Oružje ostalo ''siroče''?
Priština, 20.06.2000
Nije tajna da na Kosovu ima oružja više nego ikada, što svakodnevno potvrđuju i pripadnici KFOR-a i međunarodne policije izveštavajući o njihovim zaplenama, kako u pretragama kuća i stanova, tako i na kontrolnim punktovima. Nedavno je objavljen podatak da je blizu 20 hiljada komada oružja zaplenjeno u ovakvim akcijama od njihovog dolaska na ovim prostorima juna prošle godine. Međutim, najavljena prošlonedeljna višednevna akcija u regionu centralnog Kosova, poznatom kao Drenica, koja je rezultirala otkrivanjem velike količine teškog i lakog naoružanja, ipak je iznenadila najveći deo kosovske javnosti. Oružje je deponovano u tri od četiri otkrivena bunkera u selu Klečka u opštini Glogovac (jedan je bunker bio potpuno prazan). ''Otkriveno oružje bilo bi dovoljno da se naoružaju teškim naoružanjem dve pešadijske jedinice, da se uništi čitava populacija Prištine i eliminiše 900 do 1000 tenkova'', slikovito je novinarima opisao količinu zaplenjenog oružja portparol KFOR-a Skot Slejten.
Ovo je do sada najveći bilans organizovane operacije traženje ilegalnog oružja na Kosovu od strane oko 400 vojnika KFOR-a, kojom su rukovodili britanski vojnici, a u kojoj su učestvovali i trupe iz Norveške, Švedske, Finske, Češke, Nemačke i Rusije. Navodeći da je oružje ipak slučajno pronađeno, major Simon Marr i narednik Vayne Toon su izjavili da se to dogodilo dok su dvogledom pratili vojnike koji su vršili kontrolu obližnje poljane, te da su tada zapazili ''nešto'' što je ličilo na prednji deo bunkera. U kasnijim javnim nastupima učesnici u ovoj operaciji su navodili da su primetili osobe sa obližnjih brda kako, nakon pronalaženja bunkera, njih posmatraju takođe dvogledom i razgovaraju mobilnim telefonima.
U operaciji pod kodiranim nazivom ''Leathman'' iz betonskih bunkera i zatvorenim blindiranim vratima na kojima su postavljeni novi katanci, vojnici su napunili šest kamiona najrazličitijeg oružja i municije, kao i 175 blokova eksploziva TNT, zatim aparatima za telekomunikaciju. Pronađena je i pisana dokumentacija. Na jednom od susreta sa novinarima portparol KFOR-a Slejten je kazao da je ona bila na albanskom jeziku i da je u toku poređenje brojeva na oružju.
Ova operacija je sprovedena nakon učestalih napada na pripadnike srpske zajednice na Kosovu, posebno pre obeležavanja godišnjice ulaska mirvnih snaga na Kosovu i uspostavljanja civilne Misije. Tada su međunarodni zvaničnici najavljivali da postoji plan o načinima smanjivanja nasilja na Kosovu u cilju stvaranja bezbedne okoline za sve i ostvarivanje građanskog i demokratskog društva. U tom smislu su povodom ove akcije bile i izjave kako vojnih tako i civilnih faktora.
Komandant multinacionalne brigade koja kontroliše centralni region Kosova brigadni general Richard Shirreff je izjavio da su ''otkrićem ovog oružja oduzeta iz ruku ekstremista veoma opasna sredstva i da je načinjen korak dalje u nastojanjima KFOR-a da se zaustave nasilne aktivnosti od strane bilo koje etničke grupe koja operiše na Kosovu''. On je podvukao da će se istragom ustanoviti da li je ono bilo korišćeno u poslednjim aktima nasilja. Komandant KFOR-a Huan Ortunjo je kazao da eliminisanje sredstava nasilja može pomoći stabilizaciji Kosova kao i izgradnji slobodne i prosperitetne budućnosti. Civilni administrator za Kosovo Bernar Kušner je prilikom posete selu Klečka kratko izjavio: ''To će pomoći u spašavanju života na Kosovu i to je istinski uspeh''. Ništa više.
Vojnici KFOR-a su srušili bunkere kontrolisanim eksplozijama, a oružje prebacili na kako kažu bezbedno mesto radi uništenja. Britanski eksperti su jedino izjavili da je 98 odsto naoružanja jugoslovenske, kineske, rumunske, ruske i američke proizvodnje. Nakon ovog otkrića pitanje koje je najčešće bilo postavljano je kome je to oružje zaista pripadalo.
U međuvremenu, uhapšen je i vlasnik zemljišta gde su bunkeri bili smešteni, ali se još uvek nezna da li je on ''priznao bilo šta'', ili pak da li ima saznanja o tome šta se dešavalo na njegovoj zemlji. Pre ovog hapšenja, brigadni general Širef je izjavio da ''izgleda to oružje pripada OVK'' i najavio da će se tokom istrage ispitati i rukovodstvo bivše OVK, te da ukoliko se ustanovi da su oni imali saznanja o tome, onda to govori o stepenu neostvarivanja Sporazuma oko njene demilitarizacije i transformacije. Međutim, ovo je bila jedina izjava mirotvoraca koja je u sebi sadržava direktnu optužbu. Dan kasnije, glasnogovornik ovih snaga američki major Skot Slejten je izjavio da se još uvek ne može reći kome ovo oružje pripada. ''Za sada se zna samo to da je to oružje prikupljeno i sakriveno od strane nekoga koji je možda imao za cilj da ga upotrebi, ali se još uvek nezna ko stoji iza toga''. On je dodao da time ne želi da demantuje brigadnog generala Širefa, ali da ne može da kaže čije je oružje, pozivajući na strpljenje obzirom da ''ovakva vrsta poslova zahteva vreme za istragu i ekspertize''. Takođe je kazao da se nakon obavljene istrage ne isključuju i druga hapšenja.
S druge strane, jedini lokalnih funkcioner koji se oglasio povodom ovog pronalaženja oružja bio je komandant Zaštitnih trupa Kosova, general Agim Čeku. On je u posebnoj izjavi odbacio svaku mogućnost povezivanja bivše OVK sa pronađenim bunkerima oružja. ''OVK nije imala to oružje tokom rata, i svi znaju nedostatke i teškoće koje je ona imala u naoružanju, posebno tokom kampanje bombardovanja u uslovima oštre srpske ofanzive'', kazao je Čeku. Što se tiče činjenice da su bunkeri pronađeni u neposrednoj blizini zgrade gde je bio smešten Glavni štab OVK, Čeku navodi da je prošlo skoro godinu dana od transformacije i tog štaba i pripadnika OVK, da se oni više ne nalaze tamo te da se ne radi o nekoj ubedljivoj činjenici koja bi mogla da dokaže impliciranje OVK u ovom slučaju. Odbacujući i izjave da se možda nije ispunila obaveza u procesu demilitarizacije, Čeku je izjavio da nije bilo nikakvih razloga da se oružje sakriva u bunkerima ili bunarima, kao što nema nikakvih razloga za preuzimanje odgovornost za oružje koje se može naći na Kosovu. On je takođe izrazio nadu da će KFOR nastviti potragu za ilegalnim oružjem na čitavom Kosovu i da svoju kampanju neće usredsrediti samo na jednu zonu, jer bi tako moglo da stavi pod sumnju svoju nepristrasnost. ''Otud, istakao je Čeku, KFOR treba da proširi svoje operacije kako bi se što manje oružja nalazilo u rukama građana i naseljima u kojima žive pripadnici srpske manjine, posebno u Mitrovici gde se veruje da je svaka srpska kuća bukner oružja''.
Ipak, nastavlja se intenzivna istraga čiji će rezultati možda baciti više svetla na vlasništvo nad tim oružjem. Ono što se sada sa sigurnoću može reći je da je oružje deponovano u tri bunkera na Kosovo ušlo kasno, možda odmah po okončanju rata, a sudeći po zatvorenim kutijama ne bi se moglo reći da je ono bilo upotrebljavano. Pronađeno oružje oni ciničniji nazivaju ''siročetom'', koje će teško moći da pronađe svog pravog rioditelja.
Britanski pukovnik David ALFREX je izjavio da se stekao utisak da su mnogi meštani sela Klečka znali za sakriveno oružje, objašnajvajući da su ih prvoga dana dočekali kao prijatelje, ali nakon otkrivanja bunkera na njihovim licima se nije moglo pročitati zadovoljstvo. Međutim, on je sa zadovoljnim osmehom na licu dodao da je značajno to što se KFOR opredelio da otkrije svo oružje, kako stanovništvo ne bi strahovalo od ekstremista. Britanski vojnici su poručili seljanima Klečke: ''Oružje vam neće biti potrebno, pošto se Srbija ovde neće vratiti''...
Ipak, otkriće tako velikog arsenala oružja izgleda da neće proći bez dubljih političkih posledica. Iako nije zvanično potvrđeno, pitanje pronađenog oružja je raspravljano i u susretu diplomata američkog Ureda u Prištini sa administratorom Kušnerom i albanskim predstavnicima u zajedničkoj administraciji. Ista tema je bila tretirana i u razgovorima između članova Privremenog administrativnog veća Kosova i predstavnika ureda pet zemalja članica Kontakt grupe. Neki kosovski analitičari navode da će ovo ''slučajno'' otkriveno oružje možda biti upotrebljeno kao snažno sredstvo pritiska na političke strukture proizašle iz bivše OVK. Posebno da će se taj pritisak pojačati na predsednika Demokratske partije Kosova Hashima Thačija, koji je u svojstvu bivšeg političkog direktora OVK potpisao sve akte o njenoj demilitarizaciji i transformaciji. Upravo to (jer predstavlja jedinstveni slučaj u svetu da se jedna vojska transformiše u civilnu organizaciju) je bio Thačijev ''snažan politički adut'', nasuprot dosadašnjem međunarodnom pristisku. Povodom slučaja ''Klečka'' on je reklo bi se za sada izabrao put '' ćutanja'', postupajući u stilu: ''Ja sam moje učinio, sada stvari kontrolišu drugi''...
AIM Priština Besnik BALA