Novine na mesarskom papiru

“Specijalni rat” protiv medija

AIM, Podgorica, 13. 7. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Šarolika ponuda na novinskim kioscima u Srbiji odnedavno je ,,obogaćena,, novim ,,specijalitetom,, , nepoznatom ostatku sveta: dnevnim novinama koje se ne štampaju na novinskoj, roto-hartiji, nego na tzv. mesarskom papiru, onom u kakav su u mesarnicama nekada uvijali fišeke s pilećim šijama ili svinjskim jetricama... Sva tri preostala nezavisna dnevna lista u Srbiji - Blic, Glas javnosti i Danas imaju, naime, poslednjih nedelja ogromnih problema u nabavljanju roto-papira za svoja izdanja. Jedina domaća fabrika roto-hartije, Matroz iz Sremske Mitrovice odavno ovim i drugim nezavisnim novinskim kućama isporučuje nedovoljne količine svog proizvoda, a odnedavno je potpuno obustavila isporuke, pravdajući to čas ,,kvarovima mašina,, , čas ,,nedostatkom uvoznih sirovina,, i neumorno obećavajući kako će se stanje normalizovati ,,već za nekoliko dana,,. Sve to, u zemlji devastirane privrede kakva je današnja Srbija, i ne bi bilo tako neobično kada u isto vreme režimu bliski dnevnici poput Politike ili Novosti ne bi izlazili u uobičajenom tiražu i obimu i na odgovarajućem papiru, bez ikakvih ozbiljnijih problema s nabavkom artikla bez kojeg novina jednostavno - nema.

Prolaznici, recimo, u Beogradu, svakog poslepodneva mogu videti na kioscima prava ,,brda,, neprodatih primeraka za ovdašnje prilike veoma ,,debele,, Politike, koja se uporno štampa u tiražu kakav daleko nadmašuje potražnju za ovim nekada vrlo uglednim listom; nije pomoglo čak ni to što članovi vladajuće Socijalističke partije Srbije, uz odgovarajuću potvrdu, imaju pravo da na svom kiosku svakog dana dobiju Politiku besplatno! Cinici u novinarskim krugovima kažu da bi se samo od Politikinih ,,viškova,, mogle štampati sve nezavisne novine...

Čak i ovakva situacija bi se, možda, mogla pravdati ,,razumljivim,, davanjem prioriteta u nabavci (navodno) deficitarne robe (para)državnim firmama, da nema ključnog detalja: odlukom Savezne vlade, roto-papir je stavljen na režim uvoznih dozvola, a nezavisnim novinskim kućama nikako ne uspeva da od nadležnih ministarstava isposluju dozvole za uvoz neophodnog papira. Da stvar bude kompletna, zvanično objašnjenje za uskraćivanje dozvole je antologijsko: nema potrebe za uvozom jer ,,na domaćem tržištu ima dovoljno papira,,... Tako se stvara začarani krug bez izlaza, svojevrsna ,,Kvaka 22,,.

Neki izvori agencije ,,Beta,, iz ,,Matroza,, tvrde da je proizvodnja papira u zastoju zbog ,,velikih dugova,, te fabrike, a ovi dugovi nastaju zato što privilegovane novinske kuće, koje dobijaju papira u izobilju, taj papir ne plaćaju (ili ga, po tvrdnjama drugih poznavalaca, kupuju po ceni daleko nižoj od tržišne). Tako se ekonomski i politički motivi stapaju u zanimljiv koloplet, a njihova žrtva su oni mediji koje država ne samo da ne štiti, nego čini sve što može da ih definitivno zatvori.

Posledice ove smišljene ,,diverzije,, protiv nezavisnih novina - pre svega dnevnih, kojima po prirodi stvari treba najviše papira - već su veoma vidljive: novine se pojavljuju u nepredvidivom formatu, na najčudnijim vrstama papira - debelom, krtom, ,,masnom,, , žutom, plavičastom, onom koji ne upija boju i na kojem novine izgledaju kao kolekcija razlivenih mrlja... Uredništvo ,,Glasa javnosti,, ovako opisuje kako izgleda štampati novine na papiru koji se ,,često kida (zato kasne isporuke), različite je debljine i pun prašine (zato su neke strane blede, a druge tamne). Troškovi rada s ovakvom hartijom su enormni: ogroman je škart papira, barem upola sporije se štampa, uništavaju se mašine, a novine ne izgledaju dobro.,,

Sve ovo, dakako, pod uslovom da se novine uopšte pojave na kioscima: prošle nedelje su sva tri pomenuta nezavisna dnevnika izdala trobroj, jer nisu raspolagali ni najminimalnijim zalihama bilo kakvog papira; a šta za dnevne novine znači diskontinuitet u izlaženju, ne treba posebno objašnjavati. Ako se tome pridoda činjenica da je nad jedinom većom privatnom roto-štamparijom u zemlji, ,,ABC Produktom,, iz Beograda,u kojoj se pored Glasa javnosti,i Blica štamapju i nedeljnici NIN i Vreme, otvoren vrlo diskutabilan, po mišljenju mnogih pravnika ,,isfabrikovan,, stečajni postupak, i da ova firma i druga preduzeća ,,ABC,, sistema ostaju bez prostorija, a sudski izvršitelji im plene i štamparske mašine, jasno je da je cilj sinhronizovane kampanje potpuno onemogućavanje izlaženja (pre svega) nezavisnih dnevnika, koji su poslednjih godina tiražem i uticajem daleko nadmašili one prorežimske.

Dakle, ako neko i uspe da nadje papir i sve što mu je potrebno, ubrzo će moći da se suoči s tim da neće imati gde da štampa svoje novine. Štampanje u inostranstvu takodje ne bi donelo koristi jer bi vlast gotovo sigurno onemogućavala normalno unošenje novina u zemlju, a ceo proces bi bio isuviše dugačak i spor, što tehnologija dnevnih novina ne može da podnese.

Novi metodi pritisaka na nezavisne medije, dakako, ne znače da su stari obustavljeni: enormne globe po vanustavnom Zakonu o informisanju, dosudjene na ,,prekršajnim,, ekspres-sudjenjima i dalje se uredno izriču, finansijska policija gotovo i ne izlazi iz nekih redakcija tražeći im makar i najsitnije propuste, iako je prethodno režim stvorio uslove u kojima je u potpunosti legalno i ,,papirima,, pokriveno poslovanje praktično neizvedivo. Novinarima se i dalje preti i šikanira ih se na najrazličitije načine: kraljevački dopisnik Danasa i France pressa Miroslav Filipović čami u Vojnom zatvoru u Nišu čekajući sudjenje po apsurdnoj optužbi za špijunažu; u očiglednom sprdanju sa zakonom i pravom - o etici i boljim običajima da i ne govorimo. Došlo se dotle da uredno akreditovanim skupštinskim izveštačima nezavisnih medija ove nedelje nije bilo dozvoljeno ni da udju u zgradu Skupštine Srbije,a kamoli na zasedanje parlmaenta, te je tako ,,ozvaničen,, jedan puki hir Šešeljevih radikala (SRS) koji još odranije ne dozvoljavaju pristup nezavisnim novinarima u sve prostorije - od državnih do stranačkih - koje su ,,pod njihovom kontrolom,,.

Svi ovi i mnogi drugi problemi nezavisnih medija su, izgleda, nekako ,,promakli,, saveznom ministru za telekomunikacije i jednom od najviših funkcionera JUL-a Ivanu Markoviću koji je poslednjih dana nekoliko puta pričao kako je u Srbiji ,,stepen slobode medija na nivou koji je gotovo neshvatljiv,,, , kako je ,,u Jugoslaviji sloboda informisanja tolika da smo morali da donesemo Zakon o informisanju kojim bi zaštitili ostale slobode i prava gradjana,, , te kako bi ,,retko koja zemlja sebi dopustila ovaj stepen slobode medija,,. Na to bi neko mogao da uzvrati parafrazom da bi ,,retko koji ministar u današnjem svetu sebi mogao da dopusti ovaj stepen izvrtanja istine naglavačke,, a da za to ne snosi posledice (u vidu ,,dobrovoljne,, ostavke, recimo). Ovakve ,,nadrealističke,, ocene stanja medija u Srbiji ili SRJ, medjutim, veoma se učestalo čuju od Markovića, baš kao i od republičkog i saveznog ministra za informisanje Aleksandra Vučića i Gorana Matića, a sve praćeno savršeno ozbiljnim dociranjem kako je u tom ,,belom svetu,, ,,sloboda medija mnogo manja nego kod nas,,. Samo što on to još nije otkrio.

Vremena za nezavisne medije u Srbiji su teža nego ikada, s tendencijom daljeg neprestanog pogoršavanja. Izbori se bliže, a režim je, naročito posle NATO-bombardovanja, izgubio mnogo od svoje ranije popularnosti, i zašao je u onaj stepen dekadentnosti kada su čak i mnogi njegovi dojučerašnji obožavaoci tiho i posramljeno (zato se o tome mnogo ne govori glasno) uvideli da je postao pretežak kamen o vratu celoj Srbiji, i kada podanicima više ne može da ponudi ni iole ubedljive iluzije i ,,šarene laže,, za odrasle. Pošto je za sadašnji režim ,,pobeda,, na izborima i opstanak na vlasti u najdoslovnijem smislu egzistencijalno pitanje, jasno je da se neće mnogo birati sredstva u neutralisanju ,,nepoželjnih svedoka,, koji obznanjuju carevu golotinju. Još kada se, za koji dan, donese najavljivani Zakon o terorizmu, čije se odredbe svode na to da je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a možda čak i tada, mogućnosti sprovodjenja represije biće gotovo neiscrpne.

Sve dok prisilno ne zaćute svi glasovi otpora, i ne nastane mrtva tišina koju će remetiti samo periodično podsećanje Ivana Markovića o ,,neshvatljivoj slobodi medija,, , i velike slike Vodje koje će nas gledati sa vrhova gomila naslovnih strana neprodatih režimskih biltena, tih bezvrednih papira koje će jesenja košava razgoniti i vući nepometenim beogradskim ulicama.

Teofil Pančić (AIM)