Makedonski “deterdzenti” za pranje para

AIM Skoje, 21.07.2000

Makedonija u zadnje vreme postaje sve privlacnija za razne belosvetske sumnjive tipove, o njoj se sve ucestalije govori kao o “ balkanskom Eldoradu“ za kriminalce svih vrsta, a posebno za one u “belim kragnama” i sa vrecama punim “prljavih” para. Bice da to nije bez razloga. Rukovodstvu drzave sve cesce stizu upozorenja od vaznih evropskih i svetskih institucija koje prate taj oblik organizovanog kriminala sa energicnim zahtevima da se “osvesti” i da, dok ne bude prekasno, preduzme nuzne mere zastite, kako zakonodavne, tako i sistemske, policijske i politicke, koji zemlji nedostaju i cine je pogodnom za, kako to strucnjaci kazu ”penetraciju prljavog kapitala”. I specijalni biro Evropske Komisije i eksperti Saveta Evrope za borbu protiv organizovanog sverca i kriminala, traze od makedonskog politickog vrha aktivniju saradnju i ukljucivanje u medjunarodnu antikriminalnu kampanju, te upozoravaju na mogucnost gubitka ekonomskog suvereniteta drzave i zaustavljanje procesa demokratizacije, ako se ta aktivnost i dalje bude zapostavljala.

Brojni primeri kojih u makedonskom svakodnevnom zivotu ima na pretek, vide se cak i golim okom, a o kojima mesecima bruje gotovo svi mediji, osobito oni bliski opoziciji, a bili su predmet rasprave i na sednicama parlamentarnih komisija, najrecitije potvrdjuju opravdanost tako teskih kvalifikacija i upozorenja upucenih najodgovornijim nadleznim instancama u zemlji. One, nazalost, reaguju presporo, utisak je mnogih obicnih ljudi koji teret tranzicije nose na svojim ledjima .

Od kada je, kako i zasto Makedonija postala nova,veoma perspektivna, praonica para na Balkanu? Do odgovora je tesko stici, jer niko u drzavi do sada nije posebno i detaljno analizirao ovu pojavu. Sagovornike je, pak, gotovo nemoguce naci, sto zbog njene specificnosti i opasnosti koje nosi ako se “nekome stane na zulj”, sto zbog zatvorenosti izvora informisanja u zemlji, nazalost, ne samo o ovom delikatnom problemu. Stoga smo istrazujuci ga, koristili vlastite, ali pouzdane prijateljske policijske veze, zatim izvestaje specijalizovanih medjunarodnih organizacija, izlaganja eksperata sa nedavnog Ros Rot seminara odrzanog u Ohridu i domace novine s respektabilnim rejtingom u ovdasnjoj demokratskoj javnosti i evo do kakvih smo saznanja dosli:

Ozbiljnija penetracija prljavog novca u Makedoniji datira od pre pet do sest godina. Pocela je tako sto su neki “biznismeni” treceg sveta, iz Azije na primer, ponudili direktorima dobrostojecih firmi visoke provizije za poslovnu saradnju, odnosno fiktivna “zajednicka investiciona ulaganja” samo da bi njihov kapital prosao kroz makedonski finansijski sistem. Ko je prihvatio, zvanicno se ne zna, ali su danas fakt brojne velelepne vile i luksuzni automobili po gradovima u zemlji, te pozamasni bankovni racuni pojedinaca u Monaku, Luganu, Sofiji, Solunu, Nikoziji Broj novopecenih biznismena i bogatasa je stalno u porastu i nakon uvodjenja medjunarodnog embarga protiv SRJ, kada su mnogi domaci mali privrednici pristali da za pristojnu proviziju “prisvoje” i plasiraju u svet svojim imenom srpske sljive, borsko zlato i sta li jos ne, i tako postanu veliki. Upozorenja o opasnostima koje donose te nelegalne aktivnosti drzavi, koje je javno predocio bivsi ministar unutrasnjih poslova, a sada univerzitetski profesor, Ljubomir Frckovski, nije imao ko da slusa. Niti je pojava tada ozbiljno shvacena, niti su poduzete mere predostroznosti. Slucajno, ili namerno, ko zna! Tako je otvoren put prljavom novcu kojeg sada, kazu ekonomski i policiski strucnjaci, ima i u makedonskoj privredi i u bankarskom sistemu. Naime, ovde je jos uvek dominantno gotovinsko placanje, a niko ne pita za poreklo raznih konvertibilnih valuta koje se broje ne samo milionima, vec, milijardama. Drzava je i dalje bez potrebnih zastitnih mehanizama. O tome jednostavno ne postoji pravna legislativa, ako se izuzme jedan clan krivicnog Zakona kojim se delo ”pranje para” kvalifikuje kao krivicno. Po tom osnovu je, inace , sudu, od donosenja Zakona 1996 godine, dostavljena samo jedna krivicna prijava koja, zbog nedostatka dokaza, jos ceka epilog. Makedonija nema ni adekvatnih organa ili posebnih sluzbi koje bi na lokalnom tlu pokrivale taj globalni svetski problem, a nekakvo prakticiranje kontrole finansijskih plasmana, kako gotovinskih tako i bezgotovinskih, ovde je jos uvek samo misaona imenica. Istini za volju se mora reci da je i prethodna, kao i aktuelna Vlada pokusavala da nesto na tom planu napravi, ali nije uspela da se nosi sa, kako kazu dobri poznavaoci prilika u zemlji: “mangupima u svoji redovima, inace majstorima za pravljenje bogatstva”. Novac je ocito bio jaci od principa i od drzavnih interesa, i podjednako prija vlastodrscima, ma kojoj partiji pripadali.

Uglavnom radi nedovoljne zastite finansijskog sistema, slicno kao i u ostalim zemljama u tranziciji, novac se u Makedoniji pere veoma lako, tvrde strucnjaci koji profesionalno, izmedju ostalog, prate i tu vrstu nelegalnih aktivnosti. Bitno je imati, kazu, para i to u kesu. Sto vise, tim bolje. Lakse se dobije “domaci partner” koji ce, za pristojnu proviziju, uciniti uslugu. Za jednokratnu “poslovnu saradnju” ili za dugorocnija “zajednicka ulaganja”, kako ko zeli. Raspolozenih za to ima i medju obicnim trgovcima, piljarima, direktorima, bankarima, pa i politicarima, jer, prema onoj narodnoj: ”para vrti gde burgija nece”. Za kes novac se ovde bez ikakvih problema kupuju njive, kuce, stanovi, fabrike i druga nepokretna i pokretna imovina. Ogromne svote se trose za kupovinu deviza u menjacnicama, za “zadovoljstvo duse” u kazinima ili u kladionicama, kojih ima u svakom gradu, a njihov broj stalno raste, kao pecurke posle kise. Jednostavno, neki “bos” za tili cas moze oprati svoj nelegalno steceni novac, time sto ce, na primer, dobiti potvrdu da je na kocki izgubio 100 ili vise hiljada maraka. Novac ce uplatiti na racun kazina i zavrsio je posao. Niko ni za sta ne pita, niti ista proverava.

Medju makedonskim “deterdzentima” za pranje para za sada su najefikasniji oni sa naznakom “ Inostrana ulaganja” i “ Strateski partner”. Zatim slede oni sa “domacim ekskluzivitetom” javnosti poznati kao “zatvaranje ociju na granici”, “javno snabdevanje duplim fakturama”, “duvan za lekove”, ili “humanitarna pomoc” koji su osobito efektni, ako se primenjuju sa blagoslovom politicara. Svaki od navedenih “deterdzenata” ima svoju cenu, koja se, smeka radi, obicno iskazuje u “cokoladicama”. Jedna takva merna jedinica vredi hiljadu nemackih maraka. Da su ovi uslovi poznati i primamljivi raznim interesnim grupama svetskog kalibra koji rado prosiruju svere uticaja sa ekonomije na politiku i drzavne strukture, poput “Multigrupa”, na primer, potvrdjuju najnoviji obavestajni izvestaji medjunarodnih organizacija za borbu protiv organizovanog kriminala u kojima stoji da su oni u Makedoniju cak prebacili deo svojih ekspozitura iz zapadnih zemalja i SAD. Neobicno su darezljivi kod ugovaranja u cetiri oka i aktivni na makedonskoj berzi gde nude najbolje ponude za kupovinu akcija raznih privrednih kapaciteta koje prodaje drzavna Agencija za privatizaciju. Obicno obecavaju brzi oporavak kroz zajednicka ulaganja i prikljucak u Evropu. Preko Soluna, Nikozije, Beograda, Sofije, moze da se bira. Solidni su i ponuda i potraznja, a bogami i licna korist za sve ucesnike u igri, cesto ugledni pojedinci bliski partijama na vlasti. Strucnjaci potvrdu za ovo nalaze u cinjenici da u Makedoniji do sada nije rasvetljena ni jedna afera o kojoj je brujala javnost, a u koju je bio umesan sumnjivi kapita. Najpoznatija je prodaja jedine rafinerije Okta, grckom Helenic Petroleumu, na primer, iza kojeg ustvari stoje “Meton etep” i “Luk Oil” Viktora Cernomirdina, dakle rusko-jugoslovenski kapital, prethodno opran na Kipru, ili u Lihtenstajnu, odnosno Iranu. Paznju privlaci i nedavna berzanska transakcija na kojoj je kumanovsku fabriku savnih cevi “Iskra” za 5 miliona maraka kupio domaci biznismen Metodija Smilenski za racun firme registrovane na Kipru ciji su vlasnici Vesna Vilontijevic-Morina,( kcerka nekadasnjeg presednika PK SKJ za Kosovo Rahmana Morine, bliskog prijatelja bracnog para Slobodan Milosevic –Mira Markovic), te Kosta Kojic iz Frankfurta na Majni i Dragan Ivkovic iz Teherana. Otvoreno se sumnja, a o tome je pisala i provladina “Nova Makedonija”da razni ”jugovici” kupuju ovde privredne kapacitete i makedonskim parama, radi se o nekih 40 – 70 miliona maraka nekadasnjih drzavnih rezervi, koje je “progutala” nedavno bankrotirana Anglo jugoslovenska Banka sa sedistem u Londonu, ciji su osnivaci bili ljudi bliski srpskom presedniku. Dobro se pamti i prodaja hladne valjaonice skopske zeljezare ”Balkanstilu” ciji je vlasnik Goran Tomic, sin potpresednika srpske vlade Dragana Tomica i to posredstvom Franko jugoslovenske banke iz Pariza, takodje formirane po nalogu beogradskog rezima. I da ne nabrajamo dalje.

Jugosloveni su trenutno najaktivniji inostrani “ulagaci” u Makedoniji, najnovija finta je masovna registracija mesovitih firmi u ovoj zemlji, kako bi se izbegle sankcije EU sa “crnim listama” namenjene finansijerima rezima Slobodana Milosevica. Medjutim, na listi takozvanih “fatiranih“ investicija vrednih oko 191 milion dolara vode partneri iz Grcke sa 36,2 miliona dolara. Na drugom su mestu Kiprani sa ulozenih 28,8 miliona zelenih novcanica. Nezavisni ekonomski eksperti tvrde da je normalno da na berzu dolaze pare razlicitih ”boja” te da nema mehanizama kojima bi se moglo proveriti njihovo poreklo. Zameraju makedonskoj Vladi sto je nedavno, nestrucno izvrsila izmene u nekoliko kljucnih zakona da bi se, navodno, stvorili bolji uslovi za dolazak zdravog inostranog kapitala, cime je ustvari postignut efekat suprotan zeljenom, sirom se otvaraju vrata prljavom novcu.Traze da se to pod hitno ispravi. Insistiraju i na brzem rasvetljavanju kako starih zloupotreba u zdravstvenim javnim organizacijama, napravljenim od 1991 do 1998 godine, kojima je oprano oko 100 miliona maraka, tako i novim, kojima je drzava ostecena za 20 – 30 miliona maraka, zahvaljujuci nelegalnoj transakciji Fonda za zdravstvo i Direkcije robnih rezervi sa “Srbo lekom” i “Jugoremidijom” koji su trampali makedonski duvan za srpske lekove i tako ugrozili opstanak domace farmaceutske industrije “Alkaloid” u kome je zaposleno 2500 radnika. Zalazu se i za konacno donosenje Zakona protiv pranja novca i za osnivanje finansijske policije.

Takvi projekti se rade u saradnji sa FARE strucnjacima i bice uskoro dostavljeni makedonskom Parlamentu, tvrdi Stevan Pendarovski, portparol Ministarstva unutrasnjih poslova. On je na Ros-Rot seminaru, odrzanom u Ohridu pocetkom jula, objasnio makedonskoj javnosti da ce novim zakonima biti uspostavljeni zastitni mehanizmi za prevenciju i kontrolu kretanja prljavog kapitala, po ugledu na Nemacku, u kojoj se sluzbeno proverava svaka finansijska transakcija veca od 20 hiljada maraka, te utvrdjene obaveze svih pravnih subjekata u borbi protiv pranja nelegalno stecenih para. Bice, rekao je i to, najzad osnovana i finansijska policija. Gradjanima ostaje da veruju,da se nadaju i da budu strpljivi.Sta ce docekati, pokazace dani koji dolaze!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA