Kako se suprotstaviti represiji

Koga hapse u Srbiji

AIM,Podgorica, 14. 7. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Deda poginulog vojnika na Kosovu prošle godine Aleksandra Vukovića primio je pre nekoliko dana orden zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, a otac Dušan je preključe pred zgradom Komande Treće armije u Nišu, na iznenadjenje prolaznika, cepao i gazio ukaz predsednika SRJ o odlikovanju, a isti taj orden bacao o asfalt sve dok se nije raspao. Potom je pocepani ukaz o odlikovanju i polomljen vojni orden sa niškog asfalta počistio vojni policajac i službenik obezbedjenja Komande treće armije. Otac Dušan je postao poznat javnosti kada je po okončanju NATO intervencije u Kraljevu odbio da primi priznanja za svog poginulog sina.

,,Niko nije došao na grob moga sina posle godinu dana, a našli su senilnog starca da mu uruče orden. Primio bih ga i ja, da je orden za mir, ali ga vraćam, jer je dat za rat. Moj sin je bio za mir, želim mir i slobodu ovoj zemlji, a ne rat. Zašto nam deca ginu uzalud, zašto već godinu dana u javnosti nije objavljen spisak svih poginulih u ratu. Jedino što smo od predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića dobili jeste knjiga sa slikom našeg sina, kao jednog od poginulih, bez ijedne reči posvete,, ,izjavio je juče potrešeni Vuković,otac poginulog vojnika.

Danas je mnogo ljudi u Srbiji koji su ogorčeni, a nakupilo se i mnogo razloga.Vladimir Stojković,dvadesetpetogodišnji Leskovčanin imao je sreće da se iz Vojske vrati živ, posle tromesečnog bombardovanja koje je " odslužio" na Kosovu. Uhapšen je prošlog meseca kada je na zgradi leskovaškog MUP-a autolakom nacrtao stilizovanu pesnicu, simbol "Otpora". Stojković je pušten tek nakon pet dana zatvora.Protiv njega je pokrenut istražni postupak zato što je kao član ilegalne organizacije"Otpor" kako stoji u optužnici ,,pozivao na nasilnu promenu ustavnog uredjenja,,. Zvanično je saopšteno da je od aprila izvršio više krivičnih radnji tako što je u nekoliko navrata delio propagandni materijal:bedževe i šibice sa znakom Pokreta "Otpor', lepio plakate sa istim znakom i porukama "Neću rat, neću represiju, neću strah".Leskovačka opozicija,nevladine organizacije i "Otpor", kojima su se pridružili i aktivisti iz drugih gradova, organizovali su protesni miting zbog hapšenja Stojkovića. Gradjani su se danima okupljali i vršili pritisak na vlast sve dok nije pušten.

Broj privodjenja i hapšenja po Srbiji, najviše otporaša i aktivista stranaka, koja su svakodnevna, više niko nije u stanju precizno da utvrdi. Prema evidenciji Pokreta "Otpor",koja je prilikom nedavne posete predočena Jiržiju Dintsbiru, visokom predstavniku UN za ljudska prava, od avgusta prošle do 20. juna ove godine uhapšeno je više od 600 mladih ljudi. U maju je postignut svojevrstan mesečni rekord- 221 član Pokreta je pritvoren, a u junu je ova brojka premašena. Vukašin Petrović, aktivista "Otpora" iz Beograda, kaže da od maja više nijedna akcija u Srbiji ne može da se završi bez intervencije plavih uniformi.

Petrović napominje da je počelo s privodjenjem aktivista iz takozvane provincije, da bi se proširlo na otporaše iz regionalnih centara i sada sve češće u Beogradu. Hapšenja se uglavnom svode na informativni razgovor,a uobičajeni razlog za privodjenje je ,,narušavanje javnog reda i mira,,. Protiv otporaša su započeti mnogi sudski procesi, ali je takodje veliki broj stavljen u fioku posle prvog pretresa. Petrović napominje da to ne znači da neće biti aktivirani kada bude trebalo.

Najdrastičniji slučejevi progona otporaša su zabeleženi u Leskovcu i početkom maja u Požarevcu. Naime, posle tuče s radnicima diskoteke "Madona", čiji je vlasnik Marko Milošević, sin predsednika Slobodana Miloševića, protiv Radojka Lukovića i Nedeljka Veljkovića pokrenut je istražni postupak za pokušaj ubistva. Iako teško povredjen, Luković u zatvoru nije imao odgovarajuću lekarsku pomoć. Otporaši su plakatom s njegovim unakaženim licem pod sloganom "Ovo je Srbija" oblepili celu Srbiju. Nedavno su obojica pušteni iz zatvora u kome su proveli gotovo dva meseca. Veljkovića optužnica tereti za pokušaj ubistva,a Radojka Lukovića i Nebojšu Sokolovića za krivično delo učestvovanja u tuči.

,,Kolateralna šteta,, ovog slučaja su i trojica požarevačkih sudija i tužilac koji su razrešeni dužnosti zato što su smatrali da nema razloga za krivično gonjenje. Njih je u paketu sa još deset delilaca pravde Vlada Srbije oslobodila sudijske funkcije. Svima im je greh što su mislili da im je posao da sude po zakonu, ili su izrazili solidarnost s kolegom Miroslavom Todorovićem,koji je navodno iz političkih razloga dobio otkaz.

Akcije "Otpora" su najčešće neposredan povod za isledjivanje, ali u poslednje vreme policija aktiviste privodi maltene kao slučajne prolaznike, s ulice, iz stana. Dovoljno je samo da neko "miriše" na "Otpor", da je zakačio bedž, obukao majicu, rekao neku lepu reč o Pokretu. Prema informacijama iz otpora, inspektori postavljaju tipična pitanja:kako se finansiraju, ko su lideri, kako su teritorijalno organizovani,s kim održavaju kontakte. Petrović smatra da nema razloga za dodatni strah od primene eventualnog budućeg Zakona protiv terorizma: ,,Ako krenu na nas, mi ćemo biti samo pokazna vežba. To nije zakon ni protiv stranaka, ni nezavisnih medija- to je zakon protiv naroda,,.

Opozicione stranke su 20. juna formirale mrežu solidarnosti Centralnog Kriznog štaba upravo da bi zaštitile ljude od svakodnevne represije vlasti.,,Svedoci smo kontinitanog nasilja vlasti i to više nije reč samo o otporašima stranačkim i sindikalnim aktivistima. Nasilje se vrši nad institucijama, medijima, sudstvu,, ukazuje Meho Omerović, koordinator Mreže solidarnosti. On napominje da je gotovo nemoguće utvrditi preciznu evidenciju koliko je takvih slučajeva:,, Na sreću do sada nije bilo privodjenja u kojima su ljudi teže fizički zlostavljani. Prilokom informativnih razgovora policija pokušava da prikupi podatke o strankama. Aktiviste na primer ispituje od kada su u stranci, da li su za to plaćeni, šta je krajnji cilj njihove političke aktivnosti i slično. Opremu i oružje su osavremenili, a sve drugo rade na zastareli,diletantski način,,.

Namera je da se svih 25 okruga pokrije kriznim štabovima koji su u stanju odmah da reguju na svaki slučaj nasilja vlasti. Za sada je, prema Omervićevim rečima, formirano dvadesetak ovakvih štabova. Njihov posao je da budu spremni da u svakom trenutku, u bilo kom mestu ,organizuju sve što je potrebno da bi se zaštitio neki gradjanin. Ukoliko je maltretiran, ili priveden u policiju da advokat odmah ode na lice mesta, da se obavesti javnost, sve organizacije domaće i medjunarodne, i da se animiraju gradjani da dodju ispred stanice i traže objašnjenje, ili protestuju.

,, Naš jedini saveznik je javnost, borba protiv njih je samo solidarnost gradjana. Pokazalo se do sada da čim im pokažete zube oni ustuknu, barem privremeno. U malim mestima to ljudima mnogo znači, jer imaju osećaj da su zaštićeni i da ima ko o njima da brine. Potrebno je da se deluje i preventivno, da se razbije strah kod ljudi,, , objašnjava Omerović. Kaže, da je najvažnije da se zaštite obični ljudi, koji su često u mnogo težoj situaciji nego stranački aktivisti. Naime, nije redak slučaj da ostaje medijski nezapaženo šta taj svet doživljava:,, Na primer JUL i SPS vrše pritisak na nekoga da će ostati bez posla ukoliko ne pristupi u njihove redove,ili ako pokaže otpor na bilo koji način,,. U lokalnim sredinama gde je opozicija na vlasti to nije veliki problem,jer mediji odmah reaguju i ceo kraj je obavešten i do sada su uglavnom sve akcije ovakve solidarnosti bile efikasne. Ljudi su posle pritiska javnosti odmah puštani iz pritvora, ili je on čak bio sprečen. Najteže je medjutim, zaštiti ljude u istočnoj Srbiji i u Braničesvkom okrugu, gde socijalisti drže konce u svojim rukama.

Naš sagovornik ocenjuje da Mreža solidarnosti postoji od nedavno i da nije još uspela da najbolje koordinira rad:,, Ono što je za sada uočena slabost to je da se neki medjustranački animoziteti, na žalost prenose i na ovaj posao. Nadalje, za efikasnost solidarnosti potreban je i makar najminimalniji budžet, koji se za sada puni od solidarnih priloga svih opozicionih stranaka. Neophodno je da se to prevazidje, jer će ovde represija potrajati još dugo,,. Mreža se obratila advokatskim komorama Srbije, Beograda i Vojvodine, za advokatsku pomoć. Medjutim, nisu oduševljeno dočekani,a od nekih su dobili odgvor da se obrate njihovim komitetima za ljudska prava.

Policija naravno ima pravo da gradjane poziva na informativni razgovor, objašnjava Dušan Ignjatović iz Jugoslovenskog komiteta pravnika: ,, Medjutim,ustavno pravo je svakog gradjanina da u takvim situacijama ima branioca, što u dosadašnjim situacijama uglavnom nije bio slučaj,,. Prema podacima JUKOM-a, do sada je prema političkim neistomišljenicima pokrenuto nekoliko krivičnih postupaka, ali je najčešće da ljudi odgovaraju u prekršajnom postupku. Medju drastičnim primerima su svakako i krivični postupak protiv Miroslava Filipovića, novinara "Danasa" i Frans presa,čiji su tekstovi, uredno potpisani njegovim imenom i prezimenom, inkriminisani kao krivično delo špijunaže. U toku je i krivični postupak protiv aforističara Bobana Miletića Bapsija. On je osudjen na pet meseci zatvora zato što je javnim čitanjem svojih aforizama narušio ugled Slobodana Miloševića.

Fond za humanitarno pravo ukazuje na poslednji primer rasne diskriminacije. Naime,trojici Roma je zabranjeno da udju na šabački bazen Krsmanovača samo zato što su Romi. Vlasnik bazena je Čedomir Vasiljević, predsednik Okružnog odbora Srpske radikalne stranke i bivši ministra u Vladi Srbije. Nedavno je takodje na ovom bazenu pretučen Hanibal Kovač, novinar "Slobodne Evrope", tako što je obezbedjenje obavešteno da je on navodno napisao tekst o diskriminaciji Roma u ovom gradu.

Iako im je policija praktično dvadeset četiri sata za petama otporaši nastavljaju da ubojito prkose režimu. U akciji "Ko smeni Miljana Miljanića ni Sloba mu neće teško pasti" prikupili su već pet hiljada potpisa. Kažu to je svojevrsno anketiranje javnosti za one prave autograme- za odlazak Miloševića. Niko im ništa ne može, mogu samo da ih uhapse.

Vesna Jeličić (AIM)