AIM Junior: Gde će letovati građani Kosova

Priština, 15.07.2000

Nezapamćene visoke temperature koje su u poslednja dva meseca zabeležene na Kosovu, podstakle su i njene građane da razmišljaju gde bi mogli da pronađu malo osveženja. Ako se ne računa prošla godina kada se na stotine Kosovara prinudno nalazilo gotovo tri meseca u izbeglištvu, uglavnom Albaniji i Crnoj Gori, prethodnih godina su se najčešće odlučivali da sunce "pokupe" na crnogorskom primorju ili u Turskoj. Međutim, i pored najčešćih pitanja o planiranjima za godišnji odmor, građani Kosova kao da se ustručavaju da daju i odgovor. Otišli bi možda neki na more, ali.

Tradicionalno, Kosovari su bili skloni da deo leta provedu uglavnom u Ulcinju, a bilo je i onih koji su poslednjih godina mogli sebi da omoguće letovanje u Grčkoj ili Bugarskoj. Bugarska je "ušla u modu " poslednjih godina baš zbog popularnih cena aranžmana. Ne samo kada je u pitanju njeno more, već i banje. Kosovski penzioneri ili oni sa malim primanjima, već su navikli da peščane plaže zamenjuju bugarskim banjama, među kojima je najpoznatija Sandanski, tik uz granicu sa Makedonijom. Cena kreveta kretala se po dve do tri nemačke marke, što je mnogima koji su se odlučivali za ovakav odmor omogućavalo da nešto i kupe. Sandanski sa bujnim zelenilom, klupama, stazama za šetnju i nekoliko velikih i manjih bazena veoma je uspešno zamenjivala morske obale. Tim više što je svako ko je smatrao da mu treba i dijagnoza lekara mogao za jeftin novac da dobije pun i kvalitetan tretman. Međutim, penzioneri na Kosovu već godinu dana ne primaju penzije, tako da o nekom banjskom turizmu i ne pomišljaju. Za Grčku se odlučivao ipak simboličan broj građana, pre svega zbog dugih redova za dobijanje viza u Skoplju.

Ipak, iako na Kosovu više nema rata, ovdašnje stanovništvo osluškuje šta se dešava u okolini. Svakodnevne vesti o mogućem izbijanju opasne krize u Crnoj Gori, odvlače moguće turiste da deo leta provedu u Ulcinju. Tamošnje cene pansiona ili polupansiona u hotelskom smeštaju koji raspolaže sa oko 4000 ležajeva, kreću se do 35 nemačkih maraka. U privatnom sektoru koji nudi oko 40 hiljada postelja cene su pristupačne, kreću se od 5 do 10 nemačkih maraka po postelji. Razlog nezainteresovanosti da se ode na crnogorsko primorje je što se želi izbeći suočavanje sa policijskom uniformom. Naime, ovde sami Kosovari govore da je crnogorska policije korektna, ali ih uniforma negde podseća na ono što su doživljavali prethodnih, a posebno prošle godine. Drugo, javno govore da ne žele da se suoče sa vojnim punktom koji je nedavno stacioniran kod Rožaja, odmah na granici između Kosova i Crne Gore. Iako se do sada nije dogodio nijedan incident, strah od srpske vojne uniforme vrlo je jak. Ovde se već govori kako sa novim automobilskim tablicama ne smeju u Crnu Goru jer će za eksremiste to biti pravi poziv na odstrel. Oni retki koji su nekim drugim poslom boravili u Crnoj Gori kažu da se na putu mogu videti česte patrole vojne i specijalne crnogrske policije. Pretpostavlja se da je ova mera uvedena zbog zaoštravanja između srpskog i crnogorskog rukovodstva, te se veoma dobro kontrolišu saobraćanice i demarkacioni prelazi kako bi se sprečilo eventualno infiltriranje nepoželjnih osoba koje bi mogle da podupiru razne ekscesne situacije. Crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lutovac i potredsednik parlamenta Dragisa Burzan su prilikom boravka na Kosovu krajem maja ove godine poručili da svako ko se odluči da leto provede u Crnoj Gori nema razloga da razmišlja o svojoj sigurnosti. U okviru toga najavljeno je i otvaranje jednog turističkog centra u Prištini gde bi se razmenjivale informacije ne samo oko aranžmana za godišnji odmor, već i druge informacije važne za saradnju ova dva regiona. Međutim, ni do sada nije otvoren takav centar, a neizvesno je da li će proraditi i avionska linija Priština - Tivat. Turističke agencije ne nalaze načina da ubede kosovare da ipak leto provedu u Ulcinju. Direktor jedne od ovdašnjih najvećih turističkih agencija "Turist Kosova" Xhevdet Rama kaže da je interesovanje građana za letnje aranžmane veoma veliko. On objašnjava da je njegova agencija planirala da od 10 jula pokrene redovnu autobusku liniju za Crnu Goru. "Međutim, ova linija je propala" kaže gospodin Rama, objašnjavajući da je "dovoljna samo jedna vest u štampi ili TV u kojoj se kaže da situacije u Crnoj Gori nije dobra i da građani odmah izgube svaku želju da tamo krenu". Nakon jedne takve vesti na jedinoj javnoj TV na Kosovu RTK1, gospodin Rama kaže da se od tada nije prijavio nijedan turista, uprkos unapred obezbeđenim rezervacijama.

S druge strane turistički radnici po kosovskim agencijama ipak ne mogu da garantuju niti bezbedno putovanje niti bezbedan odmor turista ni u nekim drugim zemljama. To važi i za Albaniju. Kosovski Albanci koji po prvi put u svojoj istoriji smeju da odu u Albaniju bez straha od mogućih reprekusija nakon povratka na Kosovo, ipak ne mogu da donesu odluku da se upute u tom pravcu. Ne zbog toga što ne vole da odu na albansko primorje, već zbog izražene nestabilnosti u zemlji čini da se oni ne osećaju sigurnim ni tokom putovanja za Albaniju, ni eventulanog boravka. Gotovo se među građanima i ne pominje mogućnost da odmor provedu u Draču ili Valoni.

Radnica u turističkoj Agneciji "Reisburo Priština" Alije Berisha, međutim navodi da su ljudi više zainteresovani da odmor provedu u Turskoj, na bugarskom moru ili jezerima u Makedoniji. Smatra se da su cene aranžmana veoma povoljne. Na primer, aranžman za osam dana u nekom od hotela u Turskoj, u zavisnosti od kategorije, kreću se od 600 do 3000 DM. Međutim ima i onih koji smatraju da su takve cene u poređenju sa njihovim eventualniom primanjima prosto nedostižne.

S druge strane seoski slojevi kosovskog društva i tako bez razvijene tradicije da letnje mesece provode na moru, jer zemlju treba obraditi, ovoga pouta imaju razlog više da ne pomišljaju o eventualnom odlasku na odmor. Mnogi od njih su još uvek zaokupljeni gradnjom ratom razrušenih kuća i nastoje da prežive i narednu zimu, obzirom da su česte kritike da je međunarodna zajednica nastavila veoma laganim koracima sa obnovom Kosova.

Šta je sa decom? Njima je ostao samo jedan "izlaz" - kao i uvek, da odu tamo gde odluče roditelji. "Moji roditelji su rešili da provedu odmor u Turskoj i ja ću otići sa njima, kaže 13-dišnja Leonora.

Nijedna od turističkih agencija nije posebno razmišljala u smislu aranžiranja neke vrste odmora i za decu određenih uzrasta. Kada smo postavili pitanje o mogućim letnjim odmorima samo za decu , radnici u turističkim agencijama bili su zbunjeni. Verovatno im nije palo napamet da prethodnih godina o odmoru i dečijim zadovoljstvima nisu razmišljali samo roiditelji, već i učitelji i vlasnici turističkih agencija.

I na kraju, jedan važan problem koje mnoge građane ipak sprečava da odu negde van Kosova je neposedovanje putnih dokumenata. Mnogi su ostali bez njih kada su im tokom prošle godine oduzimali, cepali ili palili pripadnici raznih srpskih oružanih snaga, tokom njihovog egzodusa. Međunarodna administracija je doduše obećala izdavanje ovih dokumenata sredinom avgusta, međutim to je i kraj letnje sezone i teško je tvrditi da bi se pozamašan broj njih tada uputio na odmor.

Dakle, šta onda preostaje građanima Kosova? Da osveženje potraže po kosovskim jezerima I rekama. U okolini Prištine, popularno je jezero Batlava, koje inače poseduje I kamp naselje. Posebno vikendom, tamo se obre veliki broj mladih. Prištinski bazen još uvek nije proradio, pre svega jer nije oćišćen od hemikalija preostalih nakon prošlogodišnjeg rata. Onima koji nisu u mogućnosti da odu na jezero, ostaje da se rashlađuju sa nogama u lavoru.

AIM Priština, Elmaze NURA