Južni susedi podržavaju Crnu Goru
Tirana, 16.07.2000
Susret u Draču premijera Albanije, Crne Gore i Makedonije
Ako se u poslednjem zaoštravanju između Crne Gore i Srbije zbog arbitrarnih ustavnih promena vršenih od strane Beograda zemlje Zapada koje su požurile da osude Miloševića ipak su se pokazale uzdržanim u izražavanju podrške Podgovrici, može se reći da joj je najotvorenija podrška došla od strane dva južna suseda Albanije i Makedonije. Dva dana nakon što je crnogorski Parlament usvojio Rezoluciju kojom je odbacio ustavne promene Saveznog Ustava od strane Miloševićevog režima, premijer Crne Gore Filip Vujanović se iskrcao u Drač da bi 10 jula prisustvovao susretu na najvišem nivou premijera Crne Gore, Albanije i Makedonije. To je bio njihov drugi susret nakon onog koji su vodili u Ohridu januara ove godine, međutim, susret u Draču dobio je veći značaj upravo zbog vremena u kojem je održan i situacije u kojoj se nalazi Crna Gora.
Razumljivo je da je predsednik crnogorske Vlade došao na susret u Draču u prvom redu da dobije ne samo političku podršku, suočen sa pretnjama u porastu koje dolaze iz Beograda, od dve države koje su ne samo susedi već i veoma značajne za Crnu Goru u slučaju najgorih razvoja. U razgovorima sa svojim homolozima, crnogorski premijer je izneo da Milošević, otvaranjem novog ratnog žarišta ugrožava stabilnost čitavog regiona što znači i Albanije i Makedonije. To zasigurno osećaju susedi Crne Gore, koji su u susretu u Draču bez ustručavanja podržali prozapadnu vladu Crne Gore. Domaćin, premijer Ilir Meta je podvukao da je susret u Draču osudio poslednje akte izmene Ustava od strane Beograda i da je ovaj susret izrazio najveću podršku demokratiji u Crnoj Gori, njenoj Vladi i predsedniku Đukanoviću.
Veoma zadovoljan ovom vrednom podrškom, sam se Vujanović pokazao obazrivim i istakao nastavak politike srpljenja od strane crnogorske Vlade, suočene sa sve većim pretnjama Beograda. Na susretu u Draču on je tretiran kao predsednik Vlade jedne države i u zajedničkoj deklaraciji koju su sva tri premijera potpisala po završetku razgovora nigde se ne pominje bilo kakva savezna referencija za Crnu Goru, odstranjivanje koje nije da nema značaja i koje se u stvari ne može sresti u deklaracijama sa multilateralnih balkanskih susreta. Može se reći da u novijoj istoriji diplomatskih odnosa Balkana, ovaj poseban status Crne Gore sankcioniše se upravo u susretima vođenim ove godine na najvišem nivou trojice premijera, prvi u Ohridu, drugi u Draču, i treći za koji je odlučeno da se održi u Podgorici.
Situacija u Crnoj Gori podstakla je jaču podršku konkretnih projekata koje su tri države koncipirale zajedno u cilju ne samo njihove što brže realizacije, već i da bi Crna Gora konsolidovala njen status kao aktivan učesnik Pakta stabilnosti, u čemu su uticala nastojanja i stav Albanije i Makedonije. Albanija se pokazala posebno aktivnom u oživljavanju projekata u sklopu Pakta stabilnosti koji uključuju Crnu Goru kao posebnu jedinicu. Tako, odlučeno je da se ubrza rad na izgradnji visokonaponskog dalekovoda koji povezuje albanski grad Elbasan sa crnogorskim glavnim gradom. Albanska Vlada je obezbedila od nemačke Vlade finasiranje prve faze ovog projekta u visini od 10 miliona nemačkih maraka. Isto tako, odlučeno je da se radi na projektima što brže rehabilitacije postojeće železnićčke veze između Albanije i Crne Gore. Pre nekoliko dana poseban interes za ovu železničku vezu pokazao je i NATO, koji je poslao ekipu inženjera i eksperata da na terenu razmotre mogućnosti njene što brže rehabilitacije. U isto vreme, Albanija je Crnoj Gori omogućila sticanje nezavisnosti od Beograda u sferi telekomunikacija posredstvom uspostavljanja optičkog kabla koji povezuje Podgoricu sa Skadrom i koji je inaugurisan maja meseca od strane dvojice premijera Mete i Vujanovića, tokom njihovog susreta u Skradru.
Poseban elemenat u susretu u Draču bila je i podrška koja je pružena funkcionisanju koridora za transport koji povezuje Crnu Goru sa Makedonijom preko Kosova. Crnogorski premijer je okarakterisao ovaj koridor kao značajan uslov saradnje i obezbeđujući podršku Albanije i Makedonije izrazio je nadu da će ova vrsta saradnje dobiti potpunu podršku međunarodne zajednice. Upravo oko ovoga, visoko je ocenjena uloga i pokazano razumevanje od strane UNMIK-a i KFOR-a na Kosovu u cilju obezbeđivanja funkcionisanja ovog koridora.
Albanija, Mekedonija i Crna Gora čine tranzitne tačke kroz koje prolaze ilegalna trgovina sa Balkana prema državama EU. Tretirajući to kao pretnjom za bezbednost, stabilnost i njihovo ekonomsko oživljavanje, premijeri triju država odlučili su da se uspostavi snažnija koordinacija njihovih državnih mehanizama u zajedničkoj tripartitnoj borbi kako bi se na zapadnom delu Balkanskog Poluostrva stvorio jedan pojas blokade i neutralizacije regionalnog organizovanog zločina. U tom sklopu oni su se usaglasili da se po prvi put organizuje jedan četvorostrani susret ministara unutrašnjih poslova Albanije, Makedonije, Crne Gore i Italije, imajući u vidu blizinu i puteve ilegalne trgovine.
Sve tri države su zabeležile visok nivo međusobnog protoka državljana, što predstavlja veliki i pozitivni korak u zoni koja je bila među najzatvorenijima u regionu. Albanija i Crna Gora su februara meseca potpisale Sporazum o slobodnom protoku, otvaranju graničnih prelaza u Hani i Hotit i pripremu za otvaranje novih graničnih prelaza, a sa Makedonijom je prošlog meseca stupio na snagu Sporazum o slobodnom međugraničnom protoku između Albanije i Makedonije. Sva trojica premijera visoko su ocenili ovo iskustvo i zatražili da politika otvorenih granica bude karakteristična za ceo region Jugoistočne Evrope, koji je još uvek veoma daleko od ovog evropskog parametra.
Izgleda da nije bilo slučajno to što se susret trojice premijera održao upravo u Draču, a ne u Tirani. Drač će predstavljati glavna vrata Koridora Osam Istok - Zapad, koji će povezivati Jadransko more sa Crnim morem. Taj koridor je u interesu sve tri zemlje, ali on dobija poseban značaj i zbog njihovih veza sa Zapadom. Albanski premijer je rekao svojim visokim gostima prilikom posete u luci Drač, da ona ne pripada samo Albaniji već i njihovim zemljama. Metafora albanskog premijera je u sebi sadržavala ideju i kurs sve većeg povezivanja tri države sa morem koje se nalazi na Zapadu, dakle povezano sa zemljama EU.
U kontekstu situacije kroz koju prolazi Crna Gora, morska veza Albanije dobija poseban značaj kada se zna da se crnogorske luke nalaze u klještima srpskih i saveznih vojnopomorskih snaga. Uloga koju je odigrala Albanija tokom vojne akcije NATO i kampanje vazdušnih bombardovanja vojnih objekata u Srbiji u proleće prošle godine, kada je stavila NATO na raspolaganje čitav svoj teritorijalni prostor, kopneni i pomorski, predstavlja jedan faktor koji može biti aktivan u mogućim situacijama. Blizina i prigodan strateški položaj Albanije čine da njena podrška za Crnu Goru bude od strateške vrednosti. Poatlanska politika Albanije i njen visok stepen saradnje sa NATO, kao i činejnica da je ona jedan istorijski protivnik Beograda, predstavljaju parametre koji isto tako dobijaju posebnu vrednost za uslove u kojima se nalazi Crna Gora.
Izgleda da su u Podgorici svesni svih ovih faktora koji su na sceni i koji se uzimaju u obzir u svakoj strateškoj analizi ili proračunu. Izgleda da upravo ova snažna podrška koju je premijer Crne Gore dobio u susretu na visokom novou u Draču predstavlja i najveći uspeh sa kojim se on vratio u svoju zemlju, ali i izvesnim oblikom smirivanja da ova spremnost južnih suseda nije tako spontana i da u sebi sadrži i odobrenje Zapada.
AIM Tirana, Shaban MURATI