Hronika jednog najavljenog povratka

Tirana, 15.06.2000

Bivšem predsedniku Albanije Sali Berishi zabranjen je ulazak na Kosovo nakon odluke civilnog administratora UN Kušnera. Berisha je oštro reagovao protiv ove odluke, dok su s druge strane ljudi koji su izašli da ga dočekaju protestovali u nekoliko gradova Kosova.

Polazak

Šest vozila u pratnji bivšeg predsednika tek što su stigli u blizini Kuksa na granici sa Kosovom, kada je iz sedišta partije u Tirani stigla jedna problematična vest. Jedna od TV u glavnom gradu, TV Klan, je obavestila da se Berishi neće dozvoliti ulazak na Kosovo pozivajući se na odluku administratora Kušnera.

Nezna se sa koliko ozbiljnosti je bivši predsednik primio tu vest, ali bilo je kasno kada je jedan poštar iz Kuksa zakucao na vrata hotela da bi predsedniku opozicije uručio pismo uručeno od Kušnera.

U stvari, čitavog tog dana diplomatski i zvanični kanali su intenzivno radili. U administraciji OUN u Prištini malo ko je verovao da Berisha neće znati da prevede signale koje je dobio i da će krenuti na najavljeno putovanje.

Međutim, oko 12 sati kada je u Prištini stigla vest da je Berishina kolona automobila krenula prema Kuksu i kada je obevešteno da su se njegovi ljudi već smestili u Prizrenu i pripremali njegov sutrašnji doček, u UNMIK-u se nešto pokrenulo. Administrativno veće se urgentno sastalo i jedina tema debate bila je Berishina poseta Kosovu. Verovatno to nije bila laka debata i trajala nekoliko sato. U najmanju ruku do 17 i 45 kada je napokon Kušner napisao zvanični dopis, a generalu Ortunju saopštena naredba da spreči ulazak gospodina Berishe na Kosovo, na osnovu tačke br. 2 pravilnika UNMIK-a. U 18 sati vest je bila spremna i u isto toliko sati su dopisnici u Prištini uključujući i dopisnika TV Klan su zvanično obevešteni. Zabrinutost jednog od njih da bi Berisha mogao da na silu uđe, jedan oficir je odgovorio ne bez ironije: ''Ako uđe peške preko Paštrike gde je nekada prelazila granicu OVK to se može desiti. U Morini ne''. U isto vreme četiri blindirana vozila nemačkih snaga u prizrenu krenula su prema Morini. Druge snage su stavljene u pripravnost u Prizrenu i Prištini. U 20 sati vest je poslata u etar.

Kao što obično biva u ovakvim slučajevima, ljudi u Berishinoj pratnji još uvek ništa nisu znali. List Demokratske partije je velikim slovima objavio vest: ''Danas Berisha u Prištini''. Međutim, Berisha se nije uputio prema granici. NA konferenciji za štampu na kojoj je on ljutito reagovao na odluku Kušnera, on je krenuo prema Tirani.

Kako je upozoren Berisha?

Kada je sredinom maja meseca Demokratska partija obevestila o bliskoj poseti gospodina Berishe Prištini, pri UNMIK-u je bilo ne malo nepoverenja. Tamošnji podaci su beležili da se osećao porast političkog uticaja Tirane na politiku u Prištini i da se na žalost ovaj uticaj vršio na najgori mogući način. Nije to bio institucionalni uticaj, već uticaj posebnih partija i ličnosti, a u prilog isto tako partija i ličnosti u Prištini. Igra koja je po njima započela još onog trenutka kada se na Kosovo usredsredila međunarodna pažnja i što je bez sumnje imalo za cilj lično jačanje političara u Tirani, koristeći njihov uticaj na politiku u Prištini.

Izgleda da je to bila logika prema kojoj Nano nije zvanično pozvan da učestvuje na Kongresu Partije za demokratski progres Kosova (sada Demokratske partije Kosova) iako je to sam Nano izjavio. Na Thacijevu odluku više nego situacija u Prištini izgleda da je uticao pritisak međunarodne zajednice da se lideri albanskih političkih partija drže dalje od Kosova.

Predsednik Meidani je ipak posetio Kosovo i sam Kušner ga je dočekao na aerodromu, koristeći kao povod Sajam knjiga. Meidanijev rečnik bio je veoma obazriv, dok su istovremeno izbegnuti i burni mitinzi. Meidani se susreo sa čitavim političkim spektrom Kosova, osim sa predstavnicima Rugovine partije koji je tih dana preferirao da ode u Rim.

Kratko nakon Meidanijeve posete i Berisha je najavio svoju posetu. Prva stvar na koju su diplomate u Prištini pomislile tom prilikom je bila veza Berishe sa Rugovom i zvaničan poziv ovog poslednjeg. Poznato je već da je na Rugovu bilo ne malo pritisaka da ne pošalje lideru Demokratske partije nikakav zvaničan poziv. Zna se isto tako da su Rugova i Berisha bili u telefonskom kontaktu, ali da taj kontakt nije izmenio Rugovinu odluku. Iako je Berisha dosta modifikovao svoje odluke. On je odložio posetu najavljenu za 12. juni, koja se uklapala sa godišnjicom ulaska trupa NATO u Prištinu, za 15 jun. On je izjavio da tokom posete Prištini neće biti strana i da će se susresti sa čitavim političkim spektrom, uključujući i Thacija. Izjavio je da neće organizovati ni jedan miting i pre svega da će tamo da stigne sa porukom o toleranciji. Ali, ništa se nije izmenilo u odluci UNMIK-a i sledstveno tome ni u Rugovinoj. Nešto kasnije, za vreme večere u čast posete Solane Prištini, sam Rugova je bio razapet oštrim pogledom Solane kada se govorilo o Berishinoj poseti Prištini. Solana se nije ustručavao da upita ne tako prijateljskim tonom: ''Ko njega ovde poziva''? Nezna se da li je Berisha saznao o ovom odlučujućem dijalogom, ali se zna da na kraju on nije dobio nikakav zvaničan poziv od Rugove. Teško da jedan političar kao Berisha nije uzeo u obzir veoma jasn signal o njegovoj tamošnjoj poseti. Ali, ako se Berisha nije ustručavao da razjasni na Konferenciji za štampu da će on otputovao u Prištinu 15. juna, makedonska Vlada je stavila do znanja UNMIK-u da ona ne bi dočekala sa blagonaklonošću Berishinu posetu na njenoj teritoriji, polazeći i od ne tako dobre situacije u Bitolju i Tetovu.

Da bi išao do kraja prema svojim najavama, UNMIK je nezvanično izjavio u kosovskoj štampi da Berisha nije dobrodošao na Kosovo. Dan kasnije kada je vest objavljena, oni su razjasnili da poseta može biti samo privatna i da Berisha nema pravo ni na mitinge ni na zvanične susrete sa tamošnjim političkim partijama. Teško da se neka stvar može jasnije reći.

Izgleda da je i prisustvo Bukoshija i ideja da on želi da se on politički vrati na Kosovo profitirajući Berishinom posetom, igrala je ne malu odluku u odluci UNMIK-a. Utoliko više što su informacije iz Prizrena govorile da se doček Berishe pripremao okupljanjima i sa mnogo buke. Napokon, kada je iz Tirane obavešteno da je karavan sa predsednikom Demokratske partije krenuo iz Tirane, Kušner je odlučio da okupi administrativno veće.

Zašto nije dozvoljeno Berishi!

Od svih izjava u poslednjoj nedelji, jedno je sigurno: Berisha nije sprečen iz sigurosnih razloga i to je bio samo jedan povod. To se jasno videlo 14. juna, kada zaboravljajući na izjavu od prethodnog dana, glasnogovornica UNMIK.a suzan Manuel je izjavila: ''Situacija je na Kosovu zategnuta i Berishina poseta može izazvati još veću zategnutost''.

Ali, onda, zbog čega je sprečen lider Dmokratske partije da poseti Kosovo, kada su pre njega Kosovo posetili mnogi drugi albanski političari, počev od predsednika Meidanija, bivšeg premijera Majkoa ili ministra inostranih poslova Miloa? Iz onoga što se može razaznati iz izjava, komentara, u javnim nastupima, može se stvoriti nešto jasnija predodžba. Bilo je više od jednog razloga koji su primorali UNMIK da donese takvu jednu odluku. Odluku kojoj se, treba reći, nije usprotivio ni jedan albanski političar prisutan u administrativnom veću. Prvi i najpovršniji problem je bio povezan sa javnim okupljanjima i opasnošću koju ona predstavljaju na Kosovu. Berishi je teško bez mitinga i javnih predstava. Međutim, ako je problem miting i gužvi bio samo jedan od elemenata a ne odlučujući, jedna druga analiza je uticala na odluku UNMIK-a. Ideja da albanska politika može da na Kosovo prenese njene konflikte i činjenica da će albanski političari pokušati da osnaže svoj položaj u zemlji koristeći njihove kontakte u Prištini, bila je odlučujuća. Tamošnje strane diplomate su ubeđene da je albanska politika na Kosovu preferencijalna. Sam Berisha je to dokazao pre godinu dana kada je za vreme kulminacije bombardovanja od strane NATO i dok je OVK bila javni saveznik Zapada, nije se ustručavao da snažno napadne Thacija i njegove strukture. Komentari Dmokratske partije i njene štampe nisu čitani sa zadovoljstvom u SAD. Ne računajući tu jednu Berishinu izjavu protiv potpisivanja Sporazuma u Rambujeu koju je on, ipak korigovao dan kasnije.

Ideja da bi Berisha mogao da doputuje na Kosovo kako bi pružio otvoreniju javnu podršku Rugovi, kao što je to mogao da učini Nano za Thacija, primoralo je međunarodnog administratora da bude obazriv prema ovoj poseti. Oni su se stalno starali da strane u Albaniji ne budu nikada strane na Kosovu.

Drugo, strah da bi ekstremna polarizacija albanske politike mogla da se izveze na politički krhkom Kosovu, odigrao je svoju ulogu. Uprkos javnim nesporazumima, Thaci, Hajradinaj ili Rugova imaju donekle normalne međusobne kontakte, kontakti koji bi mogli da se miniraju usled uticaja politike Tirane.

I na kraju, UNMIK i šire, stalno su pretpostavljali institucionalne kontakte misleći da je sa njima komunikacija uvek lakša i normalnija, kao što se desilo tihom posetom Meidanija.

Povratak

Berisha je stigao u Tiranu 14. juna poslepodne. Bez buke koja pratila polazak, bez karakterističnog entuzijazma, dok je prepuna sala novinara čekala na njegove izjave. On je optužio odluku Kušnera i pročitao tekst njegove neposlate poruke upućene Kosovarima koja je istine radi, bila napisana veoma pažljivim i odmerenim jezikom. U isto vreme mediji su objavili neočekivani komentar Rugove prema kojem je odluka Kušnera bila jedna razumna odluka. To je stavilo posebno u težak položaj bivšeg predsednika.

Ali, bez obzira na pravdanja, na negirano pravo ili sve drugo, jedna stvar se ne može ipak prikriti. Berisha je imao više od jednog signala, ali on nikada nije dešifrovao taj kod. Okružen euforijom, od ljudi bez poznavanja i dubine analize, Berisha je krenuo prema onome što je mogao biti njegov trijumf, da bi se vratio sa jednim porazom koji će ga ne malo koštati.

Blendi FEVZIU