Norme za legalizovanje kazamata

Šta će značiti primena Zakona protiv terorizma

AIM,Podgorica, 29. 6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ono malo slobode što je preostalo posle primene zakona o univerzitetu i informisenju, po svemu sudeći biće zatrto posebnim zakonom protiv terorizma. Pedloženim antiterorističkim normama,obelodanjenim pre dva dana, a koje danas(30.jun)treba da usvoji Skupština SRJ,uteruje se strah svim gradjanima koji drugačije misle,opoziciji,nezavisnim medijima, nevladinim organizacijama.Država se gotovo hermetički zatvara.

U prvom od 19 članova prdloženog zakona stoji: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uredjenja i teritorijalne celine SRJ ili republike članice izazove eksploziju ili požar ili izvrši otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili ozbiljno preti preduzimanjem kakve opšte opasne radnje ili upotrebom nuklearnog,hemijskog, bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva čime je stvoreno osećanje nesigurnosti i straha kod gradjana kazniće se zatvorom najmanje pet godina." Za razliku od postojećih propisa, uvodi se doživotni zatvor koji je predvidjen ukoliko je prilikom izvršenja ovog dela s umišljajem lišeno života jedno ili više lica.

Tea Gorjanc, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava kaže za AIM da je osnovna ideja ovog predloga zakona zastrašivanje: ,,Pitanje je šta tvorci zakona smatraju pod pretnjom.Ostavljeno je dovoljno prostora za široko tumačenje, a u nepristarsnost suda teško je poverovati.,, Po osnovu "ozbiljne pretnje" svako može da se nadje u pritvoru,a predvidja se "preventivno zadržavanje" koje može da traje do 30 dana.

U neformalnim reagovanjim Crnogorci poručuju da više neće kročiti u Srbiju,jer je po ovom predlogu potencijalno svako sumnjiv i "vidjen" za pritvor. Ubuduće prelazak granice Srbije gotovo svakome potencijalno otvara vrata zatvora.

Odluku o pritvoru donosi predsednik Saveznog suda, koji je upravni, a ne sudski organ, objašnjava naša sagovornica. Zakonitu odluku o pritvoru može da donese samo postupajući sudija, a ne kao što je predvidjeno u ovom slučaju. Pritvor se odredjuje na osnovu elementarne sumnje, bez ikakvog postupka,a uopšte se ne pominje pravo na branioca."Srbija postaje legalizovan kazamat, a teror se uvodi na velika vrata,, ,kaže naša sagovornica.

Primena člana 2.Predloga zakona može da dovede do toga da u Srbiji sve zamre. U ovom paragrafu se naime,kaže da ko rastura, drži u nameri rasturanja, ili čini dostupnim spise, audiovizuelna, elektronska ili druga sredstva kojima se poziva ili podstiče na vršenje dela iz člana 1.ovog zakona, kazniće se zatvorom najmanje tri godine. Ko ovo isto učini uz pomoć iz inostranstva dobija još dve godine. A ko saopšti javnosti da odobrava izvršenje dela terorizma takodje će biti pod pretnjom petogodišnjeg zatvora. Ako je moguće inkriminisati bilo kakav komentar, mišljenje nevladine organizacije, stručno mišljenje, stav nezavisnih glasila, uopšte nezavisnu javnu reč, Srbija se nalazi i pred poptunim ukidanjem slobode informisanja.

Policiji se daje pravo da bez naloga suda udje u nečiji stan i da eventualne pronadjene papire podvede pod inkriminisane spise.

Momčilo Grubač, profesor krivično procesnog prava na novosadskom Univerzitetu u izjavi za "Blic" kaže da je ostao zgranut kada je pročitao predloženi zakon. Ovaj zakon zajedno sa pomenutim o univerzitetu i nformisanju, prema njegovim rečima nesumnjivo ulazi u oblast zakonodavne psihijatrije, kako po sadržini tako i po načinu donošenja. S tim, što će biti mnogo opasniji i proizvesti neuporedivo veće štetene posledice. Mnoge odredbe predloženog zakona predstavljaju krupna odstupanja od medjunarodnih pravnih propisa, Ustava i pozitivnog Zakona o krivičnom postupku.

Pozivajući se na sudske statistike, profesor Grubač ističe da u Srbiji nema terorizma, naročito od kada je ostala bez Kosova, a Jugoslavija faktički bez Crne Gore. Uvodjenjem kazne zatvora u doživotnom trajanju zakon dobija karakter vanrednog, a to je pojačano i članom 5. prema kome se u pravni i društveni život uvodi agent provokator, tj. lice koje za račun vlasti i policije podstiče gradjane na izvršenje krivičnih dela, a za to ne odgovara.

U prvim komentarima opozicione stranke ističu da ih pomenuti zakon tera u ilegalu,ali da ih neće zaplašiti. Iako se i ovim povodom govori da Slobodan Milošević uvodi otvorenu dikataturu, opozicionari ističu da veći pritisak režima može samo da ojača opoziciju i da je solidarnost jedina prava odbrana. Na solidarnosti posebno, u javnim komentarima predloga zakona,insisitiraju predstavnici "Otpora". U obrazloženju rešenja kojim je Savezno ministarstvo pravde nedavno odbilo registraciju ovog pokreta praktično je rečeno sve što je inkriminisano ovim zakonom. Odbacujući prijavu za upis "Otpora" u registar udruženja gradjana, Ministarstvo je navelo da je "opšte poznata činjenica da ova organizacija deluje ilegalno, poziva gradjane na ustanak, radi nasilnog rušenja ustavnog poretka ."

U prvom trenutku se očekivalo da će se režim u Beogradu zadovoljiti posebnom zaštitom od terorizma na području Srbije. Na česta pitanja o tome zvaničnici vladajućih stranaka se nisu izričito izjašnjavali, odnosno ostavljali su mogućnost da propis bude usvojen na nivou savezne države. Analitičari tumače da je Milošević zapravo čekao ishod lokalnih izbora u Crnoj Gori. Očigledno je da je procenjeno da je odnos snaga podeljen.Otuda izgleda proizilazi i uverenje da se najvljenim zakom želi bar pokušati disciplinovanje vlasti u Crnoj Gori, posebno Mila Djukanovića, kome srbijanaski režim često pripisuje ulogu "zaštitnika terorizma."

Posle objavljivanja predloženog zakona crnogorski zvaničnici su potvrdili ono što su govorili još prilikom najave njegovog donošenja,da od primene ovih propisa na njihovoj teritoriji nema ništa. Zvanična Crna Gora ne priznaje legalitet i legitimitet Savezne vlade i Saveznog parlamenta,pa time ni njihove odluke. Miodrag Vuković, savetnik Mila Djukanovića u izjavi za "Blic" kaže da predloženi zakon ne obavezuje Crnu Goru ni formalno ni faktički, jer ga donose ,,privatne institucije šefa beogradskog režima u njihovoj privatnoj državi.,, On smatra da je ovaju zakon svojevrsna provokacija u odnosu na ovu republiku: ,,Ne radi se o zakonu o borbi protiv terorizma, već o zakonu o borbi protiv ostatka demokratije u Srbiji. Njime se želi potpuno eliminisati drugačiji stav i drugačije mišljenje u Srbiji, a to je i zakon protiv Crne Gore, kao demokratske negacije beogradskog režima.,,

Imajući u vidu da Crna Gora ne priznaje odluke nelegalnih saveznih organa to znači da pokušaj primene ovog zakona samo može da dovede do sukoba, smatra Srdjan Darmanović, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici i direktor Centra za demokratiju i ljudska prava. S obzirom da ne postoji savezna policija,postavlja se pitanje ko će privoditi i hapsiti osumnjičene za terorizam na teritoriji Crne Gore.Ostaje samo Vojska.Crnogorska policija će se suprotstaviti hapšenjima na svojoj teritoriji i to znači provociranje sukoba od onoga ko to pokuša.

U neformalnoj javnoj raspravi povodom najave vlasti da priprema poseban propis protiv terorizma ukazano je da je to izlišan posao pošto je ovo krivično delo već regulisano Krivičnim zakonom, koji važi na teritoriji Jugoslavije.

Dan pred usvajanje Zakona. Lider radikala Vojislav Šešelj je njavaio bez većih komentara da njegovi poslanici u saveznom parlamentu neće glasati za usvajanje Zakona o terorizmu.Ovdašnji analitičari radikalsko odbijanje tumače mogućnošču da se i sami radikali u slučaju razlaza ili nesloge sa vladajućim partijama levice mogu naći pod udarom zakona.

Iz predloženih normi antiterorističkog zakona jasno je da postrojeći Krivični zakon nezadovoljava potrebe režima da se zaštiti od navodnih terorista, a pre svega sosptvenih gradjana. Zbog toga je predvidjeno da usvajanjem novog zakona mnoge odredbe Krivičnog zakona budu stavljene van snage. Osim toga, pred saveznim poslanicima će se naći predlozi brojnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, od uvodjenja novih krivičnih dela do nove sankcije za najteža dela-doživotni zatvor.

Vesna Jeličić (AIM)