AIM Junior: Minska polja I dalje donose žrtve

Priština, 16.06.2000

Jedan 15-dišnjak je povređen, a druga osoba teško je ranjena u selu Dobrosane kada su ušli u minsko polje. Istoga dana je još jedan 15-dišnjak nagazio na minu u Elez Hanu (Đeneral Janković) i izgubio jednu nogu. ''Nakon hirurške intervencije lekara u sastavu KFOR-a, povređena osoba nalazi se van životne opasnosti'', izjavio je portparol ove vojne međunarodne organizacije Skot Slejten, obaveštavajući da je samo tri sata kasnije u istom minskom polju povrede zadobila još jedna osoba.

Međutim, sve to nije posledica nedostatka upozorenja, jer KFOR i Centar za koordinaciju akcija protiv mina kao i druge agencije stalno upozoravaju da će tokom proleća i leta porasti broj incidenata sa minama, što se već i potvrđuje. U Centru za koordinaciju akcije protiv mina, gospođa Xheraldina Pufja ističe da su ''glavni razlozi povećanja broja incidenata sa minama veći pokreti koji su uobičajeni po lepom vremenu, kao i što je izgleda tokom zime stanovništvo zaboravilo na opasnost od mina i upozorenja koja smo im upućivali da se ne kreću po mestima koja nisu bezbedna''. Ona je dodala da postoji i primetna nemarnost u njenom ali i drugim centrima koji kooperišu u cilju evidentiranja povređenih od mina.

Na Kosovu je nakon povlačenja srpska policija i vojska za sobom ostavila 361 kvadratni kilometar miniranih površina od 10 887 na kojoj se prostire Kosovo. Razne agencije za deminiranje do sada su uspele da očiste samo 2,3 kvadratna kilometra ili 0,6 odsto miniranih površina. Zbog sprog rada organizacija koje bi trebalo da izvrše deminiranje, na Kosovu je ostalo još mnogo miniranih površina koje predstavljaju veliku opasnost po stanovništvo. Tako se u selu Dobroselc u školskom dvorištu nalazi se jedno minirano polje koje je markirano pre godinu dana i do sada niko nije intervenisao u cilju njenog deminiranja, iako se zna da se učenici ove škole svakodnevno igraju u njegovoj blizini. Uvidevši nezainteresovanost ili sporost kompetentnih organizacija za vršenje ovog posla, često se sami građani odlučuju da preuzmu ovaj rizik čišćenja polja od mina, a u mnogim slučajevima su palili i čitave šume. U Dušanovu, na periferiji Prizrena, jedan 30-njak je izgubio život dok je čistio jedno minirano polje. Ovo nije i jedini slučaj da neobučeni ljudi za deminiranje rizikuju svoj da bi spasili druge živote. Osim miniranih polja i druge vrste ekspolozivnih naprava predstavljaju veliku opasnost po život ljudi. Gospođa Pufja kaže da najveća opasnost građanima Kosova, a posebno deci preti od mina zamki, mina iznenađenja koje su veoma opasne jer se nezna gde se sve na njih može naići.

I sredstvo kojim je povređeno troje dece pre mesec dana u Resniku kod Kline, prema njihovim svedočenjima predmet je ličio na dečiju igračku. Mejdi Bajraktari, rođak ove dece kaže: ''Deca su pronašla taj predmet dok su u blizini kuće čuvali kuću. Doneli su ga unutra i aktivirali''.

Posebnu opasnost predstavljaju i kasetne bombe koje su ostale na Kosovu nakon NATO bombardovanja. Kao posledica eksplozije jedne takve bombe jedno dete je poginulo, a dvoje je teško ranjeno u selu Grlica kod Uroševca. ''Igrali smo se blizu šume i u međuvremenu moj mlađi brat je uzeo nešto u ruke. To je eksplodiralo. Pali smo na zemlju, a kada smo ustali videli smo da je on umro'', priča desetogodišnji dečak, brat poginulog sedmogodišnjaka.

Posebnu opasnost predstavljaju brojne kasetne bombe u obližnjem prištinskom izletištu ''Grmija''. Pre nekoliko dana početak deminiranja ovog regiona, koji je služio jugoslovenskoj policiji i vojsci godinama i posebno tokom intervencije NATO, obeležili su svojim dolaskom i civilni administrator Kušner i komandant KFOR-a Huan Ortunjo. Do sada je ovo izletište bilo zabranjeno za ljude koji se bave rekreacijom ili pak one koji su do pre nekoliko godina išli na izlete. ''Opasnost je još veća jer se kasetne bombe mogu aktivirati i pod uticajem vazduha, temperature, vlažnosti buke i sličnog'', upozorava gospođa Pufja i objašnjava da su one smrtonosne i u prečniku od 150 metara, a da povrede mogu da nanesu i u prečnuku od 300 metara.

''Odmah nakon rata, imali smo veliki broj građana povređenih od mina. Dešavalo se da u jednom danu zabeležimo i više od 30 slučajeva - objašnajva Faton Morina, pedijatar u bolničkom centru u Prištini. On dodaje da od ekspolozija mina uglavnom stradaju ekstremiteti, jer osobe na njih obično osobe nagaze. Što se tiče uslova za pružanje usluga ranjenima od eksplozija mina, dr. Morina podvlači da je u ovom centru hirurški tretman potpun, a da u slučajevima kada se žrtvama amputiraju ekstremiteti oni imaju saradnju sa međunarodnim organizacijama u cilju pružanja pune pomoći pacijentima.

Devojčici koja je neposredno pre završetka rata ostale bez obe noge, jedna američka organizacija za pomoć deci je omogućila da ode u SAD. Dr. Morina navodi da je do pre izvesnog vremena bolnički centar u Prištini bio sposoban da se suoči sa svim slučajevima kojima su bile potrebna pomagala, ali da nije bio pripremljen za ovako veliki broj hendikepiranih. ''Međutim, u ovom pravcu pomogle su nam organizacije iz celog sveta, a posebno organizacija Handicap International'', ističe ortoped Morina i dodaje da su uglavnom bili zabrinuti zbog trauma povređene dece od mina, ali da su i te probleme uglavnom prevazilazili.

Na čitavom Kosovu, od završetka rata pa do aprila ove godine od mina je nastradalo 100 osoba, a 387 ih je ranjeno. Ovom statistikom raspolažu u press centru KFOR-a. Druge organizacije još uvek nemaju najpreciznije podatke. Uprkos nastojanjima kosovskih lekara i međunarodnih humanitarnih organizacija u pružanju pomoći žrtvama koje su preživele incidente sa minama ili ostali hendikepirani, budućnost te dece je ipak nesigurna. Na Kosovu ne postoji specijalizovani Centar koji bi se bavio psihološkom rehabilitacijom dece ili njihovim osposobljavanjem za vršenje nekih poslova...

Komandant KFOR-a Huan Ortunjo je ovakvo stanje ocenio direktnom posledicom brutalnog konflikta na Kosovu.

AIM Priština Elmaze NURA