Makedonija na kriticnoj raskrsnici

AIM Skopje,21 juni 2000

Svetska Banka je ovih dana, u dva navrata, odrzala Makedoniji dobru lekciju. S ciljem da bi je naterala da se ”osvesti” i okrene pravim ekonomskim, a da batali one kvazi reforme zacinjene politikom, koje su prakticirane unazad deset godina,“udarila joj je, sto bi rekao narod., dva vruca samara”. Uputila joj, sportskim recnikom receno, “zuti karton”

sa ultimatumom: “ ili cete ubrzati proces tranzicije i sprovoditi reforme kako to nalaze trzisna ekonomija, ili ostajete bez nas.” Ova ugledna svetska finasiska institucija dodelila je Makedoniji do 1997 godine, (u poslednje dve, drzava nema nikakav aranzman sa njom), nesto vise od 232 miliona dolara raznih vrsta povoljnih kredita.

Sta se ustvari to dogodilo? Prvo su eksperti Svetske Banke napravili opsirnu analizu predjenog tranzicionog puta ove zemlje i u njemu neuobicajeno ostro i sa ukusom politike, sto, kazu strucnjaci , inace im

nije praksa, iskritikovala sve makedonske vlade od 1992 do marta 2000 godine. Do najsitnijih detalja navela sve greske i propuste, sve devijacije sistema zbog kojih su reforme u zastoju, i uz put ocenila da aktuelna Vlada ne poseduje “tehnicki reformski kapacitet”. Zatim je tokom prosle sedmice, na pregovorima vodjenim u Skoplju, izvrsila snazan

direktan pritisak na vladin tim kojem je nalozila da, ukoliko zeli aranzman FESAL 2 “tezak 50 miliona dolara”, do kraja godine ispuni vise

konkretnih zadataka. Primarni uslov je da smanji bar deo ogromnih gubitaka cije ucesce u bruto domacen proizvodu privrede sada iznosi 2,9% time sto ce prodati ili likvidirati u zakazanom roku preduzeca gubitase, te da izradi trogodisnji plan reformi cime ce pokazati da zaita ozbiljno namerava da “pokrene nasukani tranzicioni brod”.

Koliko je i kako shvaceno ono sto su svetski bankari napisali u svom izvestaju o Makedoniji najbolje potvrdjuju razlicite reakcije u javnosti. Doslo je do novoh konfrontacija politicara i njima bliskih medija i do podele javnog misljenja zavisno od politickog opredelenja.Opozicija izvestaj koristi u dnevno politicke svrhe i naglasava da u Makedoniji nikad nije bilo gore nego sada. Ne zaostaje ni

pozicija. Partije na vlasti za sve lose ocene krivicu prebacuju na svoje

prethodnike, i tvrde da ne mogu preko noci popraviti ono sto je SDSM “zabrljao”. I jedni i drugi zaboravljaju da objasne narodu sta ga sve ceka u bliskoj buducnosti, kolika je neizvesnost pred kojom se nalaze, te koliki ce biti teret reformi koje ce morati da ponesu na svojim slabasnim ledjima. Jer od jalovog prepucavanja ko je bio bolji premijer

Branko Crvenkovski ili Ljupco Georgievski niko nema vajde.

Svetska Banka je izvestaj napravila rengenski, kao bazu za svoje nove pregovore sa Makedonijom. Skenirala je dakle ne samo pojedine Vlade, vec

Vladu kao instituciju, drzavu kao sistem. I evo do kakvih je saznanja dosla.

Konstatovano je, izmedju ostalog, da makedonska Vlada pravi previse sa premalo sredstava, da je njena organizacija haoticna, te da stoga ona sama deluje neefikasno i netransparentno. Ima previse ministarstava, radna tela su joj glomazna i nekoordinirana, ne postoje mehanizmi kontrole niti zakonska podloga za utvrdjivanje odgovornosti, od najnizeg

sluzbenika do vrha, da se trosi iznad mogucnosti privrede i nekontrolisano, da su plate izmakle kontroli, da su preveliki troskovi u ministarstvima obrazovanja, odbrane i policije,da je previse darezljiva prema socijalnim slucajevima i nezaposlenima. Eksperti iz Vasingtona smatraju da je makedonska vlada “slabog kapaciteta” tehnicki,

ljudski i kadrovski, zaglavljena politizacijom, da vodi nestabilnu politiku, jer ne raspolaze adekvatnim informacijama na osnovu kojih bi donosila i branila svoje odluke. Drzava se , dakle, ne vodi timski i kompetentno. Stoga se od Makedonije trazi duboka sistemska reorganizacija Vlade da bi saradnja sa svetskim finansiskim institucijama bila nastavljena. I to da kraja ove godine. Trazi se i reorganizacija zdravstva u kojem ce drasticno biti smanjeno besplatno lecenje i koriscenje medicinskih pomagala, smanjene nadoknada po osnovu nezaposlenosti, socijalne pomoci, smanjenje izdataka za penzije iz fondova doprinosa aktivno zaposnenih 220 hiljada radnika koji izdrzavaju

90 hiljada drzavnih administrativaca i 250 hiljada penzionera, na racun privatnih fondova koje tek treba formirati. Stoga su doprinosi od plata

i porezi ogromni, a morali bi biti radikalno manji da bi se stimuliralo zaposljavanje. Nalaze se smanjene drzavne administracije, troskova i primanja u ministarstvima obrazovanja, odbrane i policije. I jos mnogo toga . U izvestaju se konstatuje da su zbog svega ovoga postignuti rezultati ispod mogucnosti i potreba Makedonije. Osobito je ostroj kritici izlozena postavljenost javnih sluzbi koje rade svaka za sebe i kako misle da je potrebno njima, a ne gradjanima i predlazu konkrene mere da

se sve to dovede u red. Od toga kako ce biti realizovano ono sto je precizno i taksativno nabrojano u zadatom “domacem zadataku” do kraja ove godine, zavisice dalja sudbina drzave, procenjuju ekonomski analiticari koji odavno uveliko zvone na sva zvona, ali nema ko da ih slusa. Makedonija se nalazi na kriticnoj raskrsnici, tvrde oni. Kao argumente pre svega navode ono sto se i golim okom moze videti: prevladavajuci haos u mnogim granama privrede, retrogradne procese u proizvodnji i u ekonomskoj razmeni sa svetom.Ona je u prvom kvartalu 2000 nadmasila sve dosadasnje rekorde , ostavren je deficit od 270 hiljada dolara, sto je samo po sebi dovoljan arguiment za uvodjenje vanrednog stanja u privredi. Zatim slede; nezaposlenost po kojoj je drzava i dalje evropski rekorder, rastuce siromastvo i besperspektivnost

dve trecine stanovnistva koje jedva “sastavlja kraj s krajem, ”trzisna ekonomija” bazirana na tajnim dogovorima izmedju pripadnika novoformirane nomenklature bliske centrima politicke moci, netransparentna privatizacija na osnovu diskrecionih odluka Vlade, ogroman uticaj politike na privredne tokove, korupcija institucionalizovana od najnizeg do najviseg nivoa, pravna nesigurnost i

I domaci ekonomski analiticari, a i gradjani , traze uvodjenje reda, jer se u suprotnom moze ocekivati samo, kazu, “ekonomska katastrofa”.

Pod snaznim pritiskom javnosti i svetskih finansiskih zandara, makedonska vlada je tokom dugih i mucnih pregovora vodjenih u Skoplju protekle sedmice, obecala da ce uraditi sve sto se od nje trazi i sto treba da bi se stanje sto pre vidno poboljsalo i zemlja vratila reformskom kursu koji ce znatno biti ubrzan. Ministar finansija Nikola Gruevski je pregovore ocenio teskim, ali uspesnim, izrazivsi nadu da ce obecana pomoc Vasingtona prilikom realizacije planiranih zadataka biti blagovremena i delotvorna.

Da bi Makedonija od Svetske Banke dobila novi FESAL aranzman koji ce , kako je dogovoreno, povlaciti na rate, potrebno je drasticno smanji gubitke u privredi koji sada iznose 420 miliona maraka, i zatvoriti najmanje 15 od 40 preduzeca stavljenih na crni spisak. Kredit od 50 miliona dolara, koji ce se povlaciti u tri transe, treba da odobri Bord banke krajem jula ili pocetkom avgusta. Prva transa od 10 miliona dolara, dogovoreno je, bice stavljena na raspolaganje makedonskoj vladi u septembru, a ostale dve po 20 miliona u decembru 2000, odnosno junu 2001 godine. Aranzman mora biti zatvoren najkasnije do marta 2002. Povlacenje svake transe je uslovljeno prodajom ili likvidacijom konkretnih firmi koje godinama nerentabilno posluju. Na spisku je prvi kavadaracki FENI cija sudbina mora biti okoncana do septembra. Zatim ce

morati da se nadje strateski parner ili da se zatvori tetovski metalurski kombinat “Jugohrom” i jos cetiri sa spiska od 8 markiranih, a

to su: Veleska topionica olova i cinka i fabrika porcelana, Fabrika baterija”Zletovo”, zatim zletovski rudnici, skopska fabrika automobila “11 oktomvri”, krivopalnacki rudnik “Sasa”, gostivarski kombinat “Goteks” i kumanovski “Godel” .Ostale treba resiti do trece transe i uz njih se pobrinuti za sudbinu jos pet preduzeca..Najvece iznenadjenje

je to sto se medju njima nalazi jedna NIP ”Nova Makedonija”, najvece i do skora najmocnije izdavacko preducece sa najstarijim istoimenim dnevnim listom koji je sada u agoniji. Osatli u tom drustvu su rudnik “Toranica”, fabrika cipela ”Gazela”, poljoprivreni kombinat “Kocansko polje” i stipska modna konfekcija “Astibo”. Prilikom odlucivanja Vlada treba da povede racuna i o sudbini 23 210 zaposlenih, te da prodaju vrsi

javno putem tendera ili nadmetanja. Makedonskoj vladi je data fleksibilnost u odlucivanju uz obavezu da njihovom prodajom ili likvidacijom smanji ucesce gubitaka u bruto domacem proizvodu sa 2,9 % na 0,9 %. Pregovaracki timovi su dogovorili da pod hitno, uz pomoc strucnjaka svetske banke budu pripremljeni i do kraja godine doneti novi Zakoni koji ce omoguciti reformu platnog prometa, a to su pre svega

Zakon o bankama, o izvrsnom postupku,o zalogu, o hipoteci, i o Fondu za osiguranje stednih uloga.

Uskoro sledi nova runda pregovora da bi se doprecizirali jos neki detalji za FESAL, a ako se pokaze da se Vlada ovog puta zaista pridrzava

dogovorenog, najvljeni su pregovori i za novi PSAL aranzmanu vredan 40 miliona dolara. Bord direktora Svetske Banke je ovih dana azurirao svoju

trogodisnju strategiju saradnje sa Makedonijom koja treba biti zavrsena do jula iduce godine. Kako saznajemo, tim dokumentom se predvidjaju dva scenarija: optimisticki i pesimisticki. Prema prvom, Makedonija bi dobila sa FESALOM 2 jos plus 70 miliona dolara, a prema drugom svega 40 miliona zelenih banknota. Dakle , Makedonija je na potezu.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA