Kada obrazovanje postane politika

Skopje Jul 18, 2000

Usvajanje predlog Zakona o visokom obrazovanju najzad se naslo na dnevnom redu parlamenta. Nakon desetgodisnje odiseje, u Sobranju Republike Makedonije, pomenuti predlog ulazi citavim politickim bagazom u kome se zivotna potreba za obrazovanje nekako usput izgubila.

AIM Skopje, 18.07.2000

Nedelju dana pre stavljanja na dnevni red predlog Zakona o viskom obrazovanju u parlamentu Makedonije suceljavanja oko njegovog sadrzaja dosegle su vrhuvnac. Na vec otvoreni unutaralbanski front pro i kontra resenja kojih nudi ovaj predlog zakona, nadovezale su se reakcije opozicijije u sobraniskim komisijama i reakcija Senata i rektorske uprave skopskog Univerziteta koje su zapravo identicne. Sve to zajedno najavljuje vrucu sednicu parlamenta koja ce zapoceti 18 jula, a na cijem dnevnom redu je jos jedan vruci kestenj - usvajanje paketa zakona o reformi drzavne administracije u kojima je predvidjen i novi, reducirani sastav makedonske vlade.

Zakon o visokom obrazovanju u Makedoniji ima rep dugacak deset godina. Glavni razlog takvog razvlacenja ovog zakona lezi u neodlucnosti ranijih makedonskih vlada da smognu snagu da rese problem viskog obrazovanja na albanskom jeziku. U medjuvremenu, kada albanski pritisak nije dao rezultate u institucijama sistema, krajem 1994 fromiran je Tetovski univerzitet (TU) uz poddrsku svih albanskih politickih subjekata u Makedoniji. Iako neprihvacen od vlasti TU, vec sest godina egzistira kao "projekat civilnog drustva" - u zavisnosti od izvora na njemu je diplomiralo par stotinjak studenata, a studira cak do osam hiljada studenata. Aktualna vlada, u kojoj participira i Demokratska partija Albanaca(DPA) je odlucila da finisira dugogodisnje pregovore makedonskih vlasti sa komesarom OBSE za nacionalne manjine Van der Stulom i izadje sa predlog zakonom koji nudi kakvo-takvo resenje visokog obrazovanja na jezicima nacionalnosti.

Naravno predlozeni zakon o visokom obrazovanju, ne svodi se samo na to, jer od oko 200 clanova samo dva se odnose na obrazovanje nacionalnosti, time i Albanaca na maternjem jeziku. U jednom je clanu predvidjena mogucnost otvaranja privatnih univerziteta na kojima bi se nastava odvijala na jezicima nacionalnosti i na makedonskom i jednom stanom jeziku. Time ce se dati zakonski osnov za formiranje privatnog univerziteta po ideji Van der Stula na kojim bi se resio problem visokog obrazovanja na albanskom jeziku,

Van der Stul pak u ime Evrope nudi finansiranje novog univerziteta sa najmanje pet fakulteta u sferi biznisa i menadjmenta i za sticanje nastavnickih zvanja. U pet minuta do slanja predlog zakona u parlamentarnu proceduru, vlada je ubacila jos jedan clan u zakonu, kojim se metodom provere stecenog zvanja nudi sticanje statusa studenata ili diplomaca studentima Tetovskog univerziteta na univerzitetima priznatih od strane drzave.

Promocija teksta zakona obavljena pre par meseci bila je povod za dizanje intenziteta neslaganja oko resenja kojih nudi najprije izmedju participanta u vlasti DPA, s jedne strane, organa TU i opozicione Parije za demokratski prosperitet i par drugiuh manjih partija i organizacija, s druge strane. Sustina sukoba jeste da i zakon i resenje za visoko obrazovanjena albanskom - privatni univerzitet Van der Stula, nisu ispunjenje onog sto je zelja Albanaca u Makedoniji - legalizacije Tetovskog univerziteta kao treceg drzavnog univerziteta. Clan, pak, u predlog Zakonu o visokom obrazovanju, kojim se nudi resenje statusa studenata TU, je prouzrokovao lavinu osporavanja makedonskog dela opozicije, koji to smatra de fakto legalizacijom TU na "mala vrata" i neustavnim resenjem. Ovaj deo opozicije se takvim stavovima oglasio na sednicama parlamentarnih komisija koje su zakon razmatrale tokom prosle nedelje.

U subotu u Tetovu su odrzane demonstracije u znak poddrske Tetovskog univerziteta organizobvane od unije studenata TU, opozicione Partije za demokratski prosperitet, Saveza zena Albanki u Makedoniji, Partije za demokratsku akciju - Pravi put i Udruzenja bivsih politickih zatvorenika Albanaca. "Albanski narod u Makedoniji danas dozivljava tesku nesrecu, jer mu se zabranjuju elementarna ljudska i kulturna prava da uci na svom maternjem jeziku, kao sto je to slucaj na Tetovskom univerzitetu", konstatirao je rektor TU Fadilj Sulejmani na mitingu pod motom "Mi smo samo za Tetovski univerzitet sa drzavnim stausom i drzavnim finansiranjem". Sulejmani je projekat visokog obrazovanja Van der Stula i makedonske vlade nazvao "politickom skolom pripremljenoj od makedonske vlasti i nekoliko albanskih kvislinga".

Istog dana, u istom Tetovu, samo koji sat ranije na Konferenciji omladine DPA, potpretsednik ove partije je porucio: "Ovih se dana suocavamo kolektvnom histerijom jedne skrenute s pamecu grupacije koja se naziva Partijom za demokratski prosperitet koja protestima za legalizaciju Tetovskog univerziteta, a protiv Zakona o visokom obrazovanju, pokusava da Albance prikaze kao naroda bez pameti". Thaci je porucio da jedino DPA zna kako se pravi univerzitet, stvara jezik, sacinjava Ustav, dok ostali ucesnici histerije i gubitka pameti su grupacije koje brinu o svojim grupnim i individualnim interesima.

Samo koji dan pre toga novi Senat i rektorska uprava skopskog Univerziteta "Sveti Kiril i Metodij" su raspravljalali o pomenutom predlog zakonu. "Tekst koji je dostavljen Sobranju je sustinski razlican od teksta o kome su raspravljali Uprava i Senat Univerziteta. Sobraniski tekst nema saglasnost najvisih univerzitetskih tela, kako jenavedeno u obrazlozenju. Promenama je napravlljena sustinski ustupak", smatra rektor skopskog univerziteta Aleksandar Ancevski. Predsednik Senata Ljubomir Cuculovski je predlozio da se trazi odlaganje usvajanja zakona jer sustinske rasprave o njemu nije ni bilo, a "on nije potreban po svaku cenu". Predsednik komisije koja je sacinila radnu verziju zakona profesor Tito Belicanec objasnio je da je sporni clan 198 (o modusima legalizacije statusa studenata i diplomaca TU) politicka odluka zbog koje je i on par dana ranije odbio da dalje ucestvuje u odbrani predlog zakona. Nakon sto su amandmani Senata odbijeni na sednici parlamentarne Komisije za obrazovanje, Senat je i zvanicno zatrazio odlaganje usvajanja Zakona o visokom obrazovanju. Cime su se slozili i parlamentarci najvece opozicione makedonske partije Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).

Za one sa "duzim pamcenjem" neizbezna je asocijacija o atmosferi slicnoj onoj pocetkom 1997 godine. Tada je vlada SDSM, zeleci da kako tako parira formiranju TU i pocetka njegovog rada, u parlamentarnu proceduru je pustila Zakon o formiranju pedagoskog fakulteta u Skopju, hibrid resenja za visoko obrazovanje na albanskom. Sada je stvorena obrnuta situacija. Oni koji su 1997 bili za fromiranje Pedagoskog fakulteta, kao resenja za skolovanje nastavnika za osnovno i srednje obrazovanje na jezicima nacionalnosti, sada su protiv privatnog univerziteta i legalizacije studenata TU. Protiv Zakona o visokom obrazovanju, tacnije dva pomenuta njegova clana opet su najvisi organi skopskog univerziteta, njegova studentska organizacija i sadasnja opozicija. Promenjeni su samo nosioci uloga. Nekadasnji predlagaci zakona o Pedagoskom fakultetu (SDSM) su sada protiv Zakona o visokom obrazovanju. Njihovi tadasnji oponenti - opozicija (VMRO-DPMNE), ljudi iz Senata i rektorske uprave (parlamentarni spouksmen Savo Klimovski, eks potpretsednica vlade i buduca ambasadorka u SAD Radmila Kiprijanova), lideri studenstkih protesta i strajka gladju (parlamentarac Filip Petrovski, donedavni predsednik omladine VMRO-DPMNE i portparol vlade Antonio Milososki) - sada su uz vlast i stoje iza osporavanog predlog zakona. Tada, 1997 parlament je pozvao pretsavnike strajkaca gladju u satorima nasuprot Sobranja da uzmu ucesce u debati o Zakonu o Pedagoskom fakultetu. Sada grupa Fakulteta za fizicku kulturu u ulozi makedonskih patriota trazi da uzcestvuje u raspravi o Zakonu o visokom obrazovanju!

Nakon svega sto se u proteklih desetak godina dogadjalo u sferi visokog obrazovanja na albanskom i zadnjih dogadjaja nije tesko pretpostaviti kakav ce biti tok rasprave o Zakonu o visokom obrazovanju u prralamentu. Bice to jos jedan dokaz kako je jedan tipicno zivotni, obrazovni problem "mesetarenjem" politicara postao tipicno politicko pitanje oko koga se glozu politicari radi postuzanja za njih znacajnih poena.

AIM Skopje

ISO RUSI