Milo u Moskvi, a buka u Tirani

Tirana, 20.06.2000

Albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo, neočekivano je posetio Moskvu izazvavši različite reakcije u zemlji. Ovo je prvi kontakt između Albanije I Rusije od završetka konflikta na Kosovu. Odnosi između dve zemlje bili su godinama zaleđeni zbog ruskog stava prema Kosovu.

Više nego bilateralni odnosi, Kosovo je bila tema koja je dominirala i u razgovorima u Moskvi između ministara inostranih poslova Miloa i Ivanova. Dvojica ministara nisu uspela da sastave zajedničku deklaraciju i zadovoljili su se konferencijom za štampu na kojoj je svaka strana iznela svoja gledišta. Prema analitičarima izgleda da Rusija nije spremna da žrtvuje ništa u dobrim odnosima sa Beogradom u zamenu za moguće poboljšanje odnosa sa Tiranom. Tirana i Moskva se ne slažu u izvesnom broju pitanja vezanim za Kosovo. Dok Moskva traži ukidanje sankcija prema Srbiji, smatrajući ih kontraproduktivnim, Tirana je za njihovo održavanje, čak i zatezanje.

Dok Moskva sa sumnjom gleda na ulogu UNMIK-a i KFOR-a na Kosovu, Tirana je vatreni pobornik međunarodne Misije. Izvesno prisustvo NATO nalazi se i u Albaniji još od kampanje bombardovanja Alijanse na Srbiju još pre godinu dana. Izgleda da su obe strane iskoristile susret u Moskvi da bi zatražile jedna od druge da utiču na strane u konfliktu na Kosovu. Milo je od Ivanova zatražio da koristeći privilegovane odnose sa Beogradom izvrši svoj uticaj na izolaciju Miloševićevog režima i na odlazak ovog poslednjeg sa vlasti. S druge strane, Ivanov je od Miloa zatražio da koristeći uticaj na političke faktore na Kosovu uradi sve što je moguće u zaustavljanju akata revanša Albanaca prema srpskoj manjini na Kosovu. Izgleda da se u tim razgovrima nije doticalo pitanje budućeg statusa Kosova, ali su stavovi poznati. Dok Moskva vidi budućnost Kosova u okviru Jugoslavije, jednostavno kao autonomnu provinciju Srbije, Tirana bez obzira na izjave oko uvažavanja Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti, ni u kom slučaju više ne vidi buduće Kosovo kao deo Jugoslavije. Međutim, ono što je ipak smatrano kao pozitivan korak od strane Moskve bilo je rusko obećanje da se Moskva neće usprotiviti produženju mandata mirovnih trupa nakon juna ove godine. Milo je nakon posete izjavio da je njegov homolog, ruski ministar inostranih poslova Ivanov označio kao ''neodmeren'' zahtev Beograda da Rusija ne izglasa mandat mirovnim trupama KFOR-a na Kosovu. Milo je ovu činjenicu komentarisao kao prestrojavanje Rusije u društvo država učesnica u rešavanju krize na Kosovu.

Prema diplomatskim izvorima, zvanična poseta albanskog ministra inostranih poslova Moskvi je ipak predstavila dva pogleda. Bez obzira na razlike, susret sa njegovim homogom Ivanovim su okarakterisani diplomatskom kortezijom, dok je susret sa predsednikom Dume, komunistom Željeznjevim bio veoma težak. Predsednik ruske Dume je pred ministrom Milom izgovorio reči koje su u Albaniji komentarisane kao ''otvorena pretnja Albancima''. Željeznjev je albanskom ministru inostranih poslova rekao da ''na Kosovu neće biti mira sve dok se tamo ne budu uvažavala sva prava Srba''. Albanski ministar inostranih poslova, sva je prilika, nije mogao da zamisli reakcije u Tirani povodom njegove posete ''jednom od velikih centara velike politike''. Deo štampe, uglavnom opozicione, izvukao je iz arhiva veoma oštar rečnik optužujući ministra inostranih poslova kao ''saveznika Moskve'', ''izdajnikom nacionalnog pitanja'' itd. Klupko te posete je još više pomrsilo istovremeno sa albanskom delegacijom u Moskvi i prisustvo delegacije jugoslovenskog parlamenta koju je predvodio njihov predsednik. To je bilo dovoljno da neki mediji u etar pošalju vest o susretu između ministra Mila i delegacije iz Beograda.

Sam Milo je nastojao da stvorenu buku oko njegove posete posmatra kao buru u čaši vode i kao neproduktivan gest na pragu obnove mandata trupama KFOR-a od strane Saveta bezbednosti.

Pre godinu dana, kada je ruski ministar inostranih poslova Ivanov posetio Tiranu samo nekoliko dana pre NATO bombardovanja, zajedno sa ruskim pregovaračem Majorskim, klima koja je okruživala delegaciju van zvaničnih krugova bila je klima prećutnog neodobravanja, ali samo toliko. Nekoliko dana kasnije, kada je početak vazdušnih napada na Jugoslaviju razbio diplomatsku ofanzivu Moskve protiv vazdušne kampanje NATO, zahlađenje je obuhvatilo i zvanične nivoe. Završetak krize na Kosovu, usvajanje međunarodnih dokumenata koji sankcionišu mir i podelu poslova na terenu između međunarodnih faktora smirila je na neki način atmosferu koja je okruživala albansko - ruske odnose. Poseta Miloa Moskvi trebala je da bude izraz ovog postepenog smirivanja duhova. Isto tako, deo štampe u Tirani je posvetio pažnju novim nijansama koje se zapažaju u politici Kremlja nakon dolaska na vlast Vladimira Putina, podvlačeći da bi se mogle polagati nade u više pragmatizma u balkanskoj politici Moskve. Prema diplomatskim izvorima u Tirani, albanski zvaničnici su odlučili da pošalju ministra inostranih poslova u Moskvu na pragu diskusije u Savetu bezbednosti o produženju mandata snaga KFOR-a na Kosovu. Iako se ne nadaju da će uticati na ruski stav po ovom pitanju, za Albance je bila i ostala značajna pozicija Moskve prema započetom procesu stabilizacije na Kosovu. Nakon njegovog povratka iz Rusije, Milo je više nego jednom i ne bez zadovoljstva izjavio da ruska strana ima pragmatičnu viziju oko razvoja na Kosovu i da ona izdvaja njen zvanični stav od proslavenske retorike izjava raznih ruskih zvaničnika.

Upravo je ova javna izjava albanskog ministra inostranih poslova još više zaoštrila klimu oko te posete i njenih rezultata. U stvari, u pozadini ''antiruske'' kampanje stoje unutrašnji politički razvoji. Deo opozicije izgleda da je odlučio da podsticanje uspavanog albanskog nacionalizma pretvori u svog ratnog konja u narednoj izbornoj kampanji.

AIM Tirana Besim VORPSI