Meta ponovo menja kabinet

Tirana, 16.07.2000

U uzavrelom letu, premijer Albanije Ilir Meta ponovo je izvršio promene u svom kabinetu smenivši tri ministra među kojima i ministra odbrane. Državni ministar Ilir Zela preuzeo je mesto ministra javnih poslova koje je držao Demeti iz Demokratske Alijanse. Ponovo su vraćena u Vladu dva ministra koja su učestvovala u prvom socijalističkom kabinetu na čijem je čelu bio Fatos Nano: Arben Imami je novi ministar pravosuđa, umesto nezavisnog kandidata Ilira Pande, A Ndre Legisi je preuzeo mesto državnog ministra, nekog vrsta ministra bez portfelja pri premijeru.

Najspektakularnija izmena čini se da je bila smena ministra odbrane Luana Hajdarage na čije je mesto postavljen 37-dišnji Ilir Gjoni, šef Metinog kabineta.

Poslednje izmene povećavaju na sedam broj smenjenih ministara od strane Mete, od kada je on stvorio treći socijalistički kabinet, tokom tri godine na vlasti socijalista. Poslednje izmene kao i one prethodne, izgleda da jačaju položaj Mete koji je u stvari sada uspeo da izgradi jedan kabinet savetnika, ako se ima u vidu da je četiri iz sedam novih ministara proisteklo iz ureda njegovih savetnika. Broj Metinih sledbenika u vladinom kabinetu sada je osetno veći od onog bivšeg premijera Nanoa. Kabinet Meta je stvoren prošlog novembra kao unutrašnja koalicija između dve rivalske grupe, tj. one bivšeg premijera Nanoa i one grupe njegovih protivnika koji podržavaju bivšeg premijera Majkoa. Nakon poraza Majkoa u takmičenju za vrh partije i povratka Fatosa Nanoa na njeno čelo, jedina komporomisna formula između dve grupe bio je 31-godišnjak Ilir Meta. Iako kompromisno rešenje, Meta je odbio da igra ulogu marionete nakon preuzimanja u ruke upravljanje Vledom, on je snažno počeo da igra za sebe stalno dokazujući da je protagonista kao i poseban pragmatičar. On je isto tako uspeo da obezbedi snažnu međunarodnu podršku veoma značajnu za jednu balkansku zemlju u krizi kao što je to Albanija.

I dok je zemlja ušla u vruću izbornu godinu, izgleda da Meta više nego o izbornim sloganima misli na popravku uništenih puteva Albanije. Njegov kabinet koji većinom sačinjavaju 30-dišnjaci izgleda više kao kabinet tehničara nego politički kabinet. Međutim, izgleda da se između Metine vladine i partijske agende stvara svojevrstan jaz. Ili drugačije rečeno, dok Meta jača svoje pozicije u Vladi, bez ikakvih postavljenih prepreka od strane Nanoa, ovaj poslednji takođe jača svoje pozicije u partiji i isto tako nesprečavan od strane Mete. Gramoz Ruči, jedan od najjačih ljudi partije koji podržava Nanoa je ponovo vraćen na mesto Generalnog sekretara, ili br. Dva u partiji, pobedivši bivšeg premijera Majkoa koji je potpuno ostao u senci.

Sudar između grupa u socijalističkom kampu je osetno naduven u ovom trenutku i izgleda da svaka grupa čeka na rezultat izbora da bi odredila svoju dalju strategiju. Razni analitičari u Tirani su poslednje izmene ocenili kao izraz produbljenja krize u okviru vladine koalicije. Socijalisti i njihovi saveznici su tokom tri godine na vlasti isprobali oko 50 ministara od kojih je većina otišla ne ostavivši neke tragove. Koalicija Alijansa za državu se osetno skupila i mali saveznici socijalista nemaju više raniju snagu kada su držali značajne portfelje. Četiri savezničke partije sada drže samo četiri portfelja, među kojima najznačajniji ostaje onaj socijaldemiokrate Miloa, koji je uspeo da se održi na mestu ministra inostranih poslova u sva tri kabineta od 1997. naovamo. U stvari, koalicija Alijanse za državu sada skoro izgleda kao dekor.

Poslednje izmene izvršene od strane Mete izgleda da nisu povezane sa pričama o korupciji, što bi se u stvari dočekalo sa dobrodošlicom od strane javnosti. Meta je svojevremeno obećao odlučnu akciju protiv korupcije, ali u stvari on se pokazao odlučnim u svemu osim u borbi protiv korupcije, što svakako predstavlja veoma težak izazov. Ali, činjenica je da je Meta doveo u svoj kabinet još tri nova imena koja se nisu pominjala u korupcionaškim aferama predstavlja dobru reklamu za njega.

Poslednje izmene, iako mogu da izgledaju nepotrebnim ili beznačajnim, svakako su jedan pragmatičan korak. Ovim izmenama možda Meta nije dobio mnogo, ali je sigurno da nije izgubio ništa.Više nego znak jedne krize, poslednje izmene predstavljaju pokušaj da se poboljša imidž Vlade i da se izmeni ono što je moguće izmeniti u ovim preostalim mesecima do narednih izbora. Meta izgleda da oseća da bivajući poslednji premijer socijalističkog mandata, kao što lično može uživati plodove uspeha, on isto tako može lično platiti i račune neuspeha. Naravno, poslednji se pamti.

Ne isključuje se da će 31-nji premijer nastaviti svoju operaciju i sa drugim izmenama na pragu lokalnih izbora. Na koga će doći red, još uvek se nezna.

AIM Tirana, Besim VORPSI