"Veliki" protiv demokratije

Priština, 12.07.2000

Administrator OUN za Kosovo Bernar Kušner doneo je odluku da se na opštinskim izborima na Kosovu primeni proporcionalni sistem, sa otvorenim listama na kojima treba da bude najmanje 30 odsto žena, dok će mandat izabranih odbornika trajati dve godine. Iako nisu bili istog mišljenja o sistemu glasanja, sve političke partije zajedno sa grupama I nezavisnim pojedincima već ranije su izjavljivale da će učestvovati na izborima bez obzira na ta neslaganja. Nakon velikih javnih angažovanja u prilog jednom ili drugom sistemu glasanja, koje je bilo opterećeno nepotrebnom nervozom, trebalo bi očekivati smanjivanje tenzija oko ovog pitanja I podizanja temperature oko drugih aspekata predizborne utakmice. Već u prvim debatama male partije su bile sklone proporcionalnom sistemu koji obezbeđuje ravnotežu između procenta glasanja I broja izabranih predstavnika. Samo dve, od 28 kosovskih partija (jedna je koalicija od šest partija), Demokratski savez Kosova (DSK) i Demokratska partija Kosova (DPK), izjasnile su se za većinski sistem ili neku vrstu kombinovanog sistema, koji favorizuje velike I eliminiše male, mada je ova prva (usput) javno izjavljivala da ne smeta ni proporcionalni sistem.

Iako je debata do Kušnerove odluke bila kratka, ona je iznela na videlo mnoge interesantne stvari kada je reč o odnosima unutar albanskog političkog spektra. Prvi je utisak da su ukinuta kumstva i prijateljstva, možda i dosadašnja neprijateljstva i da se mogu očekivati nova unutaralbanska politička prestrojavanja. Rasprava je završena, ali proces prestrojavanja kojeg je ona iznela na površinu izgleda da još nije završena. Male partije, uključujući i one bliske DSK i ratne partnere DPK ovoga puta nisu uzele u obzir zahteve najvećih. S druge strane, prvi put od kada postoje u ovom ili drugim oblicima, DSK i DPK su se našle na istoj strani, zajedno sa zajedničkim stavom.

Od velikog je značaja za povoljan tok procesa na Kosovu da se "veliki", barem povremeno nađu zajedno, što znači da sarađuju. Međutim, ovo se ne bi moglo smatrati takvim primerom. Pre bi se mogao uzeti kao negativan primer. Njihovo pregrupisavanje na jednoj strani nasuprot drugoj, gde su sve ostale partije koje se smatraju malim, jasno odražava monopolističke tendencije koje ne vode prema uspostavljanju demokratskih odnosa. Dve velike partije, u jednom trenutku, udružile su samo interes borbe za vlast. Isti interes odmakao od kišobrana DSK njegove saveznike i udaljila od DPK nekadašnje ratne partnere. Na taj način jasno se uvidelo da u slučaju kada se maršira prema njegovom Veličanstvu zvanim vlast padaju principi, prijateljstva, kumstva, čak i stara neprijateljstva. Takve ambicije i ponašanja ne predstavljaju neko posebno otkriće na političkoj sceni Albanaca. I do sada je aktivnost partija uglavnom bila u funkciji borbe za vlast. Ali, u ovom slučaju stvari su ogoljene I postale su vidljive i za one koji su skloni da veruju političkim idolima i pukim verovanjima. Razume se, iluzije se neće lako raspršiti. Ipak, izgleda da će se ovaj proces odvijati brže nego što se to očekivalo. Ogoljenost bespoštedne borbe za vlast brže će probuditi ljude iz snova koje gledaju otvorenih očiju i to bi trebalo da ih motiveš ili pak primora da oko političkih gledišta i proklamacija počnu da razmišljaju svojom glavom. Kada taj proces započne, onda bi se moglo reći da su građani Kosova krenuli na put svoje političke zrelosti i stvaranju prvih elemenata svoje demokratske tradicije.

Što se tiče sistema glasanja, nije bilo nikakvih razloga da predstavnici Albanaca govore tako povišenim tonovima. Kako proporcionalni sistem, tako i onaj većinski, sami po sebi nisu samo dobri ili samo loši. To ne isključuje debatu o prednostima i nedostacima jednog ili drugog, ali ona može biti plodna samo kada se govori u konkretnim okolnostima. U ovom slučaju reč je o Kosovu na kojem se po prvi put u oktobru trebaju održati prvi slobodni opoštinski izbori. Zato, u debati za i protiv, gde su učestvovali i tzv. navodni eksperti čak i sa visokim naučnim titulama nisu delovala ozbiljno mnoga razjašnjavanja, čak ni ona tehničkog karaktera. Oko poređenja sa Amerikom i Velikom Britanijom, gde se glasnje vrši prema čistom većinskom modelu ili sa nekom drugom razvijenom zemljom, gde uglavnom dominira proporcionalni sistem, malo je reći da su bila neozbiljna.

Proporcionalnom sistemu su upućene kritike zbog toga što navodno donosi rezultate koji neće dozvoljavati da se oko nečega može doneti odluka, zatim što ne garantuje efikasnost u vršenju vlasti i da će se zbog ovih razloga međunarodnim predstavnicima omogućiti da i nakon izbora odlučuju kao i do sada. Bila je to jedna zbrka, ni uverljiva ni razjašnjavajuća, a koja je mogla biti posledica i neznanja. Međutim, ne bi trebalo isključiti motive političke propagande. Zašto izabrani predstavnici ne bi mogli da donose odluke? Ustručavalo se jasno reći da će se u opštinskim skupštinama birati predstavnici mnogih subjekata i da bi se oni teško mogli sporazumeti oko formiranja potrebne većine za vršenje vlasti. Jasno je dakle da problem ne leži u proporcionalnom sistemu, već u samim političkim partijama ili tačnije rečeno u njihovom slepom političkom egoizmu, koji kao polazište ima monopol i isključivanje drugih iz vlasti. Zato i ne mogu da vide da je saradnja moguća, čak i neophodna za uspostavljanje tolerantnih odnosa i za formiranje demokratskih institucija.

Tako, ako se političke grupacije ne mogu međusobno sporazumeti kao što se nisu sporazumele ni do sada, oko sistema i temeljnih vrednosti organizacije zemlje i naroda, onda one u najjasnijoj mogućoj formi dokazuju da nisu sposobne da rukovode ni zemljom, ni narodom, razume se ni državom. U ovom slučaju, tutorstvo nad Albancima i Kosovom je najbolja i najkorisnija opcija. Sa ove tačke gledišta Kosovo je imalo veliku sreću što su se pitanja opšte zaostalosti počela rešavati preko međunarodne administracije. A kada bi Srbija bila tutor? Zatim, da li će odlučivati više ili manje međunarodni predstavnici, to će uglavnom zavisiti od odluka same međunarodne administracije. Uistinu, Albanci i drugi građani Kosova mogu da ubrzaju proces transfera vlasti u ruke lokalnih predstavnika. Ali, prethodno moraju da nauče da sarađuju, da među sobom budu tolerantni, kao i prema drugima. Saradnja i tolerancija najbolje se dokazuju u ambijentu u kojem ima brojnih političkih subjekata. Bez završetka ove škole kosovskim partijama neće biti dozvoljeno da vrše punu vlast. Zato, za sadašnje kosovske okolnosti proporcionalni izborni sistem trebao bi biti najprigodniji sistem glasanja. Osim toga, treba imati u vidu da je reč o biranju lokalnih organa gde dolaze do izražaja brojni konkretni interesi. Oni se mogu izražavati i preko raznih organizacija građana, ne samo partijskih, oko konkretnih pitanja. U velikoj meri je jasno da bi mnogo demokratskije bilo da svi ti interesi budu predstavljeni u organima lokalne vlasti. U sadašnjim okolnostima, ne samo na opštinskom nivou, većinski izborni sistem ne bi uspostavio vlast prema volji većine, već diktat najvećih, a što ne bi unapređivalo demokratske procese.

AIM Priština, Fehim REXHEPI