Privreda ,,pojela,, sama sebe

Dramatično stanje u srpskoj privredi

Majska inflacija od 5,2 odsto, pad plata za o,5 odsto, u istom mesecu, kao i narasla cena potrošačke korpe na pet hiljada dinara, za čije podmirenje su potrebne 2,5 prosečne plate još više je pogoršala standard gradjana. Ekonomski eksperti upozoravaju i na probleme u spoljnotrgovniskom poslovanju u kome je u prvih pet meseci zabeležen deficit od blizu miliardu dolara.

AIM, Podgorica, 29. 6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dok se vlast svakodnevno hvali obnovom mostova, izgradnjom stanova i investicijama u infrastruktrne objekte dotle gradjane obuzima panični strah zbog osetnog pada životnog standarda. Zvanična statistika je potvrdila da je inflacija u maju iznosila 5,2 odsto, dok su plate u istom mesecu smanjene nominalno za 0,5 odsto. Cena potrošačke korpe s neophodnim životnim namirnicama popela se na 4.950 dinara. Za podmirenje tih troškova potrebne su 2,5 prosečne plate.

Ovakva kretanja u ekonomiji zabrinula su i “državni” sindikat, koji je reagovao zahtevom da se pad životnog standarda mora da zaustavi, jer je on i bez najnovijeg pogoršanja na donjoj granici podnošljivosti. Svojevremeno je Slobodan Milošević predočio javnosti da će rast plata da zavisi od povećanja proizvodnje, ali u praksi se dogadja da statistika beleži dvocifrenu stopu uvećanja proizvodnje, a plate se smanjuju, pa analitičari ekonomskih kretanja procenjuju da za režim postoje prioriteti koji imaju prednost u odnosu na povećanje životnog standarda.

Najnovije ocene Ekonomskog instituta su veoma pesimistične u pogledu privrednih kretanja u narednim mesecima. Ovakve prognoze oslanjaju se na dramatične okolnosti u kojima posluje srpska privreda. Ona je na jednoj strani suočena s ogromnim izdacima za finasiranje opšte društvene potrošnje, a na drugoj su joj skučene razvojne mogućnosti. Pored domaćih ograničenja koja se ogledaju u prezaduženosti privrede postoje i spoljni razlozi, pre svega sankcije kojima su izložene srpske firme.

Slab izvoz proizveo je rekordni deficit u ekonomskoj razmeni sa svetom. U prvih pet meseci popeo se na preko 970 miliona dolara. Ograničene platežne mogućnosti dovele su privredu u situaciju da je ostala bez najelementarnijih sirovina, kao što je prirodni gas, jer prethodne potrošene količine još nisu plaćene, pa je ruski partner obustavio prvog juna daljnje isporuke. Jugoslovenski dug za potrošeni ruski gas iznosi 302 miliona dolara. Direktor Gas prom trejda, zajedničke jugoslovensko-ruske firme, Toplica Nedeljković očekuje da se ruski isporučilac izjasni oko nastavka izvoza gasa u Jugoslaviju u narednih 15 dana. Kada bi platili samo deo duga mogli bi da očekujemo pozitivan odgovor, smatra ovaj privrednik.

Slična je situacija i s drugim vrstama sirovina i repromaterijala, bez kojih privreda ne može da pruži razvojni korak, tako da se još od polovine 1998. godine, odnosno pune dve godine nalazi u neprekidnoj recesiji. Tako se srpska privreda zadužuje u svetu i u zemlji, a zaostajanjem u razvoju njene mogućnosti da te dugove namiri postaju sve manji. Jugoslovenski spoljni dug se, na ime kamata povećava svake godine za oko 900 miliona dolara, pa se Jugoslavija, bez obzira što joj je onemogućeno novo zaduživanje, našla medju 42 najzaduženije zemlje u svetu.

Privreda je u prvih pet meseci izvezla robe u vrednosti od 656 miliona dolara, a to je za 30 odsto manje od trogodišnjeg proseka u periodu od

1. do 1998. godine. U istom petomesečnom razdoblju jugoslovenski uvoz iznosi 1,5 milijardi dolara i manji je za 20 odsto u odnosu na spomenuti trogodišnji period. Zbog takvog nepovoljnoig odnosa u spoljnotrgovinskoj razmeni, koja bitno utiče na domaću proizvodnju, analitičari Ekonomskog instituta predlažu kreatorima mankroekonomske politike, odnosno Saveznoj vladi, koja je njen zvanični tvorac, da preispita ovogodišnju ekonomsku politiku sa ciljem da se zaustave nepovoljna ekonomska kretanja.

Ključni razlozi za ispoljeni pesimizam ekonomskih eksperata proizilazi iz sve izrazitije inflacije, jer je privreda, u nedostatku zdravog kapitala, prinudjena da sredstva za razvoj obezbe|uje povećanjem cena. Maj je, u pogledu inflacije, bio rekordan mesec u ovoj godini, a dosadašnji podaci najavjuju da se ni junski porast cena neće bitno da razlikuje, odnosno da je iznositi oko 5 odsto. Privreda je izložena povećanim izdacima za obnovu. Od nje se traži da donacijama dokazuje svoj patriotizam, ali zato nije u stanju da izmiruje svoje poreske obaveze. Već je saopšteno da je prošlogodišnji savezni budžet raspolagao sa 75 odsto predvidjenih sredstava.

Sve je više firmi koji izlaz traže u povećanju cena. Procene najavljuju da inflacija ulazi u kritičnu fazu kada vrlo lako mož e da se otme uspostavljenoj administrativnoj kontroli. Cene proizvoda koji nisu pod kontrolom znatno brže rastu od kontrolisanih, pa su eksperti ovu pojavu nazvali potisnutom inflacijom, jer odgovorni za ekonomska kretanja zatvaraju oči pred tom činjenicom. Od sadašnje tihe inflacije do eksplozije cena preostao je mali korak. Inače, prema usvojenoj ekonomskoj politici Vlada Srbije je predvidela da ova godina prodje bez inflacije.

Suptorne okolnosti bitno utuče na privrednike, jer poslovni potezi, pred moguću povećanu inflaciju,predstavljaju veliki rizik. Za razliku od cena koje mesečno rastu za pet odsto, proizvodnja će, prema prognozi Ekonomskog istituta, u letnjim mesecima ( juni, juli i avgust ) imati blagi porast od 0,2 do 0,7 odsto mesečno.

Kamen oko vrata za privredu predstavljaju i ogromna unutrašnja medjusobna dugovanja koja su narasla na 150 milijardi dinara. Vlast se verbalno dugo bavi ovim stanjem, ali praktično ništa ne preduzima da se izadje iz postojećeg dužničko-poverilačkog čvora. Bezuspešna su dramatična upozorenja privrednika i bankara da je nemoguća konsolidacija bankarskog i privrednog sistema bez prethodnog rešenja dužničko-poverilačkih odnosa.

Privreda duguje bankama 65 milijardi dinara, od čega je 19 milijardi dospelo na naplatu. Bankari su svesni da 11,7 milijardi moraju da otpišu, ali to nije konačni iznos, jer praktično se ne zna koliko je privreda uopšte u stanju da izmiruje svoje obaveze prema bankama. Pojedine banke predlažu da svoja potraživanja naplate preuzimanjem imovine od zaduženih firmi. Ukoliko se spro-vede ova zamisao banke bi postale vlasnici imovine svojih osnivača. Tako će privreda “pojesti” sama sebe, jer su dugovi pojedinih firmi narasli do nivoa njene imovine, pa čak i više od toga.

Ratomir Petković(AIM)