Vojvodina: Traganje za formulom

AIM, Podgorica, 15. 6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ako je i izgledalo da se režim u Srbiji po izboru metoda zadržavanja vlasti u Vojvodini u jednom trenutku i dvoumio- najpre računajući na popularnost svog lidera,nedavno ubijenog Boška Peroševića, potom obnovom i izgradnjom-ovih dana stvari u Vojvodini stoje drugačije.Trenutno, taj metod je mešavina opšteg zastrašivanja raznolikim oblicima represije i opšte samohvale obnovom porušenog u prošlogodišnjem bombardovanju.

Posle desetak dana iskustva, ljudi koji su prinuđeni da prelaze Dunav, medjutim svedoče o situacijama koje bi, u nekim srećnijim gradovima, možda imale dozu komičnog. Peglica koja je, "odbila da upali", pa je stvorila kolonu i laku nervozu na prilazu mostu, otvorila je ozbiljnije pitanje – da li bi voz prošao i da je automobil stao na sredini mosta? Pešaci se žale da im policija ne dozvoljava da prelaze most dok preko njega prelazi voz. Moguće je da most izgleda, upravo onako i moralno i superiorno kako ga je predsednik opisao, gradu koji nema reku. Novosađane njegove mogućnosti nisu impresionirale.

Saldo ubeđivanja građana o nezamenjivosti socijalista uključuje put/prugu (širok 4,5 metara) preko novosadskog mosta i 300 Vojvođana koji su prošli kroz policijski tretman, za mesec dana, koliko je prošlo od ubistva presednika Izvršnog veća Vojvodine Boška Peroševića.

Tom zbiru treba dodati i imenovanje saveznog ministra za informisanje Gorana Matića za predsednika novosadske organizacije JUL, što može da bude jačanje partije kadrovima "sa strane". Dovođenje Matića, za koga se veruje da mu je "baza" u Sremskoj Mitrovici, pokrenulo je špekulacije o mogućem nasledniku ubijenog Boška Peroševića na mestu predsednika vojvođanske Vlade. Teško je, međutim, poverovati da će to mesto socijalisti nekom prepustiti pa makar to bio i kadar JUL-a. partija Mirjane Marković, koja u pokrajinskom parlamentu, ima samo jednog od 120 poslanika. Jedan od prvih poslova, koje je Matić obavio pošto je dobio još jednu funkciju, bila je objava predloga da Slobodan Milošević postane Narodni heroj.

To nagoveštava da u događajima ima sistema. U Novom Sadu, naime, upravlja stabilna vlada pet opozicionih stranaka i republičke vlasti joj, pre svega finansijski, zagorčavaju život. Propagandna podbadanja se podrazumevaju. Pokušaj da se dokaže kako se gradom vlada loše i da je većinska volja drukčija, spada u propagandne smicalice, posao za lik saveznog informativnog ministra.

Ovih dana Skupština Vojvodine treba da imenuje glavne urednike i direktore vojvođanskih državnih medija među kojima su najznačajniji "Dnevnik" i "Mađar so". Prilikom imenovanja novih upravnih odbora, politički disciplinovan "Dnevnik" je profitirao izgledima da, višegodišnji glavni i odgovorni urednik, Dragan Radević nije kadrovski oslonac za ovdašnju budućnost. Dnevni list na mađarskom jeziku, "Mađar so" je dobio neku vrstu "žutog kartona": upravni odbor sastavljen je s ciljem uvođenja discipline u listu koji nije prećutkivao postojanje opozcije što je, do sada, tolerisano. Prvi put u istoriji ovog dnevnika upravni odbor će o listu na mađarskom, raspravljati na srpskom jeziku; takav je sadašnji odnos "jezičkih snaga" s višestrukim političkim značenjima. Biće zanimljvo hoće li i na koji način, sadašna vlast, pokušati da pridobije vojvođanske Mađare.

Još zanimljivija će biti bitka za glasove seljaka: poplave podzemnih voda tokom zime, izlivena Tisa tokom proleća i katastrofalna suša koja prži useve i žito pred žetvu, posledice su zapušenih kanala sistema Dunav-Tisa-Dunav koji treba da održava država. Biće teško naći racionalne razloge za evidentno smanjiene prinose i slućeno povećanje siromaštva; visoke novčane kazne po "zakonu o parlogu" i pretnja prinudnim davanjem u zakup zemlje čiji vlasnik nema da plati kaznu; za decenijske probleme dispariteta cena, zastarelu mehanizaciju, nedostatka đubriva, goriva i zaštitnih sredstava za poljoprivredu. Ako neko, uopšte računa na racionalna objašnjenja.

Vojvođanske opozicione stranke su se, pre desetak dana, vrlo lako - za samo dva sata - dogovorile da na izbore idu zajednički uz opasku da su spremne na svaku vrstu izbornih zamki i na svaki "drugi krug sa tri kandidatata". Aluzija na nezakonito promenjena pravila neposredno pred poslednje izbore za vojvođanski pokrajinski parlament, sadrži i upozorenje opozicije da skupštinu Vojvodine, bez obzira na njenu "oslobođenost od ovlašćenja", smatra vrednom za osvajanje. Taj dogovor samo je nastavak udruživanja započetog polovinom marta kada su se Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Reformska demokratska stranka Vojvodine (RDSV), Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM), Demokratski savez Hrvata Vojvodine (DSHV), Svenacionalni demokratski front Vojvodine (SDFV), Vojvođanski pokret (VP), Savez građana Subotice (SGS), Banatski forum, Zajednica Rumuna u Vojvodini i Jugoslaviji, Vojvođanski klub, "Otpor" i UGS "Nezavisnost" dogovorili da osnovni cilj udruživanja bude smena režima mirnim putem i pritisak za brže raspisivanje izbora na svim nivoima.

Za vojvođansku političku scenu karakteristično je da su se građanske opozcione partije, stranke i organizacije Mađara, Hrvata i Rumuna u Vojvodini, sindikati i politički pokreti, veoma lako složili i oko fundamnetalnih programskih ciljeva sažetim u slogan da "Vojvodinom moraju vladati Vojvođani". Složili su se da to podrazumeva zajedničku odbranu ljudskih prava, ravnopravnosti i tolerancije ("kao najveće vrednosti života u Vojvodini") i nepristajanje na nacionalne, verske, političke i druge isključivosti; složili su se da ne nasedaju na provokacije režima i režimskih medija i da se odupru represiji nad građanima i nezavisnim medijima. Dogovorena je i suština onog što mora da usledi "dan posle" mirne smene vlasti: da se ustanovi drugačiji ustavni i pravni položaj Vojvodine u Srbiji sa jasno definisanom zakonodavnom, sudskom i izvršno-upravnom vlašću u Vojvodini; da se o nacionalnim i pravima nacionalnih zajednica rešava u Skupštini Vojvodine, regionalnim skupštinama i lokalnim samoupravama; da se sprovede denacionalizacija i vraćanje konfiskovane imovine građana Vojvodine; da se poništi divlja privatizacija u Vojvodini i uspostavi nov i pravičan sistem privatizacije. O tome bi ("nov, detaljan i kvalitetan") zakon donela novoizabrana vojvođanska demokratska Skupština. Takav opis (autonomne) Vojvodine, već godinama, podržava dve trećine njenog javnog mnjenja.

Ovoj grupaciji ne pripada stranka Dragana Veselinova i ovde izbegavaju da je nazovu "Koalicija Vojvodina", pošto je D. Veselinov prisvojio i to ime i poslaničke mandate koalicijeu. Na njegov zahtev, proceduralno kontroverzno, dva poslanika LSV i jedan RDSV ostali su bez poslaničkih mandata u parlamentu Srbije. Ta "igranka na polzu vlasti" omogućila je da se, umesto žestokog kritičara režima, dosledno antiratnog Nenada Čanka, u skupštinu, mimo izbora, uvede Šešeljev novosadski sledbenik Vučeta Tošković. U Novom Sadu Dragan Veselinov se doživljava kao "Vojvođan po meri Beograda".

Ako uopšte bude izborne kampanje, opozcija će se, očito, u Vojvodini koncentrisati na dve teme: parola "Dole Milošević" će argumente nalaziti baš na vojvođanskim temama, njenom ustavnom položaju i njenom ekonomskom iscrpljivanju. Na toj paroli, Vojvođani će lako naći zajednički jezik sa sa blokom opozicionih stranaka čije su centrale u Beogradu. Argumentacija pak, koja jeste i program, poslužiće višestruko: ne samo kao zauzimanje pozicija za moguću postmiloševićevsku budućnost Srbije.

Milena Putnik (AIM)