AIM Junior: Ko pokušava da zabrani slobodnu reč

Tetovo, 11.07.2000

List na albanskom jeziku ''Bota Sot'' rođen u dijaspori, koji se vratio na Balkan s ciljem da bude prisutan na čitavom prostoru gde žive Albanci, u poslednje vreme teško dopire među albanske čitaoce u Makedoniji. Veoma mali broj primeraka lista koji se od albanskih smatra najtiražnijim, ide iz ruke u ruku, usled nemogućnosti da se nabavi na kioscima.

1. juna, grupa od desetak osoba je zaustavila distributera lista ''Bota sot'' Rahima Shaqirija i konfiskovala ceo tiraž tog lista i od njega zatražila da se javi u sedište Demokratske partije Albanaca (DPA) koja je član vladine koalicije, kako bi dobio odgovor povodom ovog slučaja. I narednog dana, distributer ovog lista je sprečen u svom poslu, a distribuirani primerci lista ''Bota sot'' koji su se već nalazili na kioscima ili su kupovani u celini ili konfiskovani.

Distributera lista Rahima Shaqirija, kako se kaže u saopštenju redakcije, sa odlukom DPA o zabrani distribuiranja lista upoznao je zamenik direktora Agencije za otkrivanje u Makedoniji Zeqirja Rexhepi. S druge strane, služba za informisanje ove partije negira da je zabrana prodaje ovog lista rezultat neređenja DPA. Nakon konfiskovanja tiraža u dva dana, štamparija ''EURO 2000'' u Kočanima, koja je štampala list za Kosovo i Makedoniju, obavestila je redakciju lista ''Bota sot'' da počinje remont štamparije i da neće biti u mogućnost da štampa tiraž ovog lista. Prema radnom ugovoru sa štamparijom, kaže se dalje u saopštenju redakcije, ona je trebala da obavesti redakciju mesec dana unapred o vršenju godišnjeg remonta. Prema redakciji lista ''Bota sot'', sprečavanje procesa tehničke pripreme u štampariji ''EURO 2000'' izvršeno je od strane makedonske policije naredbom ministarstva za informacije, resora na čijem je čelu Vebi Bedžeti, član DPA.

Obustavljanje štampanja lista ''Bota sot'' je u Tetovu, Gostivaru i drugim krajevima gde većinu populacije čine Albanci, podstaklo stvaranje brojnih špekulacija o zabrani ovog lista. U poslednje vreme, albanski čitaoci u Makedoniji na stranicama ovog lista pratili su oštru debatu, koja je postala i temom dnevnih rasprava, između rukovodstva Univerziteta u Tetovu i čelnika DPA, a u vezi sa projektom evropskog komesara za manjine Maks Van der Štula oko rešavanja pitanja visokog obrazovanja Albanaca u Makedoniji, čiji je projekat prihvatila DPA, ali koji osporava rukovodstvo Univerziteta u Tetovu.

List ''Bota sot'' je postao prozor za albanske mislioce, publiciste i književnike koji su nakon izbijanja ovog spora počeli da dižu glas protiv projekta komesara Štula i DPA koja je po njima prihvatila projekat koji ne zadovoljava interese albanskog obrazovanja u Makedoniji. Kritični tekstovi rukovodstva Univerziteta u Tetovu prema DPA nisu objavljivani u albanskoj štampi u Makedoniji. Zato, objavljivanje takvih tekstova u listu ''Bota sot'' prema rukovodstvu Univerziteta u Tetovu, iritirala je DPA koja je kasnije i naredila zabranu ovog lista.

Ovakve razloge za zabranu lista ''Bota sot'' DPA odbacuje kao neosnovane, dodajući da nekoliko novinarskih tekstova ne može relativizovati kolosalni uspeh ove partije koja je bila i ostala za kultivisanje slobodnog mišljenja i konstruktivne kritike. U međuvremenu, nakon prikupljanje informacija oko ovog problema, redakcija lista je izašla sa saopštenjem u kojem se kaže da su aktu zabrane lista ''Bota sot'' prethodile i zabrane i ucene koje su postavljene ovom nacionalniom dnevniku kako od strane zvaničnika makedonske Vlade, tako i određenih političkih i informativnih krugova u Skoplju, Tetovu, Prištini i Tirani. Redakcija lista ''Bota sot'' u Prištini, posebno u poslednje vreme postala je meta raznih napada, čak i pretnji na ulici od strane grupa i određenih pojedinaca. Zabrani lista, kaže se dalje u saopštenju redakcije prethodilo je i nekoliko izjava i izjašnjavanja određenih političkih subjekata na Kosovu i samoproklamovanih asocijacija koje su navodno za zaštitu slobodne reči, kao i od strane osoba iz informativnog domena koje su angažovane u zabrani nacionalnog dnevnika ''Bota sot''. Redakcija lista smatra da je takav akt u potpunoj suprotnosti sa svim međunarodnim normama demokratije i slobodne reči i da se nada da će sve međunarodne asocijacije koje se bave zaštitom slobodne reči osuditi ovaj akt zabrane lista ''Bota sot'' od strane Vlade Makedonije.

I dok se list ''Bota sot'' i dalje sprečava od strane grupe osoba da dopre do albanskih čitaoca u Makedoniji, nastavljaju se i napadi na DPA sa obrazloženjem da njeni aktivisti ne dozvoljavaju distribuciju lista. List ''Bota sot'' se avionom doprema iz Švajcarske, ali nema koolpotera koji bi i distribuirali ovaj list na prodajnim punktovima iz razloga što se njima preti od grupa koje oni smatraju da pripadaju aktivistima DPA. DPA u svom saopštenju tvrdi da redakcija lista tim vestima želi da plasira neistinu i zlonamerne laže o ovoj partiji. Ona kaže da su tvrdnje redakcije veoma naivne kada je poznato kakvu kampanju već duže vreme vode neki mediji na makedonskom jeziku protiv DPA i rukovodilaca ove partije.

U vezi sa ovim slučajem, Komisija za informisanje DPA iznosi dilemu da možda same osobe iz redakcije kosovskog dnevnog lista ''Bota sot'' vrše insceniranje ''konfiskovanja'' ovog lista od strane ''aktivista'' DPA. U međuvremenu, osobe koje su konfiskovale list su obavestili distributere, koji se i danas sprečavaju u svom poslu, da se zabrana vrši naredbom DPA. Isto tako, neki od distributera, kako se kaže u jednom članku lista '''Bota sot'' videli su velike količine ovog lista deponovan u sedište DPA.

Ljudi hoće svoj omiljeni list, ali i dalje se međusobno pitaju kada će on moći i da se kupi.

AIM Tetovo, Nexhbedin SHAQIRI