Makedonija - Afrika na Balkanu

AIM Skopje, 07.07.2000

Nisu samo tropske temperature, toliko karakteristicne za pocetak ovogodisnjeg leta, uzrok tome sto se Makedonija sve cesce, u raznim domacim socioloskim istazivanjima i analizama svetskih monetaraca uporedjuje sa nekim africkim zemljama. Poslednjih deset godina tranzicije, gledano kroz prizmu obicnog coveka- gradjanina i radnika, koji sve teze sastavlja kraj s krajem, doneli su ovoj zemlji veliku sirotinju koja i dalje nezadrzivo galopira i izaziva ogromno nezadovoljstvo. Cak 420 hiljada ljudi se ovde smatra siromasnim, jer, prema svetskim normativima, nema mogucnosti da dnevno potrosi 160 denara ili 2,5 dolara. Broj sirotinje je zadnje dve godine porastao za celih 10 % , sto je novih 40 hiljada, ili ovde danas svaki peti gradjanin zivi na ivici bede. Predvodjeni rukovodstvom Unije nezavisnih sindikata, jedne od tri postojece organizacije za zastitu radnickih prava, dva anonimna stecajca su cak najavila da ce, zbog toga sto ne mogu vise da gledaju svoju decu kako gladuju, izvrsiti samoubistvo samospaljivanjem pred zgradom Vlade ukoliko im ona do pocetka septembra ne pomogne i ne omoguci da zive zivot dostojan coveka.

Ova potresna izjava vratila je u centar paznje javnosti porazavajuce brojke o makedonskom siromastvu i Nacionalnu strategiju za njeno smanjenje koju je nedavno objavilo Ministarsvo razvoja. U tom strateskom dokumentu, koji je pripremljen u saradnji sa MMF i Svetskom Bankom, se izmedju ostalog, navode statisticki podatci koji potvrdjuju da je bruto drustveni proizvod u Makedoniji poslednje decenije opadao za 1,7 % godisnje. Istivremeno su neto primanja radnika i penzionera realno padala po 3,9 procenata i donela pustos u svakodnevnom zivotu ljudi koji su i ranije imali nizak drustveni standard. Konkretno, kazano jezikom brojki, umesto nekadasnjih 18 % , sada 21 posto stanovnistva zivi u krajnjoj bedi. Glavni razlozi za to su, po oceni analiticara, pad potrosnje i rastuca nejednakost u njenoj distribuciji, ali ne treba ispustiti iz vida i mnoge druge faktore, poput, na primer, drasticnog pada ekonomske aktivnosti ili koncepta realizacije privatizacije i strukturnih reformi koji su stvorili armiju nezaposlenih, stecajaca I radnika proglasenih tehnoloskim viskom ciji broj premasuje 340 hiljada, a to je 45 % radno sposobnog stanovnistva.Do sada se zvanicno baratalo stopom

nezaposlenosti od 36 %.

Najveci porast sirotinje beleze porodice sa decom ispod sedam godina. Zatim slede porodice penzionera i onih sa po jednim zaposlenim. U grupu siromasnih spada i svaka 14 porodica u kojoj rade po dva clana, a karakteristicno za ovu zemlju je i to sto raste broj siromasnih mladih ljudi koji prvi puta traze zaposlenje i to za celih 5%. Stope rasta sirotinje su i dalje u porastu kod svih kategorija. Najizrazenije su u starackim domacinstvima i onim sa niskim stepenom obrazovanja. Njihov broj je veci u unutrasnjosti nego u glavnom gradu.U Skoplju je 14 %, a drugde 21 %. Sve su siromasniji i stanovnici sela u Makedoniji.

Do sada je siromastvo u Makedoniji bilo na marginama angazmana Vlada, ali mu je sada, po izricitom diktatu svetskih monetaraca, koji znaju da nema

ekonomskog napredka i reformoi bez adekvatne socijalne politike, odredjeno mesto medju prioritetima. Svetska Banka i MMF su odlucili da odrese kesu i pomognu u borbi protiv ove rak rane makedonske ekonomije, ali ce to ciniti dugorocnije, samo ukoliko budu striktno postovana njihova uputstva.To pre svega znaci da ce morati da se postepeno smanjuje socijalna pomoc od koje sada egzistira oko 80 hiljada domacinstava. Dogovoreno je da se izdatci iz budjeta za socijalu prepolove. Do kraja ove godine da se smanje za 30, a

iduce za jos 20 %. Ideja je da se korisnici pomoci odviknu od “drzavnih jasala” i primoraju da aktivnije vode racuna o svom zivotnom opstanku, da se samozaposljavaju, da otvaraju mala ili srednja preduzeca.

Po recima Trajka Slavevskog, aktuelnog ministra za razvoj, planirano je i niz drugih mera koje treba da omoguce smanjenje stope rasta siromastva tokom naredne tri godine, sa sadasnjih 21 na 17%, i da donesu porast bruto drustvenog proizvoda od 7 procenata. Realne sanse da se takvo nesto uskoro postigne su, po oceni ekonomskih analiticara, minimalne, bolje reci samo “pusta zelja”.

Da je zaista tako najbolje svedoce i najnovija, i to alarmantna upozorenja Veca saveza Sindikata Makedonije, koje, ko zna po koji put potseca, kao najveca sindikalna organizacija u zemlji sa oko 300 hiljada clanova, na pogorsani drustveno ekonomski polozaj radnika i kao zvanicni socijalni partner, trazi pregovore sa Vladom i efikasnije reforme, ali uzalud. Podatci govore da se ekonomska kriza u zemlji produbljuje. Makedonska privreda je prosle 1999 godine ostvarila za 27 % vece gubitke u radu nego godinu dana ranije, sto iznosi 13,2 milijarde denara , ili ako se k tome

dodaju preneti gubitci, cak 60,9 milijardi denara ( 1 DM = 31denar). Rastu medjusobna dugovanja, nezaposlenost, likvidnost u privredi se drasticno

smanjuje.Vise od 22 hiljade firmi sa 127 hiljada radnika ima blokirane ziro racune, 96 hiljade radnika prima plate sa po dva i vise meseci zakasnjenja. Plate su u proseku oko 300 DM. Oko 80 hiljada domacinstava prima socijalnu pomoc koja se krece od 1700 do 4000 denara, sto je priblizno od 50 do 150 Dm.

Na spiskovima Drzavnog Zavoda za zaposljavanje je 34 hiljade 769 radnika proglasenih tehnoloskim viskom, koji mesecno primaju nadoknadu od 100dm,

nezavisno koliko clanova porodice izdrzavaju. Poslodavci sve manje postuju odredbe Zakona o radnim odnosima, na sceni je gola eksploatacija radne snage za male pare, kolektivni dogovori koji su u Makedoniji uvedeni od 1993 godine su sve vise misaona imenica. Nije odredjena cena rada ni minimalni iznos zarada. Sindikat trazi da niko u zemlji ne prima platu manju od 200 DM, ali to ocito ne odgovara vlastodrscima. Izigravanja propisa ima na pretek i kada je rec o uplati doprinosa za zdravstveno, socijalno, penzisko i invalidsko osiguranje. I hranarina, prevoz, regres za godisnji odmor se takodje retko gde isplacuju. Prisutna je tendencija restrikcije svih radnickih prava. Na ledja siromaha tesko je palo i uvodjenje poreza na dodatnu vrednost od prvog aprila. Drasticno su povecane, u proseku za 20 % , cene svih proizvoda i usluga. Najvise su skocile cene goriva 56% u poredjenju sa lanjskim julom, te struje za 65%, jer se vise ne obracunava letnja tarifa.I tako dalje.

Uz Vece Saveza Sindikata Makedonije,(VSSM), koje postoji pola veka i koje pokusava da se prilagodi novonastalim uslovima privredjivanja, nazalost, ne uvek uspesno i po zelji clanstva, u Makedoniji postoje jos dve sindikalne organizacije.To su Unija Nezavisnih Sindikata UNASAM i Autonomni Sindikat stecajaca i radnika proglasenih tehnoloskim viskom koje su osnovane pretprosle i prosle godine. Za mnoge VSSM, iako u svom sastavu, od osamostaljivanja drzave i uvodjenja pluralizma, ima 18 granskih sindikata koji deluju samostalno kao pravni subjekti, sa posebnim ziro racunima, rukovostvom i radnim telima, jos uvek slovi kao “rezimski”. Njegovo rukovodstvo je do skora koketiralo sa svim vladama, ali nije uspelo da izdejstvuje promenu situacije na bolje. Stoga je, po recima precednika Zivka Tolevskog, okrenulo “drugi list”. Vise ne objasnjava, ne moli, vec izricito trazi promene i organizuje masovne socijalne proteste. Na posledjnjem, odrzanom u februaru (aprilu), na ulice je izvelo oko 60 hiljada nezadovoljnih clanova. Novi je najavljen za septembar.Prilikom pregovora sa premijerom Ljupcom Georgievskim u aprilu trazeno je odredjivanje minimalne plate, te uvodjenje evropskih standarda u sveri radnog zakonodavstva. Insistira se, uz to, i da rad bude kao svuda u razvijenom, demokratskom

svetu, ne najamni,vec dogovorni odnos izmedju radnika i poslodavca, te da se postuju stecena prava, kao sto je isplata regresa za godisnji odmor, na primer. To je kategorija sa kojom su manipulisale sve dosadasnje makedonske vlade, isplacuju ga pred svake izbore, pa i ova aktuelna tripartitne koalicije za promene, istice Pece Gruevski, clan precednistva najveceg granskog sindikata radnika u organima drzavne uprave, inace u VSSM zaduzen sa kontakt sa novinarima. Nas sagovornik kategoricno demantira da SSM sluzi Vladi premijera Georgievskog i podvlaci da je od jula postao neformalni clan Evropske Konfederacije Sindikata sa statusom posmatraca i svim pravima ostalih clanica.

Delovanje Unije Nezavisnih sindikata, koja je ovih dana odrzala svoj drugi kongres, je do sada uglavnom bilo zasnovano na radikalnim populistickim metodama pod okriljem VMRO-DPMNE, dok je bila partija opzicije. Revizija privatizacije je trazena siledjiskim upadima u preduzeca, skopski ATP Proleter, na primer, bespostedno su i zestoko napadini protivnici u sindikalnoj borbi. Sada je najvljena promena kursa i trazeno aktiviranje

rada socijalno ekonomskog saveta koji u zemlji postoji, ali slabo funkcionira, sa njima u ulozi glavnog zastupnika nezadovoljnih radnika. Prete masovnim strajkovima, blokadama kljucnih saobracajnica i institucija sistema.

Najmladji borci za radnicka i prava sirotinje u Makedoniji, Autonomni sindikat stecajaca i radnika proglasenih tehnoloskim viskom, tek profilira svoje metode angazovanja, a u tome obilato koristi pomoc VSSM.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA