Na suđenje u blindiranim vozilima i bežanje iz zatvora

Priština, 20.07.2000

Kada se govori o lošoj bezbedonosnoj situaciji i na samom Kosovu, ali i u međunarodnoj zajednici uvek se kao ''crna rupa'' pominje nedostatak zakona i nefunkcionisanje pravosudnog sistema. Međutim, dobri poznavaoci ove oblasti znaju da je dolaskom međunarodne civilne administracije i KFOR-a na ovom prostoru prva stvar koja je bila pokrenuta upravo uspostavljanje pravosudnog sistema. Nakon konsultacija, razgovora i intervjua sa brojnim kosovskim pravnicima, on međutim ni danas ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Razlozi su mnogi, ali se čini da je jedan od najvažnijih bezbednost sudija. Iako se o tome ne govori javno, često se po kuloarima tvrdi da su one pod svojevrsnim pritiscima raznih grupa i pojedinaca koji se možda ne libe da prete i njihovim životima. Čini se da su toga na svoj način svesni oni koji usko sarađuju sa lokalnim sudijama. Jednom novinaru koji je posetio zatvor američkih snaga u kampu Bonstil, osoba u njegovoj pratnji je ispričala da je prilikom istražnog postupka u tamošnjem zatvoru, lokalni sudski istražitelj jedva čekao da završi posao. Njegov je utisak bio da je kod njega primetio veliki strah. Uostalom poznato je i da je bilo i onih sudija koje su ''ispale'' sa liste da budu imenovane od strane civilne administracije. Među njima i jedan broj koji su u proteklih par decenijama donosili presude u brojnim sudskim seansama bivšim političkim zatvorenicima, a od kojih se dobar broj danas aktivno bavi politikom. I najveći broj sudija srpske nacionalnosti nalazi se u sličnoj situaciji. Učestvovanjem u radu kosovskog suda oni bi postali ''izdajnici''. Pod pritiskom su svojih sunarodnika koji prema njima koriste razne vidove pretnji, tako da se na razne načine ''izvlače'' ili jednostavno ne učestvuju u radu sudskih veća. Zakletva sudija u Mitrovici prošle godine i pored obećanja da će tome prisustvovati, završena je bez srpskih sudija. Jedan broj njih je zakletvu položio tek pre par meseci. Njihov položaj svakako otežava i činjenica što kosovske sudije srpske nacionalnosti koje su poslednjih godina izricale drastične kazne kosovskim Albancima uglavnom bez ikakvih dokaza, danas to isto rade, ali po raznim sudovima u gradovima Srbije.

Inače, do sada su međunarodni zvaničnici imenovali 274 sudija i tužioca i 628 članova pratećeg osoblja. Kopredsedavajuća departmana za pravosuđe formiranog u sklopu zajedničkih administrativnih struktura Silvie Pantz, najavila je povećanje broja sudija na 420. Do sada je osnovano i 69 sudskih institucija, a ukupan broj zaposlenih iznosi više od 1 500 radnika.

''Kosovari treba da biraju jednu drugačiju budućnost, jer se prošlost ne može izmeniti'', bila je poruka podsekretara u američkom Stejt departmentu za prava čoveka i rad Harolda Koha, prilikom uručivanja opreme kosovskom pravosuđu u vrednosti od dva miliona dolara. No, to ipak ne može da reši mnoge poteškoće sa kojima se suočava kosovsko pravosuđe. Jedna od tema o kojoj se polemisalo veoma dugo je kakvi će se zakoni primenjivati na Kosovu. Tema koja je u samom startu izazvala burne diskusije između međunarodnih i lokalnih eksperata. Ipak, pronađeno je kompromisno rešenje. Blerim Reka, magistar pravnih nauka kaže da je donošenjem dveju Uredbi od strane civilnog administratora Kušnera obačena prethodno doneta o primeni jugoslovenskih zakona. On objašnjava da je njima utvrđeno da će primenljivi zakoni na Kosovu biti same uredbe UNMIK-a i zakoni koji su na ovom prostoru primenjivani do 23. marta 1989. godine. Blerim Reka još tvrdi da su međunarodni i kosovski eksperti već započeli rad na sasvim novim zakonima koji će važiti na Kosovu. ''Tamo gde vlada zakon, nema arbitrarnih volja pojedinaca i individua i ako je zakon iznad njih onda smo mišljenja da smo ostvarili jedan od ciljeva nove demokratije. Zakon je preduslov za izgradnju demokratskog i civilnog društva, što pretenduje da postane i Kosovo'', izjavio je gospodin Reka.

Kosovo kao region sa aktuelno veoma krhkom sigurnošću i još uvek veoma zategnutim međuetničkim odnosima, još jedan je faktor koji negativno utiče na efikasnost pravosudnog sistema. U podeljenom gradu Mitrovici, u njegovom severnom delu na primer, da bi se otišlo na suđenje potrebno je obezbediti blindirano vozilo i za domaće i za međunarodne sudije. Posetioci se podvrgavaju kontroli detektora na ulazu u zgradu suda koja je opasana bodljikavom žicom. Radnici suda, uglavnom Albanci drže u rukama najlonske kese sa hranom. Da bi otišli u neki restoran moraju da koriste blindirano vozilo. Specijalna jedinica francuskog KFOR-a je obučena za hitnu evakuaciju radnika Albanaca iz zgrade suda u slučaju potrebe, kao što se to pokazalo pre nekoliko dana usled organizovanja demonstracija koje su pretvorene u nemire i konfrontaciju sa pripadnicima međunarodne policije, zbog hapšenja lica srpske nacionalnosti u severnom delu grada, koji je pod kontrolom Srba. Mere bezbednosti se inače pojačavaju kada se očekuje suđenje nekom licu srpske nacionalnosti. Upravo zbog veoma teških uslova rada međunarodna administracija je neko vreme insistirala da se sud prebaci u Južni deo Mitrovice (koji kontrolišu Albanci), međutim Albanci su to odbacili sa obrazloženjem da bi to ''podrazumevalo i pravnu podelu grada''. Bilo kako bilo, oko 36 lica srpske nacionalnosti optuženih za ratne zločine tokom vazdušne kampanje NATO čeka na suđenje, a bržim organizovanjem sudskih pretresa nije pomogao ni njihov štrajk glađu. Najveći problem je kako obezbediti sudije srpske nacionalnosti da učestvuju u sudskim seansama. Jedan od sudaca porotnika u ovom gradu, Ljilja Laban, koja je trebala da uzme učešće u suđenju Miroslavu Vučkoviću optuženog za genocid je izjavila: '' Ne želim da budem sudija porotnik jer znam da ću biti nadglasana. Reč je o veoma teškom krivičnom delu i ne pristajem da me moji Srbi optuže za potpisivanje presude''. Sudeći po ovoj izjavi čini se da se još uvek ne razmišlja u smislu potrebe kažnjavanja eventualno počinjenih krivičnih dela jedne ili druge zajednice, već kao o donošenju političke odluke. Suđenje Vučkoviću je do sada odloženo četiri puta, dok je u međuvremenu za juli, avgust i oktobar najavljeno 14 sudskih procesa Srbima optuženih za ratne zločine.

Jedan od malobrojnih srpskih advokata uključenih u pravosudne strukture Živojin Jokanović kaže da je ipak neki napredak u kosovskom pravosuđu postignut kako kada se radi o kadrovima tako i u tehničkom aspektu. Multietnički sastav pravosuđa na Kosovu za šta se angažuju i međunarodni predstavnici, prema branitelju Jokanoviću prvenstveno sprečavaju složeni odnosi koji su usledili nakon prethodnog perioda. ''Ti odnosi nisu sanirani do sada, ali se nadam da će u ovom pravcu vršiti nastojanja, mogu to slobodno reći, i sami Albanci kako bi prevazišli ono što je već počelo da se naziva osvetom i mržnjom. Međutim, kada je reč o zatvorenicima uglavnom Srbima i Romima, mogu da kažem da su oni otpočetka, odnosno 2. jula prošle godine uživali pravo da ih brane srpski advokati i oni su im obezbeđeni, uključujući i mene'', kaže Jokanović. Čini se da je najbolji primer da se ipak nešto pomera, dosadašnji rad suda u Gnjilanu. Do sada je održano nekoliko sudskih procesa, a na sudskoj klipu sedeli su i Srbi i Albanci. Posle mnogih tehničkih problema, ipak se može zaključiti da su izrečene kazne primerene. Jedan kosovski Srbin je zbog ubistva Albanca osuđen na 17 ipo godina zatvorom. Jedan Albanac je zbog silovanja optužen na šest godina.

Ipak, ovo je vreme koje će veoma biti izazovno pre svega za Albance, posebno sada, pred održavanje lokalnih izbora kada će i sami imati veoma veliku potrebu za primenom zakona. Međunarodni zvaničnici veoma često upućuju kritike na račun albanske zajednice zbog nedostatka saradnje na otkrivanju izvršioca nasilnih akata, iako su nezvanično uvek tvrdili da shvataju ''zakon ćutnje'' kod njih. Atmosfera na ovom prostoru je takva da nijedna osoba nije sklona da otkrije počinioca neke kriminalne radnje, ma o kome da se radi, posebno ukoliko već sutradan (usled zakonskog vakuuma i nefunkcionisanja sudova) uhapšeni ima šanse da bude oslobođen. Rasporostranjeno je shvatanje da će onaj ko ''ima pretenzija da bude savesni građanin morati da očekuje eventulani osvetnički akt''. Ni tvrdnje međunarodne policije i KFOR-a da će svedoku biti zaštićen identitet, ne donose rezultate. Povode se ustaljenim nepisanim pravilom, da se u malim sredinama ili regijama, kao što je Kosovo, malo se šta može sakriti...

No, stvar koja najčešće zasmeje novinare su informacije o bežanjima iz zatvora. U stvari nije smešno što je neki kriminalac pobegao iz zatvora i sada se slobodno kreće, već što međunarodno osoblje u zatvorima širom Kosova nije u stanju da takve pokušaje spreči. Samo iz zatvora u Mitrovici do sada je pobeglo četiri uhapšena lica, a peti iz toaleta bolnice mirovnih snaga. Svi oni su optuženi za genocid. Međunarodni zvaničnici znaju veoma dobro šta su doživeli sa jednim Albancem koji je bio optužen za ubistvo ruskog vojnika i koji je uspeo da tri puta pobegne iz zatvora. U dva navrata iz zatvora u Mitrovici, a jedanput iz prištinskog zatvora. Uhapšeni je star samo 15 godina. Drugi slučaj koji je prosto delovao neverovatno je kada su dvojica Albanaca pobegla iz američkog zatvora u kampu Bonstil. Jedan od njih je optužen za ubistvo profesora srpske nacionalnosti 28. novembra prošle godine, na Dan albanske zastave. Veliki problem je nedostatak i zatvorskog prostora. To je jedan od glavnih razloga što se pripadnicima međunarodne i kosovske policije poznati ''sitni kriminalci'' nalaze i dalje na ulicama gradova Kosova. Zatvori su prepuni, a suđenja se samo odlažu...

AIM Priština, Arbnora Berisha