Hoće li biti zakljucen posao za BTK

Sva privatizaciona antilogika skupa

AIM Sofija, 11.07.2000.

Ako pitate predstavnike grčko-holandskog konzorcijuma KPN/OTE kada će biti zaključem posao o prodaji Bugarske telekomunikacione kompanije (BTK) i drugoj GSM-frekvenciji, one će vam odgovoriti: "Do kraja meseca". Međutim, ako to isto pitanje postavite pregovaračima od strane bugarske države, oni bi vam rekli: "Možda uopšte neće biti takvog posla".

Pre svega par meseci uloge su bile razmenjene. Vlada Ivana Kostova već skiro drugu godinu obećava da će ili do kraja meseca, ili do kraja godine, biti prodato najukusnije parče kolača zvanog bugarska privreda.

Ako ovo razilaženje u očekivanjima i nepoštovanje obećanja izgleda nelogičnim, to je zato što se čitav postupak pregovora graniči sa apsurdom. I ovog trenutka nije jasno koja je od te dve krajnosti verodostojnija - hoće li biti ugovora do kraja jula ili ga uopšte neće biti.

Jedino što je jasno jeste da obe strane žele da zaključe povoljan posao i da se najzad pregovori vode suštinski. Izgleda da je period namernog odugovlačenja razgovora već završen odkako su taj zadatak preuzeli tehnokrate u vladi Ivana Kostova.Pre toga pregovarači su bili političke figure - sada već bivši ministar industrije Aleksandar Boškov i bivši vicepremijer Evgeni Bakardžijev. Prvi je nedavno definitivno isključen iz izvršne vlasti zabog sumnji za korupciju, dok je drugi oslobođen nakon promena kaineta u decembru. Sa njegovom osobom povezuje se sumnja da je namerno otezao pregovore da bi se od toga obogatio jedini GSM operator Mobiltel.

Prema sporazumu sa MMF krajnji rok za potpisivanje ugovora bio je kraj

1. g.. Međutim, pošto se videlo da će budžet izdržati i bez predviđenih pola miliona dolara od prodaje telekoma, kabinet Kostova je rešio da ne žuri. Sada već izgleda da je procenio da bi čak mogao prekinuti pregovore u ime državnog interesa.

Apsurdi se ne završavaju na tome da se razgovori vode već dve godine ili da su se pregovarači promenili par puta. Pokazalo se da su na kraju i kupci, i prodavci pripremili nekoliko iznenađeja. Vlada se saglasila da usvoji nekoliko zakonskih amandmana da bi se pre svega izašlo u susret interesima jednog kupca i promenile klauzule jednog nacrta ugovora.

Kabinet priprema izmene Zakona o telekomunikacijama prema kome će BTK dobiti garantovani monopol na tržištu do 2002. godine. 49 poslanika opozicione Bugarske socijalističke partije (BSP) podnelo je pitanje Ustavnom sudu kako treba tumačiti ustavne odredbe o državnom monopolu u telekomunikacijama i da li je moguće da se on prebaci na druga lica, makar i privatizacionim poslovima.

Sem toga kupci traže garantovani monopol za prenošenje podataka Internetom, satelitske usluge VSAT i mobilne telefonske usluge što je vlada sklona da ispuni. Ustavni sud treba da se izjasni da li te usluge spadaju u pojam nacionalne telekomunikacione mreže.

U ime rekorda kabinet je uneo novu, ko zna koju po redu izmenu Zakona o privatizaciji kojom se grčko-holandskom konzorcijumu daje za pravo da navede bez konkursa lice koje će dobiti licencu za drugog GSM operatora. Udovoljeno je i zahtevu za izmenu prema kojoj će kupci, opet bez licitacije, moći da povere upravljanje već privatizovane BTK firmi koja je povezana sa njima. Neglasno se zna daOTE ima interes prema BTK dok se KPN kandiduje za drugog GSM operatora. Sem toga konzorcijum joč uvek nema registraciju u Bugarskoj što je inače osnovni zahtev kada se sklapaju takvi poslovi. Kabinet se poslužio svim mogućim argumentima da bi opravdao izmene zakona i opovrgao tezu da su učinjene specijalno zbog tog posla. Zvanična teza ekonomske komisije parlamenta glasi da će se princip "bez licitacije ili konkursa" primenjivati kod poslova koji sami po sebi pretpostavljaju konkurenciju među kupcima. Sem toga navodno imene nisu učinjene zbog slučaja sa BTK nego da bi se omogućila veća fleksibilnost velikim investitorima.

Princip je jasan - sve u ime privatizacije BTK, sve za dobrobit BTK i njegovih kupaca. Međutim, grčko-holandski konzorcijum nije stao na tome mada se većina njegovih zahteva kosi sa principima konkurencije EU. A kabinetu je dosadilo da sluša sve nove i nove uslove. Tako se pojavila mogućnost da uopšte ne dođe do sklapanja tog posla nezavisno od očajnih napora kabineta i preporuka MMF da on bude zaključen.

"Ili ćemo morati da pronađemo zajedničku poziciju, ili ćemo prekinuti pregovore", objavio je ministar transporta i veza Antonij Slavinski.

KPN/OTE zatražila je da se ukine uslov o raspisivanju konkursa kada je reč o narudžbama opreme. Bugarske vlasti pretpostavljaju da se to čini kako bi se bez licitacije obezbedile povoljne porudžbine za grčku kompaniju INTRACOM koja nije na dobrom glasu u Bugarskoj i sa kojom OTE radi veoma aktivno.

Neglasno se zna da su kupci zatražili da preuzmu kontrolu i nad takozvanim osamostaljenim telekomunikacionim mrežama preko kojih se obezbeđuju veze određenih resora (policije, vojske i sl.). Traže se nove izmene zakona o telekomunikacijama i o privatizaciji sa ciljem da sve više usluga ostane monopol BTK, kao što su na primer međunarodni razgovori. I za desert - da deo sume u iznosu od 600 miliona evra bude doplaćen tek kada vlada usvoji tražene zakonske izmene. Drugim rečima, kabinet treba da garantuje da će suvereni bugarski parlament igrati po volji konzorcijuma i to u okviru dva meseca. U suprotnom će dobiti 120 miliona evra manje za nacionalni telekom.

Izgleda da i vladajući krugovi u Bugarskoj polako počinju da shavatju da je bilo isuviše mnogo ustupaka i da je privatizacija po svaku cenu besmislena. Ništa čudno ako posle toliko mnogo apsurda dođe do logičnog kraja - da posla nema i da sve treba početi iz samog početka. Kabinetu se i onako još na samom pošetku nije dopalo učešće OTE u konkursu. Inače, planirana je i veća prodajna cena koja nikada nije dostignuta za vreme pregovora.

Georgi Filipov (AIM)