Lokalni izbori - prvi nesigurni koraci
Priština, 22.06.2000
Pre nego da označe početak nadmetanja među političkim partijama na Kosovu, prvi lokalni izbori koji bi trebali da se održe oktobra meseca ove godine samo što se nisu pretvorili u nadmetanje među samim međunaridnim faktorima, koji su zaduženi za njihovo organizovanje i nagledanje. Položaj ''vrhovnog'' čoveka koji može odlučiti o njihovom toku je u startu postala ''jabuka razdora'' između Misije OUN (UNMIK) i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Pošto su se usaglasili da njihovo organizovanje preuzme ova poslednja i kada je izabrana i Centralna izborna komisija, upravo je šef OEBS-a bio taj koji je zatražio da bude glavni čovek jer, u suprotnom, zapretio je da će ''povući svoju Organizaciju iz ovog procesa''. Međutim, njegov glasnogovornik Roland Bles je podsetio svog šefa '' veoma prijateljski'' da Misija ne zavisi od želja, čak ni samog njegovog šefa. Definitivno, glavna uloga je ostala šefu OUN Bernaru Kušneru. On ima i poslednju reč oko izbornog sistema koji će se primenjivati na ovim izborima.
Lideri albanskih političkih partija0 su slomljena srca prihvatili da se organizuju lokalni izbori pre onih opštih. U početku su istrajavali u stavu da održavanje lokalnih izbora podrazumeva uspostavljanje lokalnih vlada bez nekog zajedničkog centra, što u stvari predstavlja raspodelu vlasti u 30 odvojenih centara, polazeći od činjenice da na Kosovu postoji 30 opština. Međutim, međunarodni zvaničnici su izjavili da će lokalni izbori biti prvi test uspostavljanja demokratije na Kosovu, a da će se nakon toga raditi i na organizovanju opštih izbora. Za sada se ne pominje ni datum, ali ni moguće vreme njihovog održavanja. Izgleda ipak da su više nego svojevrstan ''test'' lokalni izbori prema međunarodnim zvaničnicima za sada i jedini mogući. Na opštim izborima se glasa za predsednika, parlament i vladu, a Kosovo sa njenim još uvek nedefinisanim statusom te institucije ne može da ima.
Našavši se tako pred '' svršenim činom'' kosovske političke snage su započele pripreme za ulazak u prvu pravu predizbornu kampanju. Ranije održani izbori u dva navrata i organizovani od strane albanskih paralelnih struktura nisu nikada priznati od strane međunarodne zajednice, ali ni od strane nekih političkih subjekata na samom Kosovu. Za sada 22 političke partije i jedna koalicija sačinjena od šest partija prijavile su učešće na lokalnim izborima. Demokratski savez Kosova kojim rukovodi dr. Ibrahim Rugova je svoje kandidate prijavio za 29 opština, koliko i Alijansa za budućnost Kosova, nova politička asocijacija koju predvodi jedan od bivših komandanata OVK na zapadnom Kosovu Ramush Hajradinaj. Demokratska partija Kosova bivšeg političkog lidera OVK Hashima Thačija je prijavila svoje kandidate u 27 opština, dok manje političke snage u manjem broju njih. Prema odgovornom pri sektoru za registraciju političkih partija u OEBS-u, Dejvidu de Biru ''za izbornu trku se u jednoj opštini u proseku prijavilo deset političkih partija''. Piter Erben pomoćnik direktora za operacionalizaciju izbora kaže da su već obezbeđeni izvori od oko 30 miliona dolara koliko se predviđa da će koštati održavanje lokalnih izbora na Kosovu...
Međutim, gorućije pitanje oko kojeg su se u raspravama lomila koplja bilo je izborni sistem po kojem će oni biti organizovani. OEBS je predložio proporcionalni sistem sa otvorenim listama, obrazlažući to najdemokratskijom formom održavanja izbora. Veliki deo manjih političkih partija je bez ustručavanja prihvatilo ovaj predlog pošto im je otvorena jedina šansa kako bi obezbedili deo ''kolača vlasti''. Stavovi su podeljeni i što se tiče ''najvećih'' partija odnosno onih koje sačinajvaju ''kosovski deo'' zajedničkih administrativnih struktura. Teško oštećena usled povlačenja partija koalicije, Ujedinjeni demokratski pokret na čijem je čelu Rexhep Qosja, zahteva primenu proporcionalnog sistema sa otvorenim listama. Qosja kaže da ''ovaj sistem omogućava i partijskim, političkim, ideološkim, verskim i etničkim manjinama da budu predstavljene u opštinama u skladu sa brojem dobijenih glasova. Svakako, za Ujedinjeni demokratski pokret koji je imao teškoća i u popunjavanju njenih departmana u Privremenom administrativnom veću, ovaj izborni sistem predstavlja i poslednju nadu''. Demokratski savez Kosova je ipak ''evoluirao'' u svojim stavovima. Isprva, on se protivio proporcionalnom, da bi se kasnije zalagao za kombinovani sistem. Međutim, njen lider Ibrahim Rugova je izjavio da njegova partija nema ništa protiv ni proporcionalnog sistema. Ova partija koja oko sebe okuplja grupu ''vernih saveznika'' veruje da bi eventualne ''gubitke'' usled primene ovog izbornog sistema popunila prisustvom njenih sledbeničkih partija. Do sada je proporcionalni izborni sistem kategorički odbacivala Demokratska partija Hashima Thacija. Ova partija se zalaže za primenu većinskog sistema, nudeći kao mogući kompromis i kombinovani sistem, jer je po Thaciju ovaj sistem ''za dobrobit građana i unapređivanje političkog statsua Kosova''. Thaci tvrdi da njegova partija nije zainteresovana za održavanje izbora tek reda radi. ''Nas interesuje proces, šta nakon izbora, gde će biti Kosovo nakon njih, kakvi će organi proizaći iz ovih izbora i kakva će biti njihova demokratska osnova''. Thaci veruje da predlog šefa Misije OEBS-a na Kosovu Dana Evertsa za primenu proporcionalnog izbornog sistema predstavlja ''predlog koji je donet pod uticajem tehničkih propusta koji su pratili rad OEBS-a i ne predstavlja ni pravu procenu niti demokratsku''. Demokratska partija tvrdi da jesenji izbori osim značaja u stvaranju organa uprave, imaju značaja za ''određivanje legitimiteta političkih snaga, a da proporcionalni sistem ne može ponuditi takav legitimitet''. Bilo kako bilo, očekuje se da ovo pitanje reši Bernar Kušner koji će nakon obavljenih konsultacija sa širim političkim spektrom doneti odluku o tome koji će se izborni sistem definitivno primeniti. Za sada se govori da bi se mogao postići mogući kompromis, jer se pitanje izbora postavilo i u vođenoj diskusiji u susretu glavnih albanskih političkih partija sa predstavnicima zemalja Kontakt grupe koji imaju svoje urede u Prištini.
Bez obzira na žučne rasprave u kojima nisu nedostajale i ''najave o preispitivanju učešća na izborima'', političke partije su ipak započele pripreme. Predizborne kampanje su već započele, a manifestacije povodom godišnjice ulaska međunarodnih snaga na Kosovu pretvorile su se u spektakle političkih promocija.
Za sada je šest političkih partija manjinskih zajednica najavilo da će podneti svoje kandidature za učešće na izborima. Nedostju samo političke partije kosovskih Srba koji su i do sada bojkotovali i proces registracije birača. Međutim, međunarodni zvaničnici su upozorili da politički stav bilo koje etničke grupe neće sprečiti organizovanje i održavanje lokalnih izbora na jesen ove godine...
AIM Priština Besnik BALA