Oslobođen "Mister 10%"

Čistka lidera vladajuće partije

AIM Sofija, 16.06.2000.

Predsednik bugarske vlade Ivan Kostov oslobodio je glavnog pregovarača sa EU Aleksandra Boškova. Smatra se da je rastanak sa jednim od najpoznatijih političara Saveza demokratskih snaga (SDS) novi u seriji koraka protiv korupcije u vrhovima vlasti u Bugarskoj. Budućnost Boškova rešavaće tužulaštvo koje će razmotriti njgovu delatnost kao ministra industrije u formiranom kabinetu SDS od 1997. godine do decembra 2000. kada je postavljen na tu "evropsku" dužnost.

Ivan Kostov je zvanično zamolio Boškova da podnese ostavku svega nekoliko dana pošto je glavni pregovarač referisao da su zatvorena prva četiri poglavlja pregovora o pristupanju EU. Prividno dobar i brzi rad u pregovorima sa EU nije uspeo da popravi loš imidž Boškova zbog skandala sa kojima se njegovo ime već treću godinu neizostavno povezuje.

Aleksandar Boškov je jedan od plavih lidera koji su najbrže stekli slavu ministra koji je iskoristio svoj lični položaj da bi se obogatio. Ubrzo je stekao i nadimak "Mister 10%" zbog njegove sklonosti da traži proviziju za svaki posao koji zahteva njegov potpis. Poslednjih meseci pre no što je prebačen u odeljenje za pregovore sa EU, Bugari su ga već znali kao "Mistera 20%". Sumnje u novčane malverzacije tako i nisu dokazane. Bez obzira na to Boškov je prilikom promena u vladi u decembru 1999. godine ostao vani a nešto kasnije je izostao i iz sastava izvršnog organa SDS.

Sada, pola godine kasnije, naslednik Boškova Petar Žotev optužio je bivšeg ministra za zloupotrebu službenog položaja. Protiv Boškova pokrenuta je istraga koja treba da utvrdi kakvo je njegovo učešće u izdavanju nezakonitih kompenzatornih bonova prema zakonu o kompenzacijama koje dobijaju vlasnici podruštvljene imovine . Ovi se bonovi izdaju vlasnicima ili njihovim naslednicima kada je reč o preduzećima koja su posle 9. septembra 1944. g. oduzeta "u korist narodne vlasti". Tim bonovima se sada može učestvovati u pruvatizaciji državnih preduzeća.

U nezakonitim akcijama ministra ućestvovala je i njegov zamenik ministra Edit Getova za koju su takođe već odavno postojale sumnje za korupciju. Provera je dokazala da su njih dvoje izdali kompenzatorne bonove koji 250 puta premašuju realnu vrednost postojećeg u prošlosti društva "Strug - Vagan Engibarov". Getova je izradila izveštaj prema kome naslednica Anžel Engibarova-Šmit treba da dobije kompenzaciju u iznosu od 78 miliona DEM umesto 310.000 maraka. Bez obzira na povredu utvrđenog u takvim slučajevima postupka izdavanja bonova, ispod tog dokumenta svoj potpis stavio je i Aleksandar Boškov.

Upravo u tom periodu Ministarstvo industrije donelo je par odluka koje pružaju veće mogućnosti za trgovinu kompenzatornim bonovima pa je tako njihova cena skočila. Engibarova-Šmit prodala je veliki deo bonova firmi dvojice braće Džankovih koji su sa svoje strane učestvovali njima u privatizaciji sofijskog mlinskog kombinata. Dobili su na licitaciji i platili u celini ovim bonovima, pa tako država nije dobila skoro ništa kao realnu sumu od prodaje kombinata. Zanimljiva je pojedinost da je firma Džankovih pobedila u konkurenciji sa grčkom firmom. Pre nedelju dana je ta ista grčka kompanija LULIS ipak kupila mlinski kombinat, od čega su dvojica braće opet realizovala ozbiljan profit.

Kakva je bia korist Getove i Boškova od nezakonitog izdavanja kompenzatornih bonova - to će tužilaštvo tek izjašnjavati jer je slučaj poveren njemu. Ono što je alarmantno jeste da se po svemu sudeći ne radi o izolovanom slučaju, nego o jednom od mnogih kada su članovi visokog rukovodstva SDS koristili svoj službeni položaj da bi sklapali nepovoljne ugovore ili donosili nelegitimne odluke.

Odluka Kostova, međutim, je indikativna. Pitanje postoji li korupcija u vrhovima državne vlasti pokrenuo je pre pola godine predsednik zemlje Petar Stojanov, a takođe i politički oponenti SDS. Sumnje u nezakonite akcije članova kabineta bacaju senku na imidž kabineta koji je drastično pao među biračima koji imaju sve manje poverenja u njega. Prilikom svih pokušaja da se nađe odgovor na to pitanje Kostov je branio svoje službenike. Oslobodio je samo dvojicu svojih službenika, poznatih kao "M.M." - to su šef vladinog prescentra Mihail Mihajlov i bivši zamenik ministra industrije Marin Marinov jer su i za njih postojale sumnje za korupciju. Rešenje da budu oslobođeni bilo je privremeno - dok ne bude okončana provera istražnih organa. U slučaju sa Boškovim, međutim, Kostov je pokazao veću odlučnost da se reši nekih od plavih lidera koji krše zakon.

Nije jasno kakva će biti kontraakcija Boškova koji je jedna od najuticajnijih ličnosti u SDS. Dugo se smatralo da se Kostov ne može rastati s njim iz više raloga, čak samo zbog činjenice da on jedini u kabinetu tečno govori engleski. Boškov je održavao kontakte sa MMF. On je takođe bio i čovek jevrejskog lobija koji premijer naravno ne bi želeo da izgubi. I ne na poslednjem mestu - Boškov je izveo glavni deo privatizacije državnih preduzeća. On drži ekonomske poluge koje bi u slučaju eventualnih trvenja između pojedinih lica u SDS i van njega mogle igrati značajnu ulogu.

Međutim, ukoliko ne uspe da poboljša svoj imidž, vladajućoj partiji preti opasnost da izgubi na izborima naredne godine. Međunarodne finansijske institucije takođe pritiskaju vladu da reši problem korupcije. U suprotnom slučaju Kostov bi mogao izgubiti i njihovu podršku. On je već poveo rat sa jednim drugim poznatim ministrom odpre decembarskih promena kabineta - Evgenijem Bakardžijevim. Nije jasno da li će moći da izađe na kraj sa toliko jakih protivnika. Bar na prvi pogled izgleda da bi mogao da računa na podršku predsednika Petra Stojanova koji uživa visoko poverenje u društvu i prvi je pokrenuo pitanje o pročišćavanju plavih redova.

U SDS-u već miriše na rat, sem ako sadašnja razrešenja nisu samo pokušaj bacanja prašine u oči birača, a u ime nekakve političke nagodbe.

Georgi Filipov (AIM)