Sporazum nerazumevanja

Priština, 12.07.2000

Sporazum o razumevanju potpisan od strane šefa Misije OUN na Kosovu dr. Bernara Kušnera i predsedavajućeg Srpskog nacionalnog veća (SNV), episkopa raško- prizrenskog Artemija o uspostavljanju klime suživota, izgleda da je više podstakao nerazumevanja.

Osam tačaka ovog Sporazuma koje su prvenstveno potpisane kao preduslov za ponovno uključivanje srpskih predstavnika u zajedničke administrativne strukture, obuhvataju dodatne sigurosne mere za srpsku zajednicu na Kosovu.

U prvom redu, UNMIK će osnovati posebne sigurosne snage "Special task Force" u okviru međunarodne policije, koje u saradnji sa KFOR-om treba da formiraju i sistem "lokalnih straža", kako bi se maksimalno povećali sloboda kretanja za pripadnike srpske zajednice. Drugo, UNMIK treba da intenzivira nastojanja za regrutovanje, obuku i dislociranje u srpskim zonama veći broj pripadnika Policijske službe Kosova srpske nacionalnosti i u tom sklopu na SNV -u je da identifikuje kvalifikovane kandidate. Treće, UNMIK treba da imenuje po jednog međunarodnog tužioca I dvoje međunarodnih sudija u svakom od Okružnih sudova na Kosovu i da ubrza sudske procese protiv onih koji su uhapšeni pod sumnjom da su izvršili međuetničke zločine. I u tom pravcu, SNV treba da pruži pomoć na identifikaciji kvalifikovanoih kandidata za imenovanje srpskih sudija. Tačka broj četiri predviđa primenu posebnih programa za sigurno i redovno vraćanje Srba svojim kućama. UNMIK, kaže se dalje u tački broj pet, treba da nastavi sa intenzivnim radom u cilju otkrivanja nestalih osoba i oslabađanju uhapšenih. Pitanje zatvorenih Albanaca i otetih Srba, kaže se u ovom Sporazumu, treba tretirati kao probleme od jednakog prioriteta. U šestoj tački je predviđena primena do kraja Agende za suživot, kojom se ozvaničava otvaranje 13 lokalnih ureda u zonama gde su koncentrisani Srbi, koje bi obezbeđivale rad javnih službi. UNMIK isto tako treba da osnuje radnu grupu u čijem bi sastavu bili eksperti iz zajednica na Kosovu, kaže se u tački sedam, koja bi pružala savete i doprinela pripremi mehanizma za zaštitu zajednica na Kosovu kao deo procesa razvoja legalnih okvira samouprave na Kosovu. I na kraju, dokument predviđa stvaranje zajedničkog komiteta pri Departmanu za kulturu za zaštitu srpske, verske i kulturne baštine.

Suočen sa relativno oštrim reakcijama albanskih lidera, šef civilne Misije Bernar Kušner je izjavio da je potpisivanje ovog dokumenta reakcija na nedostatak bezbednosti Srba na Kosovu. "Ovo je veoma značajan trenutak u agendi, u nastavku suživota, ali i u uspostavljanju bezbednosti za sve etničke grupe", rekao je Kušner tražeći na taj način i razumevanje od strane albanske zajednice i njeno nastojanje za primenu ovog Spiorazuma. Episkop raško- prizrenski Artemije je nakon potpisivanja Sporazuma izjavio da je "on već duže vreme očekivan i ako ne bude ostao samo na papiru, ima nade da će naredni koraci ubrzati koordinaciju ostalih aktivnosti na Kosovu".

Inače, Sporazum je potpisan 29. jula i samo dan kasnije srpski predstavnici su se ponovo pojavili ponovo Privremenom administrativnom veću, doduđe i ovoga puta samo u ulozi posmatrača. Međutim, istom sastanku po prvi put nije učestvovao predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Hashim Thaqi. Privuklo je pažnju što ga ovoga puta niko nije zamenio, obzirom da je uobičajena praksa u slučaju da su glavni predstavnici sprečeni na ovim sastancima. Lokalna štampa je odmah započela sa špekulacijama, a predstavnici ove partije su obreli pod veo tajanstvenosti.

S druge strane, ostale političke partije, koje ne participiraju na glavnim sastancima Privremenog administrativnog veća Kosova (PAVK), ali i one koje okupljaju Bošnjake i Turke, posredstvom saopštenja su reagovale protiv ovog Sporazuma, ocenjujući ga kao ozvaničenje nastojanja za enklavizaciju Kosova, a što je po njima u suprotnosti sa Rezolucijom 12 44. Njihovo protivljenje se uglavnom baziralo na dve činjenice: otvaranje posebnih administrativnih ureda UNMIK-a u enklavama nastanjenim Srbima i stvaranju posebnih bezbedonosnih snaga za njih. Najsporniji termin u ovom sklopu i dalje ostaje "Neighbourhood Watch" (lokalne straže) u zonama naseljenim Srbima, snage koje bi se sastojale od lokalnog stanovništa određenog naselja ili regiona. Misija OUN insistira na činjenici da te "straže" mogu da pomognu u uspostavljanju reda i sigurnosti, obzirom da će biti nenaoružane. Bernar Kušner je istakao da Sporazum ne predviđa stvaranje neke srpske ili policije drugih zajednica ili nekih Zaštitnih srpskih trupa, već da to podrazumeva samo nekoliko ljudi koji će učestvovati u uspostavljanju sigurnosti u saradnji sa KFOR-om I UNMIK-om. "Ne postoji nikakva opasnost od zloupotrebe ovog koncepta sve dok je imenovanoj straži jasno da nisu policajci ili vojnici", izjavio je Kušner. Međunarodni zvaničnici se pravdaju da se ovaj koncept pokazao kao veoma uspešan u zapadnim zemljama gde vlada red I zakon. Oni se nadaju da će se sa istim uspehom on pokazati i na Kosovu, na kojem godinu dana od završetka rata još uvek nedostaju adekvatne institucije za uspostavljanje reda i zakona.

S druge strane, dok su mediji i dalje špekulisali da se Hashim Thači naljutio zbog činjenice što se o tom Sporazumu nije raspravljalo na sastancima Privremenog administrativnog veća, civilni administrator Kušner insistira da je sadržaj sporazuma upravo upravo suprotan kantonizaciji ili podeli Kosova i da predstavlja samo rešavanje bezbedonosnog pitanja, te da kao takav ne ulazi u mandat PAVK-a. Kušner je izrazio žaljenje zbog nedolaska Thacija na sastanak, podvlačeći da će Privremeno administrativno i Tranziciono veće Kosova nastaviti sa radom i bez njega. Kušner I Thaci su se u periodu "ćutanja" sastali nekoliko puta u sedištu Demokratske partije Kosova, međutim, nijednom javnosti nisu objavljeni detalji oko toka ovih razgovora. Na drugom sastanku PAVK-a, ponovo održanog bez Thacija, izjasnili su se pred novinarima predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) i predsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta (UDP) Rexhep Qosja. Obojica govore o kompromisu nazvanom "privremeni sporazum". Dr. Rugova je novinarima izjavio da prihvata Sporazum, obzirom da je privremen, što je naišlo na odobravanje Srpskog nacionalnog veća. Qosja isprva kaže da je potpisivanje ovog Sporazuma od strane UNMIK-a legalno priznavanje srpskih vlada po srpskim enklavama i da on u suprotnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 12

1. Međutim, na insistiranje novinara da konkretnije obrazloži diskusije i stav UDP u čitavom tom vrtlogu, akademik menja svoj "veoma kritičan stav". On kaže da je najznačajnija stvar činjenica da je Bernar Kušner obećao "kratak život" ovom Sporazumu i da upravo iz ovog razloga on i dalje ostaje kako bi nastavio "bitku". Sam Kušner je izjavio da će ovaj Sporazum biti razmotren na svakih šest meseci I da će kada se stvore uslovi biti suspendovan. Međutim prema izjavi srpskog predstavnika Ranđela Nojkića, reklo bi se da ovaj Sporazum neće biti baš tako kratkog veka, ako se ima u vidu aktuelna bezbedonosna situacija i okolnosti koje je uslovljavaju. "Ni mi nismo tražili ovaj Sporazum, on je nametnut usled aktuelnih okolnosti. Mi smo za njegovo ukidanja, ali onda kada se poboljšaju međuetnički odnosi i opšta sigurosna situacija", izjavio je gospodin Nojkić, koji nije zaboravio da kaže da su Rugova I Qosja bili veoma konstruktivni. Jenomonarh Sava Janjić je insistirao da se ne radi ni o kakvim paralelnim institucijama, obzirom da će ovi uredi funkcionisati kao deo opštinskih struktura i da će se uredi zajednica osnovati kako bi građani srpske i drugih nacionalnosti mogli da bez straha za život koriste usluge opštinske administracije.

I upravo tada DPK prekida sa ćutanjem. Hashim Thaqi odlučuje da održi Konferenciju za štampu i objasni zamrzavanje učešća njegove partije u zajedničkim Administrativnim strukturama, a o čijem se stavu do sada dvojica njegovih homologa - Rugova i Qosja nisu izjasnili. Thacijeva objašnjenja u stvari započinju ocenom Sporazuma kao kulminaciji nagomilanih nezadovoljstava u radu PAVK-a. "Teritorijalna celokupnost Kosova se kršila i dalje se krši. KFOR I UNMIK su se ustručavali da reše probleme. Mitrovica, odakle je proistekla pojava stvaranja enklava i dalje je podeljena, a o tom i drugim problemima i pitanjima koja traže brza rešavanja ne dozvoljava se otvaranje rasprave u PAVK-u", rekao je Hashim Thaci. Za sam Sporazum Kušner - episkop Artemije, izjavio je da je on političkog karaktera i da je napisan je bez njegove saglasnosti. Predsednik DPK je objasnio da su u toku veoma ozbiljni razgovori sa Kušnerom u cilju prevazilaženja aktuelnog stanja, a lokalna štampa navodi da Thaci od civilnog administratora za eventualni povratak u zajednički rad zahteva prvenstveno modifikovanje potpisanog Sporazuma, ali i rešavanje problema ratnih invalida, penzionera, uhapšenih i nestalih i slično. Međutim, glasnogovrnica Misije Nadija Junis je u međuvremenu izjavila da je Sporazum potpisan i da nema mesta nikakvim izmenama. "Ne verujem da je gospođa Junis toliko informisana oko razvoja koji se dešavaju poslednjih dana" odgovorio je gospodin Thaci. U vezi sa obrazloženjem gospodina Kušnera da je ovaj Sporazum vezan za sigurnost i da ne spada u nadležnosti PAVK-a Thaci poručuje: "U tom slučaju ne bi bilo dobro da Kušner zahteva odgovornost od strane kosovkih lidera. Bilo bi veoma dobro da preduzme neki korak protiv paramilitaraca, srpskih tajnih službi i ljudi koji destabilizuju Kosovo".

Uopšte, Hashim Thaci je upozorio da će ozvaničenje enklava uticati na preuzimanje još radikalnijih koraka u pravcu kantonizacije Kosova "ukoliko Albanci ne budu aktivni u potrebnoj meri". Upravo u tome izgleda leži i problem. Naime, prema njemu albanski politički faktor iskazuje jedinstvo samo pred novinarima, a u razgovorima sa međunarodnim predstavnicima skloni su popuštanjima.

Sporazum je osudila i većina članova Tranzicionog veća Kosova, ali svi učesnici u ovom telu i dalje ostaju tu, kako kažu da nastave "bitku". Kakvog će uticaja imati zamrzavanje učešća u PAVK-u predstavnika samo jedne političke partije - koliko god ona bila jaka ili slaba - ostaje da se vidi.

U tom kontekstu od strane srpskih predstavnika, ako ništa drugo dobijena je jedna lekcija. Oni su uspeli da stave potpis OUN na toliko traženi Sporazum, bojkotujući u nekoliko navrata zajedničke administrativne strukture. U svakom bojkotu, iako politički veoma podeljeni, oni su delovali zajedno kao "većina". Hashim Thaci u tome ostaje manjina.

AIM Priština, Arbnora BERISHA