AIM Junior: Životarenje od humanitarne pomoći

Priština, 19.06.2000

Svakodnevno preživljavanje pripadnika srpske zajednice na Kosovu umogome zavisi i u kojem regionu su oni koncentrisani. Da li u Gračanici, Mitrovici, Orahovcu Kamenici... Većina njih živi isključivo od humanitarne pomoći. Mali broj njih je zaposlen u nekoj od humanitarnih organizacija ili pak kao lokalno osoblje u UNMIK-u KFOR-u ili OEBS-u. Radi se uglavnom o mlađim osobama koje poznaju neki inostrani jezik, što važi i za Albance. Starija populacija, ako ne poseduje malo zemlje ili pak nema nikoga ko bi mu finasijski pomogao iz inostranstva ili drugih delova Jugoslavije, svakoga meseca čekaju na humanitarni paket koji je najčešće jednoličan i nije dovoljan da bi se s krpio kraj s krajem. Zbog toga je, možda više nego ikada među kosovskim Srbima primetna velika solidarnost.

Međunarodne organizacije pokušavaju da pomognu socijalno i ekonomski najugroženijima na Kosovu. Međutim, aktuelna situacija kada je u pitanju srpska zajednica i njihov život u enklavama koje povezuju sporedni putevi, ali što im i ne omogućava slobodnu i pre svega sigurnu cirkulaciju, navodi na zaključak da se oni nalaze u veoma teškoj poziciji. ''Trudimo se koliko god možemo'', kazali su nam u humanitarnoj organizaciji Children's aid Direct'', koja se na Kosovu nalazi još od 1996. godine. Ova organizacija pomaže ljudima u 11 zemalja sveta. Na Kosovu su njenom pomoći obuhvaćena 52 sela u kojima živi srpska populacija i veliki broj sela nastanjenim Albancima. U ovoj organizaciji nismo mogli da dobijemo precizan podatak koliko se porodica opskrbljuje humanitarnom pomoći, jer kažu oni, broj stalno varira. Posebno kada se radi o srpskoj populaciji, obzirom da se stalno dešava da prilikom dodele pomoći narednog puta, primete da te porodice više nema, što ih navodi na zaključak da se sa Kosova i dalje Srbi tiho iseljavaju. Ipak, oni su u mogućnosti da barem jednom mesečno podele neophodnu pomoć porodicama koje su u teškom stanju.

Odeljenje ove humanitarne organizacije otvoreno je i u Gračanici, jer upravo se ovde distribuira i najveća količina humanitarnih paketa, odnosno kako sami kažu cilj ove kancelarije je da bi '' njihov rad sa manjinskim zajednicama bio uspešan''. Objašnajvaju da je njihov glavni donator Svetski program hrane, a da količina humanitarne pomoći zavisi od mesečnih potreba stanovništva.

''U jednom mesečnom paketu pomoći dobijamo džak brašna, šećera, pirinča, soli, a ponekada i konzerviranu hranu'', kaže nam jedan meštanin Gračanice koji je upravo došao da uzme svoj paket.

Podeli humanitarne pomoći prethodi monitornig. Osnovna pitanja koja određuju količinu pomoći po porodici je u vezi su sa brojem članova, socijalnim statusom, mogućnošću proizvodnje hrane... Porodice koje nemaju nikakvih prihoda imaju pravo da podignu 100 odsto pomoći, ovi drugi 50 odsto.

Sa ekipom CAD krenuli smo u selo Lepina u blizini Lipljana. Grupa ljudi je čekala. Osetila se radost na njihovim licima. Odmah su se okupili oko kamiona. Međutim, oni su se međusobno dobro organizovali. Kamion uvek dočeka predsednik njihove mesne zajednice i osoba koja je zadužena za deljenje humanitarne pomoći. Oni organizuju meštane u istovaru kamiona i skladištenje u određena skladišta. Kasnije dele pomoć sami. Da bi jedna porodica mogla da primi kako kažu ''sledovanje'' treba da poseduju i registracioni karton sa podacima o broju članova porodice.

''Pa, zadovoljni smo. Mi zavisimo od njih, pogotovo mi koji nemamo ni zemlje ni drugog posla'', sa blagim osmehom i sležući ramena, kazao nam je stariji čovek. Dok smo posmatrali meštane koji su prenosili hranu koju će koristiti u narednih mesec dana, domaćin iz CAD- a objašnjava da se nekoliko dana od podele humanitarne pomoći uradi i drugi monitoring. ''Izeberemo nekoliko domaćinstava i pitamo ukućane šta su uzeli od pomoći. Pitamo i šta im je potrebno''. I sami meštani kažu da im je posebno u letnjim danima najpotrebnija pomoć u higijenskim paketima. ''Zimus su nam trebali kaputi i obuća''... kaže jedna devojka koja je pomagala u prenošenju onih lakših paketa.

U CAD pored distribucije humanitarne pomoći rade i na projektu za promociju ''Zdravstvenog programa'', gde se deca uče kako da održavaju ličnu higijenu. Drugi program se zasniva na predavanju o opasnostima od mina. Do sada su se ovi programi sprovodili samo među decom albanske nacionalnosti, ali od avgusta meseca ove godine planirano je da se ovi projekti započnu i 30 sela nastanjenih Srbima. ''Radimo tako što ostanemo u selu nedelju dana, idemo po školama i izaberemo 10 učenika od 8 do 12 godina kojima držimo programe o minama i održavanju higijene'', kaže član ekipe ''Zdravstvenog programa''. On dodaje da onda ta deca prenose svoja znanja drugoj deci. U okviru programa deca na obuci crtaju i onda svoje crteže izlažu nakon završenog kursa. Na obavezno organizovanoj priredbi deca pevaju poznate pesme kojima dodaju i neki stih koji se odnosi na opasnost od mina ili o održavanju zdravstvenog stanja.

Ova organizija planira da otvori i druge centre u regijama u kojima su nastanjeni Srbi, kako bi ljudi tu mogli da se sreću, razgovaraju, da osnivaju ženske grupe, organizuju aktivnosti za deci i mlade...''Sada tražimo sredstva za realizaciju projekta o trudnoći i kontracepciji. Planiramo da radimo sa mladima od 14 do 18 godina'', doznajemo od člana CAD. Oni kažu da planiraju i organizovanje fudbalskih utakmica između dece albanske i srpske nacionalnosti.

Sa Kosova je već otišao dobar broj humanitarnih organizacija, koje su angažovane samo u hitnim situacijama. Međutim, CAD ne spada u ovu kategoriju. Oni su svuda gde ima dece, samohranih majki, siromašne dece i porodica, i kako su nam rekli ostaće na Kosovu još dugo. ''Uvek će biti nekoga kome možemo da pružimo pomoć. Svet je pun siromašnih ljudi, pogotovo na Kosovu. Uvek se može više uraditi, ali je i pitanje da li uvek možemo da obezbedimo sredstva''. Bile je ovo poruka naših domaćina. Pozradavili smo se i rekli da ćemo ponovo doći. Odgovor je bio simboličan: Naš domaćin je uz široki osmeh otvorio sva vrata...

AIM Priština Nataša SAVOVIĆ