Raskid s totalitarizmom ili predizborna igra

AIM Skopje, 27.07.2000

Makedonija je poslednja od zemalja u tranziciji, osim Jugoslavije, otvorila dosijee vodjene zbog ideoloskih i politickih razloga - nesto vise od 55 godina. Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) je pres-konferencijom oznacilo start za otvaranje 19.700 fascikla koje sadrze isto toliko zivota sklapanih i montiranih u depoima bivse totalitarne drzave. Ogromni interes kod gradjana Makedonije samo pokazuje da su ovi dosijeji bili veliki balast. U prva dva dana “planula” je kolicina formulara kojima se dobija pristup dosijeima. Stevo Pendarovski, pomocnik ministra za informisanje u makedonskom MUP-u izjavio je da je ovaj resor prvog dana morao intervenisati novim kontingentom formulara takoreci u svim podrucnim jedinicama, tacnije u svim Upravama u kojim se vade licne karte i pasosi, zato sto se formulari tamo mogu i podici.

Ono sto je interesantnije tek dolazi: MUP jos nije dobio popunjene formulare sto se ocekuje u sledecih mesec dana. Prema zakonu sluzbe MUP-a moraju odgovoriti traziocu najekspeditivnije sto mogu, a sa zakasnjenjem najvise od 60 dana. Prvo se mora utvrditi dali dosijeje za nekoga postoji a, ako postoji, onda mora dobiti odgovor s time sto ce se utvrditi datum i mesto gde ce ga trazilac moci videti. Trazilac nema pravo da dosije unisti ili fotokopira, ali ce dobiti overenu kopiju. U dosijeju nece biti video, audio ili mikrofilmovanih materijala, no zato ce imalac dosijeja moci videti “skinute” dijaloge dobijene prisluskivanjem na papiru.

Osoba za koju je dosije vodjen moci ce, ako zatrazi, saznati i imena dousnika i agenata koji su ga sledili. Ako smatra da materijal sadrzi licne intimne podatke moze zabraniti njihovo objavljivanje u sledecih 100 godina od otvaranja dosijeja. Zakon traje godinu dana, period za koji se

smatra da je dovoljno dugda svi koji su zainteresirani dodju u MUP i vide sta je drzava radila s njihovim zivotima, ko i kako ih je sledio i ko i kako ih je denuncirao, sikanirao i sputavao. A toga je bilo izgleda

i previse. Na startu Pendarovski je novinarima pokazao jednu fasciklu dosijea koji je, kako je rekao – “pripadao jednom poznatom glumcu, koji sada nije medju zivima, a koji je bio cetrnaest godina pod prismotrom policije”. Radoznali novinari su pretpostavili da se radi

o Risti Siskovu, sto nije bilo demantirano, a “of record” jedan visok policijski staresina je izjavio- ” prosto je za neverovati na sta je drzava trosila novce. Sledila ga je u stopu, u kafane i na putovanja, a na kraju, posle 14 godina zapecatila je dosije – nije neprijatelj drzave. Ovakvi detalji tek se ocekuju. Pendarovski je objasnio da policija ima obavezu da svakome pokaze dosije i da “dalje nema nista s tim”. Naime imalac dosijeja ima slobodu da na primer sazove pres-konferenciju i ako zeli moze novinarima saopstiti imena denuncijatora, dousnika i islednika koji su ga eventualno sikanirali.

Vise policijskih staresina medju kojima i jedan bivsi ministar policije su za AIM izjavili da medju dousnicima ima ne mali broj makedonskih intelektualaca, pisaca, akademika, glumaca, novinara, politicara koji su brifirali policiju o svojim kolegama ili o svojim saradnicima. U isto vreme su i oni sami bili pod prismotrom i za nih su se vodili dosijei. Analiticari smatraju da ce otvaranje dosijea dobro uzdrmati i politicku scenu i, uopste, celo drustvo. Ako “kola krenu niz brdo”, pa se po novinama pojave imena denuncijatora ili dousnika koji nesto znace na politickoj sceni, onda se ocekuje lavina demantija, kontrademantija, javne prepiske, kako i tuzbe i kontratuzbe. Tu postoji jedan problem. Od osamostaljivanja Makedonije i pocetka demokratizacije je proslo deset godina i na kormilu drzave su se promenile dve garniture politickih partija koje dominiraju u politickom zivotu. Otud, u medijima su se pojavile sumnje da su obe garniture imale dovoljno vremena da dobar deo dosijea koji njima ne odgovara preciste, fotokopiraju ili uniste, pa je sada po arhivima ostala “sitna boranija”. I Pendarovski je na pres konferenciji izjavio da je prema kazivanju starijih kolega dobar deo dosijea bio iznosen u toku godina - posle II svetskog rata i posle Brijonskog plenuma 1966 godine. On je pokusao objasniti da u zadnje vreme niko nije mogao uci u depo gde su dosijei zbog super-stroge kontrole koja znaci tri provere i za inspektore MUP-a. Niko izvan nije mogao uci u depo, kaze Pendarovski.

To sto neki politicari tvrde da imaju dosije, Pendarovski objasnjava time sto je neko iznutra to prepricao. I portparol Vlade Antonio Milososki je

na jednoj pres konferenciji demantovao neke napise u novinama. On je rekao da od dolaska trojne koalicije na vlast, sto znaci otkad je na celu MUP-a bio Pavle Trajanov iz depoa nije iznesen ni jedan dosije.

Ono sto je ipak najstrasnije po misljenju opozicionog ocijaldemokratskog saveza koji je predvodio prethodnu vladu je to sto su policijski dosijei popunjavani i do 1998. godine, kada je na celo MUP-a dosao Pavle Trajanov i izjavio - jedno od mojih prvih naredjenja je da se zatvore svi dosijeji i da se prekine svako pracenje iz politickih razloga. Prema oficijalnoj statistici u poslednjih deset godina aktivno je bilo oko 500 dosijea. To znaci da su tajne sluzbe radile, prisluskujuci, sledeci ili snimajuci nove face iz politickog ili intelektualnog zivota. Znaci Vlada SDSM-a, ali i Vlada pre nje, akademika Nikole Kljuseva, sadasnjeg ministra za odbranu, i pored toga sto su se deklarisale kao demokratske, nisu skupile hrabrost da kazu- OK, zatvaramo dosijeja, otvaramo ih za javnost i dosta je vise toga. Dnevni list “Makedonija Denes” je to komentarisao: “Jednostavno-to je prava sramota za sadasnju opoziciju koja pretendira da se vrati na vlast. Ali, da li i koalicija na vlasti, VMRO-DPMNE-Demokratska alternativa-Demokratska partija Albanaca, ovim zakonom ne ulazi u istu semu. Naime, postoji bezbroj komentara da pravi cilj ovog zakona i nije rasciscivanje sa totalitarnom prosloscu vec politicka igra pred lokalne izbore. Zasto? Zato sto javnost dobiva zanimaciju uoci izbora sto moze zaseniti opste nezadovoljstvo vladajucom garniturom. Zato sto se otvara sansa da se “dokumentirano” denunciraju kandidati za gradonacelnike opozicije time sto ce se u nekoga upreti prston da je bio dousnik”, sto moze da bude tacno ali i ne mora da znaci. To se, naime, prema zakonu, mora dokazati i na sudu a, uostalom, dobro je poznato opste pravnicko pravilo - niko nije kriv dok se to ne dokaze na sudu. Ali ko mari za sudove kada su oni spori pa ce eventualno neki ovakav proces zavrsiti tek posle izbora. A tada ce stvar biti gotova. Neko ce izgubiti izbore zato sto je javnost znala da je “bio” spijun, a na sudu se dokazalo da to nije tacno. Sve u svemu postoji opasnost da lokalni izbori prodzu uz “prljavu” kampanju i opste tuzakanje, umesto da gradjani cuju nesto opopravljanju puteva, sredzivanju gradova, ciscenju parkova ili poboljsanju snabdevanja vodom.

Opste zagrevanje atmosfere se ocekuje tek donosenjem jos jednog zakona iz ovog paketa. Naime, osim ovog zakona Vlada je Sobranju dostavila i predlog zakona za utvrdzivanje saradnje funkcionera s tajnim sluzbama. Prema njemu svaki kandidat za funkciju (to znaci i kandidat za gradonacelnika) kao i svaki funkcioner mora dati izjavu da nije saradzivao sa tajnim sluzbama. Ako neko da laznu izjavu, onda se to daje u javnost, a on zaradzuje krivicnu prijavu i mozda zatvor. I tu je tajming problematican. Recimo da neko “slaze”. Komisija MUP-a, u kome VMRO-DPMNE ima i ministra i uticaja, podnese krivicnu prijavu i to saopsti javnosti, a sud, opet, jos nije odlucio, zato sto je spor.

Naravno, nije po propisima da novinari dobiju krivicne prijave, ali to se desilo toliko puta dosad da je prosto pravilo. Opet se moze desiti ista stvar - da neko pre izbora bude proglasen spijunom, a da kasnije sud to opovrgne. Predlog zakona je bio na dnevnom redu na istoj sjednici kada je donesen i prvi zakon (o otvaranju dosijea za gradjane), ali je zasedanje bilo prekinuto bas u trenutku kada je ovaj predlog zakona dosao na red. Nastavak sednice nije zakazan. Ako se zakon donese, onda je veoma verovatno da ce neki funkcioneri otici pred “preki sud” javnosti, naravno ako su tacne informacije iz MUP-a da i medzu politicarima ima takvih koji su saradzivali sa policijom. Neki kolumnisti su predlagali da se ovi zakoni odloze za posle izbora, samo sa ciljem da se izbegne prljava kampanja, dok drugi naprotiv kazu: dosijee treba otvoriti da narod sazna ko ih vodi i da konacno ima malo vise zabave.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI