovom odsustvu, kako su sami predložili u telegramu koji je pristigao na adresu Opštinskog suda u Vranju.

Da li je rat viša sila ili ne, za sudije vranjskog Opštinskog suda nije bila prevelika dilema, s obzirom da je u potpunosti prihvatio svedočenje dvojice Aleksandrovih kolega po uniformi, Dragana Djordjevića i Sladjana Disića. Na osnovu njihove priče sud je zaključio da je "do pogibije sada pok. Aleksandra došlo zbog toga što se isti nalazio u šatoru koji nije bio dobro obezbedjen i zaklonjen i da bi se njegova pogibija kao i pogibija ostalih lica koja su se nalazila u šatoru izbegla da se prilikom postavljanja i obezbedjenja šatora pristupilo na bezbedniji način, kako je to učinjeno sa obezbedjenjem rovova...te se stoga ne može primeniti zakonska odredba na koju se zastupnik tužene poziva o oslobadjanju od odgovornosti, već je po nalaženju ovog suda za štetu koju su pretrpeli smrću sada pok. Aleksandra kao bliskog lica odgovorna Država SRJ-Vojska Jugoslavije VP 7036 Vranje".

Sud je u obzir uzeo i nalaze veštaka dr Dragana Dodića, neuropsihijatra, koji je posvedočio da svi Popovići pokazuju psihičku napetost,neraspoloženje, da su, u manjoj ili većoj meri, zavisni od lekova za smirenje, da imaju brojne zdravstvene tegobe. Na osnovu svega, sud je doneo presudu uz obrazoloženje da dodeljena novčana naknada ima "ulogu satisfakcije a ne karakter kompenzacije za oštećene".

Mesec dana kasnije isti slučaj, a po žalbi obe strane, našao se pred sudijama Okružnog suda u Vranju, koje su odlučile da se presuda preinači zbog, "bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrdjenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava". Okružni sud priznaje da je "prvostepena presuda zasnovana na potpuno i pravilno utvrdjenom činjeničnom stanju, ali je prvostepeni sud na tako utvrdjeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo, i pogrešno zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete zbog pogibije bliskog člana porodice, osnovan".

ODGOVORNOST:Sve u svemu, " nema osnova za odgovornost tužene države za nastalu štetu, jer je šteta nastala od uzroka čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći ili otkloniti..." Osim što je državu i vojsku oslobodio odgovornosti, Okružni sud je oštećene uputio na adresu iza koje se, po njihovom mišljenju, kriju pravi krivci. "Kako je šteta nastala u ratu, koji je našoj državi nametnut od strane Nato-a, to je ova organizacija doprinela nastanku štete, te nema odgovornosti tužene države već organizacije NATO pakta". Na kraju se Vojska Jugoslavije velikodušno odrekla troškova, pa je sud odlučio da svaka stranka snosi svojetroškove. Ovu presudu potpisala je sudija Okružnog suda u Vranju Ljubinka Antić.

Slučaj porodice Stamenov je skoro identičan prethodnom. Najpre je presudom vranjskog Opštinskog suda odlučeno da supruga Jasmina, deca Aleksandra i Dimitrije i otac poginulog Dimče dobiju, na ime materijalnih i nematerijalnih troškova, skoro 400.000 dinara. Ova presuda je, medjutim, "pala" u Okružnom sudu jer je sudsko veće na čelu sa sudijom Nikodijem Mladenovićem smatralo da je "u ratu koji je nametnut tuženoj Državi, Vojska Jugoslavije obavljala svoju dužnost - odbranu zemlje, postupajući po naredjenju najvišeg Državnog vrha, te uzrok nastanka štete se nalazi van Vojske Jugoslavije i dejstvo tog uzroka nije se moglo izbeći ili otkloniti, kao to u pobijajućoj presudi, prvostepeni sud pogrešno zaključuje..."

Jasmina Stamenov, dvadesetšestogodišnja Dimčina udovica, koja je bila u četvrtom mesecu trudnoće kad jojje muž poginuo,kaže: "Nikakav novac ne može da mi vrati muža, ali sam mislila da će mi država, pod čijom je zastavom Dimča i poginuo pomoći da na put izvedem ovo dvoje dece. Ja nisam zaposlena iako su mi obećali posao, živimo od njegove penzije koju deca dobijaju a to je 1.560 dinara. Rekli su mi ako me budu zaposlili ukinuće deci penziju. Od države sam jedino dobila knjigu "Junaci otadžbine" u kojoj piše da je moj Dimča odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti drugog stepena. To je orden samo na papiru, ništa mi nisu uručili, a i šta će mi. Ja znam kakav je on bio čovek i nisu mi potrebne nikakve njihove medalje.,,

Država koja je dozvolila da joj izginu toliki mladi sada ih se, maltene, odriče. Ni godinu dana posle završetka bombardovanja nije objavljen celovit spisak poginulih vojnika.Kao da želi da zaboravi žrtve. Na državnoj televiziji su svako veče neki novi heroji- heroji obnove zemlje.

Sladjana Veljković (AIM)

antrfile

Očekivana reakcija

"Očekivana je reakcija države da se proglasi nedužnom za rat. Medjutim, ako država smatra da je krivica na drugoj strani, ona mora da zaštiti svoje gradjane, odnosno da preko svojih mehanizama zatraži odgovornost NATO i pomogne ljudima da naplate nematerijalnu i materijalnu štetu uzrokovanu smrću njihovih najbližih. Dakle, država bi trebalo da plati tražene sume, a da onda to regresira od NATO. Time bi pokazala koliko je odgovorna. Ovakve odluke su čisto političke i što je sud bliži vrhu države, to su odluke bliže takvoj oceni. Ipak, očekujem od sudija Vrhovnog suda da se ne povedu za dnevnopolitičkim potrebama i da odlučuju onako kako dolikuje pravnoj državi", kaže Gradimir Nalić, advokat iz Jugoslovenskog komiteta pravnika.