Aim Junior: Nemačka gnezdo izbeglica

Priština - Berlin 21.06.2000

Na periferiji Berlina, u nekoliko zgrada nemenjenim izbeglim licima iz bivše Jugoslavije, utočište je pronašlo i nekoliko porodica sa Kosova. Neki do njih stajali su ispred tih zgrada. Vreme uglavnom provode pušeći, pa kako sami kažu i po nekoliko paklica dnevno. Kakva je njihova perspektiva, da li ostati ili vratiti se na Kosovo? Na ovo pitanje niko od zatečenih kosovskih izbeglica nije mogao da da odgovor, u stvari on je više sadržan u pitanjima. ''Kako kada su kuće spaljene i nemamo gde da se vratimo''? ''Kako kada nemamo mogućnosti za život''? ''Tamo sada nema posla, kako da prehranim porodicu''? Naravno, ima i drugih razloga zbog čega oni žele da ostanu u Nemačkoj.

Prema Gert Bohmu, zaduženog za izbeglice u ovom kampu i Irmgard Schulz socijalnoj radnici trenutno u ovom kampu boravi pet porodica kosovskih Albanaca koji su izbegli u Nemačku još pre početka rata na Kosovu. Oni drugi koji su došli tokom rata, uglavnom su se i vratili. ''U početku smo imali 300 do 400 izbeglica sa Kosova, a sada samo pet porodica koje broje ukupno 53 članova'', kaže g. Schulz. Ona dodaje da se u ovom kampu nalazi još jedan broj izbeglih osoba tokom rata u Bosni, koji se takođe još uvek nisu vratili svojim kućama.

Gospodin Bohm kaže da svaka osoba poseduje izbeglički karton i da sa njime mogu da odu do grada, kako bi završili svoje obaveze. ''Svaki od njih dobije po 80 DM mesečno, a deca 40 nemačkih maraka, kao socijalnu pomoć''. Međutim, to svakako nije dovoljno da bi čak i uz neke popuste, humanitarnu i besplatnu medicinsku pomoć pomoć mogli da pokriju i druge neophodne potrebe.

Ako je tako, zbog čega oni odugovlače i odlažu povratak na Kosovo? Ramadan Dani je odgovorio: ''Tek kada me nemačke vlasti vrate, tada ću se i ja vratiti''. On ni sm ne ume da objasni svoj stav, obzirom da se žali na malu pomoć koju dobija. Nešto je drugačija situacija kod porodice Hetemi, smeštenoj u jednoj drugoj zgradi. Imaju dvoje dece i kažu da su uslovi ovde bolji nego u drugim delovima Nemačke. ''Mesečno dobijamo 1 200 DM kao i socijalnu pomoć, i zadovoljni smo ovim primanjima'', kaže S. Hetemi obrazlažući zbog čega ne želi da se vrati na Kosovo. Ova porodica se u Nemačkoj nalazi od 1993. godine. Sada i kada bi hteli da se vrate stvari su mnogo komplikovanije. Njihova porodična kuća je spaljena.

Objašnjavajući kriterijume oko dodele pomoći izbeglim licima bilo u smeštaju ili humanitarnoj ili socijalnoj pomoći gospođa Schulz kaže da su onim koje imaju predškolsku decu dodeljni manji stanovi, jer su veći namenjeni porodicama koje imaju decu školskog uzrasta. Deci izbeglicama svih nacionalnosti omogućeno je školovanje, a predškolskoj mesta u obdaništima.

Međutim, pitanje je i koji će se kriterijumi primenjivati oko odabira onih koji moraju da se vrate na Kosovo. Nemačka Vlada već nekoliko godina insistira da se oko 150 hiljada izbeglih lica, koja nisu dobila azil vrati na Kosovo. Od uspostavljanja civilne Misije OUN na Kosovu ovde su više puta boravili nemački zvaničnici kako bi dogovorili sa administratorom Kušnerom povratak velikog broja Albanaca. Kušner nije širokih ruku dočekao ovu nameru (ne samo Nemačke, već i drugih vlada zapadnih zemalja) obrazlažući to mogućnošću destabilizacije i tako krhtke bezbedonosne situacije. Kušner je u stvari izneo i stav članova Privremenog administrativnog veća Kosova, ali se čini da je malo šta mogao da promeni. Iako se o tome ne govori mnogo, zna se da je na aerodrom u Slatini stigao i avion u kojem je pored onih koji su želeli da se vrate našli i kriminaci koji su isporučeni iz nemačkih zatvora. Oni su samo identifikovani na aerodromu i pušteni na slobodu. Verovatnno se u svakom od aviona nalazi par takvih ljudi što je sasvim dovoljno da se uz postojeći kriminal još više optereti sveopšta bezbednost. Međutim, tu su obični građani nemoćni. Sudski sistem još uvek nije čvrsto utemeljen, a zatvorskog prostora je malo da primi sve one koji zaslužuju da se nađu iza rešetaka.

Pre nekog vremena u Prištini je boravio i Jerg Šonban, ministar unutrašnjih poslova Brandenburga koji je na posebnoj Konferenciji za štampu izneo stav njegove zemlje da je ''vreme'' da se iz Nemačke vrati oko 150 hiljada izbeglica. On je to obrazložio činjenicom da je rat na Kosovu završen, a ovaj broj ljudi nema više dozvolu za boravak. Gospodin Šonban nije bio oduševljen razgovorima koje je vodio u glavnom gradu Kosova sa njegovim sagovornicima, jer su oni zahtevali da se poštuje želja izbeglica, odnosno da se vrate samo oni koji to zaista žele dobrovoiljno i u koordinaciji sa njihovim rođacima koji žive na Kosovu. Nemački ministar je ipak izneo podatak da je od početka godine iz Nemačke vraćeno 800 lica, tvrdeći da se 98 odsto njih izjasnilo za dobrovoljan povratak. ''Ima i onih koji ne bi želeli da se vrate iako znaju da više ne mogu tamo da ostanu. Njihov povratak ne može da šteti procesu stabilizacije na Kosovu'', odlučno je ocenio gospodin Šonban. Na konstataciju da je i gospodin Kušner tražio postepeni povratak izbeglica, nemački ministar je kazao: ''Ako Kušner kaže da broj onih koji moraju da se vrate iz Nemačke treba da bude manji, onda mislim da je ovo pitanje trebalo drugačije da se tretira''. On je objasnio da je trebalo javno da se kaže da Nemačka i Švajcarska koje podnose najveći teret izbeglica treba da se njega oslobode, a da se apeluje na druge zemlje za usporavanje dinamike povratka. Na kraju je čvrst stav Nemačke obrazložio sledećim rečima ''Mi kažemo da je rat završen. Nemamo podršku ni od koga, čak ni od strane EU'', zaključio je Jerg Šonban.

U svakom slučaju, ovaj proces povratka azilanata neće biti završen tako brzo. Posebno što će i nemačke vlasti, ali i švajcarske morati da se na neki način povinuju molbama međunarodnih predstavnika na Kosovu i tako i sami doprinesu očuvanju tako lomljive sigurosne situacije. U poslednjim avionima iz Nemačke stiglo je 300 kosovskih Albanaca. Zanimljivo je da su oni novinarima na aerodromu izjavili da su želeli dobrovoljno da se vrate. Možda je prvi ali prećutni kompromis postignut. Povratak da, ali postepen i dobrovoljan...

AIM Priština Melisa DEMIRI