Ko je Berishi zatvorio granicu?

Priština, 19.06.2000

Potpuno otvorene granice Kosova bile su zatvorene samo jednom od ulaska međunarodnih snaga na Kosovu - za predsednika Demokratske partije Albanije i bivšeg predsednika te zemlje, Sali Berishu. Njegova najavljena poseta za 14. jun ove godine, pretvorila se u politički ''skandal'' i možda u najspornije pitanje u odnosima između dva albanska centra Tirane i Prištine, ali i otvorila pitanje ''gazdovanja'' na Kosovu. Cinici su govorili da je prvi nauk za kosovare bio da ''oni još uvek nisu gospodari u svojoj kući'' i da o njima i o svemu što se njih tiče odlučuju drugi. Čak, nije bilo malo ni onih koji su ustvrdili da ''kosovari nisu stekli slobodu već im je ona poklonjena, te zbog toga ne mogu biti van kontrole''. Međutim, sve to ostaje u domenu takozvane visoke politike, koja u balkanskom kontekstu često dobija kafanski prizvuk. Stvar je, kao i obično, mnogo "prizemnija".

Šta se u stvari dešavalo 24 sata pre nego što je Berisha trebao da dođe na Kosovu? Misija OUN na Kosovu (UNMIK), odnosno njen prvi čovek Bernar Kušner dan pre najavljene posete napisao je pismo gospodinu Berishi u kojem ga je savetovao da ne posećuje Kosovo, pošto bi njegova poseta mogla da ugrozi red i zakon u veoma krhkoj bezbedonosnoj situaciji koja vlada na Kosovu. U pismu gospodina Kušnera, koje je kako tvrdi sam Berisha dobio u Kukesu u 21 sat - dan pre posete, navodilo se i sledeće: ''Imajući u vidu vaš visoki profil, poseta u ovo vreme, privatna ili zvanična, posmatrala bi se kao politički gest koji bi u aktulenom kontekstu mogao da poveća političke tenzije na Kosovu''. Sledećeg dana su snage međunarodne policije i KFOR-a pratnji gospodina Berishe saopštili da ''Berisha ne može da uđe na Kosovo''. ''Bučni'' Berisha ovoga puta se vratio bez rasprave i u Tirani ''proglasio'' da ga ''je sprečila da dođe na Kosovo administracija OUN pod uticajem vladinih političkih krugova u Tirani''. Međutim, na Kosovu, čiji su veći gradovi bili obuhvaćeni protestima (nisu nedostajale ni kamenice na međunarodne snage, jer Berisha uživa veliku popularnost među građanima Kosova kao prvi demokratski lider nakon pada komunizma u Albaniji i izlaska iz samoizolacije), započele su oštre rasprave o ''krivcima'' koji su ''pomogli'' da propadne Berishina poseta. Uostalom nedelju dana pre 14. juna, ceo grad bio je oblepljen plakatima na kojim se najavljivao dolazak Berishe, ali je do sada ostalo nepoznato ko je i finasijer toga. Administrator Kušner je izjavio da stoji iza svojih napisanih stavova i da je pored ostalog i sama ''bezbednost gospodina Berishe bila razlog koji ga je primorao da donese takvu odluku''. Njegovi saradnici su takođe izjavili da su imali podatke od strane tajnih službi da bi ''Berishi bio ugrožen i fizički integritet''. Svakako, odluka oko uskraćivanja dozvole za Berishinu posetu, jednostavno nije bila nekakav Kušnerov hir, već odluka koja je prethodno doneta u Privremenom administrativnom veću Kosova ili, kako kosovari vole da ga zovu, zajedničkoj vladi. Lider DSK Ibrahim Rugova je izjavio: ''Kušner i mi smo odlučili da se ova poseta odloži i da se bolje pripremi'' i dodao da tu nema ničeg lošeg... On je međutim izneo i stav da ne misli da je Vlada u Tirani imala uticaja na donošenje takve odluke. Izgleda da u Privremenom administrativnom veću Kosova Berisha nema toliko prijatelja i da kosovski lideri koji se teško slažu, ovoga su puta postigli ''konsenzus'' oko toga da Berisha treba da odloži posetu za ''bolja vremena''. Doduše, ovaj dogovor je postignut na hitnom sastanku koji je sazvao Kušner i mada je kasnije bilo i izjava za štampu od strane lokalnih lidera da ''svako na Kosovo može slobodno da dođe'', s druge strane, iza zatvorenih vrata, očito je da se vodila drugačija diskusija.

Demokratska partija Kosova kojom rukovodi bivši politički lider OVK Hashim Thaci je iznela stav da ''Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove nije trebao da dozvoli da se vodi igra sa Berishinom ličnošću''. Fatmir Limaj, zadužen za odnose sa javnošću, je dodao da je Berisha mogao da dođe, jer ako su pripadnici KFOR-a i međunarodne policija osiguravali bezbednost svetskim liderima, to ne bi bilo teško ni ovoga puta. Čini se da se upravo ovakva situacija iskoristila za politička prepucavanja i prebacivanja lopte na trećeg. Iako su poznate, barem donedavno, bliske veze lidera Demokratske partije Kosova sa Vladom Socijalističke partije Fatosa Nanoa i njim samim, pred kosovskom javnošću se nije iskazivalo odobravanje ovog Kušnerovog poteza u kojem su učestvovali u stvari svi.

DSK se zadovoljio odgovorom njihovog lidera Rugove i nije davao mnogo objašnjenja zbog kojih razloga se ustručavala da zvanično pozove Berishu na Kosovo. Nedostatak ovog poziva koji nije uspeo da obezbedi ni visoki čelnik Berishine partije Pjeter Arbnori, doprinelo je da se u poslednjem trenutku 12 partija (uglavnom malih) okupi u cilju osnivanja Odbora za doček Berishe. Međutim, u tom Odboru bila je i jedna ne malo kontradiktorna i veoma osporavana figura u kosovskom političkom spektru, ali i u nekim međunarodnim krugovima, Bujar Bukoshi. ''Vlasnik'', kako se pretpostavlja, nekoliko desetina miliona nemačkih maraka prikupljenih u ime ''Vlade republike Kosova'' izgleda da je ''nanjušio'' povoljan trenutak za ''trijumfalni povratak u politiku''. Rame uz rame uz Berishu, koji na Kosovu uživa autoritet "dobrog i čestitog Albanca", on je izgleda planirao da profitira. Svi su izgledi da je Kušner bio alarmiran ovom činjenicom, koja ga je mogla podsetiti na oštru političku borbu u Albaniji i pobuditi u njemu strah da bi se ona mogla reflektovati u najgrubljem obliku na krhkoj političkoj sceni Kosova, ''gde je politička netrpeljivost još uvek pod nekakvom kontrolom''. Bilo kako bilo, Berisha se vratio nazad obećavajući da će ''Kosovo posetiti kada ono bude imalo predsednika, parlament i svoju vladu''. Temperamentni Berisha čini se da ovoga puta nije bio toliko ljut i nervozan, jer je tako nešto očekivao. On je primio pismo Kušnera i mogao je bez problema da se vrati. Međutim, odlučio je da se ta poseta i zvanično zabrani. Da li je on time izgubio na autoritetu? Mark Krasniqi predsednik Demohriščanske partije Kosova i član organizacionog Odbora za doček smatra da je Berisha još više dobio na popularnosti među građanima Kosova. Drugo, malo je verovatno da je Berisha izgubio i u Albaniji. On je u stvari samo iskoristio još jednom priliku da optuži rukovodstvo svoje zemlje za razne trgovine i prljave radnje, što se uklapa u njegovu predizbornu kampanju, odnosno uspeo je da nakon Valone ponovo bude u žiži javnosti, na TV i drugim medijima nekoliko dana uzastopce, bilo u pozitivnom ili negativnom kontekstu.

No, činjenica je da se zaista ne zna kada bi Berisha mogao da zaista dođe na Kosovo. Ako bude čekao na stvaranje isključivo kosovskih institucija, čini se da će se načekati. Ibrahim Rugova je izjavio da će Berisha kada se stvore uslovi biti zvanično pozvan. Međutim, sudeći po raspoloženju međunarodne zajednice kada su političari iz Albanije u pitanju, Rugova još dugo neće imati ''hrabrosti'' za takav potez. Uostalom, Rugova, koji se ne nalazi na udaru međunarodnih pritisaka, i dalje omotan plaštom ''čoveka mira'', nije zainteresovan za konfrontiranje sa stavovima međunarodnog faktora. Međutim, kada je u pitanju njegov iznenađujući javni stav oko nedolaska Berishe, neki zli jezici pokušavaju da razloge nađu u ''Rugovinoj osveti'' zbog Berishinih političkih oscilacija, posebno njegovog političkog flerta sa Ademom Demaqijem, jednim od najoštrijih Rugovinih kritičara. Činjenica je da su tada i opali kontakti između Berishe, koji je obavljao funkciju predsednika zemlje, i Rugove, ali nikada to ovaj drugi nije želeo i da potvrdi. Međutim, nešto pre intervencije NATO i posebno tokom i nakon nje, Berisha i Rugova su ponovo približili stavove, posebno zbog javnih kritika koje je Berisha upućivao na račun bivše OVK, u isto vreme kada ga je zvanična Tirana optuživala za susret sa Miloševićem tokom intervencije NATO.

S druge strane, u poslednje vreme ni Hashim Thaçi ne izgleda zainteresovan za bliske kontakte sa liderima iz Tirane. Pre mesec dana on je odbio da na prvoj Skupštini njegove partije pozove neku od visokih političkih ličnosti iz Tirane. Našavaši se pod lupom međunarodne zajednice, Thaçi ne pokazuje afinitete zbližavanja sa Berishom, ali se sve više udaljava i od Nanoa. Njegov dolazak na Kosovo pretpostavlja se da bi odneo dobar broj glasova kosovara, na koje Thaçi očito računa, koji Nanou ne praštaju susret sa Miloševićem na Kritu. Bez ikakvih komentara bio je Rexhep Qosja, čiji je stav oko Berishe više nego jasan. Međutim, javna je tajna da su Berisha i Nano glavni ''partneri'' suprotstavljenih strana na Kosovu i da bi poseta jednog ili drugog predstavljala otvoreno proglašavanje političkih savezništava na relaciji Tirana - Priština.

Uostalom, ne treba zapostaviti ni činjenicu, koju navode ovdašnji analitičari, da Berisha na Kosovu nije mogao da uđe bez američkog blagoslova. Politički posmatrači tvrde da će oni i dalje biti nemilosrdni prema njihovom bivšem "ljubimcu" koji se u međuvremenu ''odmetnuo''. No, slučajno ili ne, upravo kada je Berisha bio na ''nesretnom'' putu prema Kosovu, američki ambasador u Tirani je vodio razgovore sa albanskim političkim čelnicima, dok je Berisha zbog ovog ''putovanja'' bio "isključen iz susreta''...

AIM Priština Besim ABAZI