Opozicija: cik -cak putanja

Tirana, 15.06.2000

Lokalni izbori, previđeni da se održe naredne jeseni u Albaniji, biće prvi test od juna 1997. godine u vezi sa stepenom promene odnosa između pozicije I opozicije. Defekti vladavine leve koalicije, neodržavanje nekih značajnih obećanja za birače, nesporazumi u okrilju saveznika I među raznim državnim strukturama, korupcija visokih državnih zvaničnika I impliciranje nekih od njih u šverc, zbog čega su kritikovani I od strane međunarodnih institucija, uticale su na pad izbornog konsenzusa prema Socijalističkoj partiji I njenim saveznicima.

S druge strane, opozicije ili tačnije rečeno lider njene najveće partije Berisha, koristeći gore navedene mane učinile su da se deo elektorata okrene prema opoziciji. Međutim, da li se može dogoditi suštinska promena odnosa na lokalnim izborima na jesen?

Polazeći od stanja u kojem se nalazi albanska opozicija barem do sada, tako nešto teško da će se desiti. U stvari, kada bi opozicija bila bez ozbiljnih problema, gore navedena promena se ne bi mogla isključiti I možda bi se dogodila I ranije. U prvom redu, opozicionim snagama u Albaniji nedostaje organizacija. Aktuelno one su podeljene u dve glavne grupacije, u "Uniju za demokratiju" koju predvodi Berishina Demokratska partija I "Ujedinjena albanska desnica" stvorena negde krajem 1996. godine I kompletirana na pragu izbora iz 1997. godine.

U vreme kada se Demokratska partija, kao posledica kriza priramidalnih shema nalazila u stanju "knockdown"-a, mislilo se da će grupacija "Ujedinjena desnica" igrati ulogu glavne opozicije u Albaniji. Čak, nisu nedostajala ni predviđanja o prelasku birača I lidera iz Demokratske partije u partije "Ujedinjene albanske desnice". Međutim, to ne samo što se nije desilo, već uloga ove grupacije je sve više venula I aktuleno se ne može govoriti o postojanju ove grupacije. Sve je to posledica apatije koja je karakterisala njenu aktivnost nakon 29. juna 1997. godine.

Konkretno, aktivnost "Ujedinjene albanske desnice" tokom ove tri godine sažela se na rutinske konferencije za štampu njenih subjekata ili pak u okviru grupacija, u formalne izjave koje nisu imale nikakvog efekta među biračima opozicije, koji su više bili skloni posmatranju, pa I sa odstojanja, Berishinih mitinga, pa bilo to I jer su se tešili optužbama bivšeg predsednika upućenim vladi, iako je najveći deo tih optužbi u prvom periodu zvučalo neargumentovano. Istina je da se partijama "Ujedinjene albanske desnice" otežavala uloga u opoziciji I kao posledica napada koje su dolazile I iz Berishine Demokratske partije I njenih manjih saveznika koje su je smatrale kao "imenovanu opoziciju". To je bilo shvatljivo, jer bi jedna konkurentna opoziciona grupacija u kojoj nije učestvovao Berisha značilo da on definitivno izlazi iz politike.

U takvim uslovima, Republikanska partija kao najorganizovanija partija u toj grupaciji osećajući da se samožrtvuje ostajući u Alijansi sa malim I formalnim partijama, polako je prekinula veze sa "Ujedinjenom albanskom desnicom" i nedavno je najavila da će se sama kandidovati za lokalne izbore. Manjeviše, od formalnog karaktera je i druga grupacija predvođena Berishinom Demokratskom partijom "Unijom za demokratiju". Bez ikakve težine na političkoj sceni I sa nedostatkom istaknutih ličnosti na njihovom čelu, male partije iz ove grupacije su svo vreme bile samo prilepci Demokratskoj partiji. Čak, i lokalne strukture Demokratske partije imaju veću težinu nego njeni saveznici.

Konkretno, prateći političke razvoje u Albaniji, nije uopšte teško konstatovati da su partije na čijem se čelu nalaze Lačo, Spahia, Ndreu, Bushati ili Senfo recitovale napisane sastave napisane u uredima najveće opozicione partije. To je bez sumnje dovelo do gubitka njihovog identiteta, doprinoseći da se njihov I tako mali elektorat još više sažme. Tako I danas, kada se Berisha I partija koju predvodi nalaze u stalnom usponu, ali se to se ne može reći I za njene saveznike u "Uniji za demokratiju".

Osim toga, neki od ovih saveznika pate I zbog posledica problema I unutrašnjih kontrasta, kao na primer "Pokreta za legalitet", gde njeni poslanici Durollari ili Ngela faktički ne figuriraju u partijskim strukturama ili s druge strane slučaj Bushatijevih demohrišćana gde se kontrasti reflektuju u dvosmislenim stavovima u određenim prilikama, kao što je prihvatanje da se učestvuje u Komisiji za "antikorupciju", organizovane od strane Vlade, a kasnije njeno napuštanje.

Sledstveno tome, ako se aktuleno može govoriti o opoziciji u Albaniji, onda nju predstavlja samo Demokratska partija. Zahvaljujući njenoj ranijoj organizaciji, ali pre svega organizacionim i komandnim sposobnostima Sali Berishe, ova partija je doživela osetan porast posebno tokom poslednjih godinu dana. Kao bivši predsednik zemlje, Berisha je sa stečenim saznanjima u funkcionisanju države spoznao gde se nalaze delikatne tačke kao na primer gde se mogu desiti zloupotrebe, pljačke ili koji su mogući putevi korupcije i on je stalno vrebao u cilju hvatanja vladinih činovnika sa "plenom u rukama". Na ovaj način, napadajući neprestalno I oštro Vladu i njen rad, ali više otkrivajući nekoliko burnih skandala gde se ubrajaju i gubitak milion I 200 hiljada dolara od strane "TELEKOMA" ili krađa državnog blaga i na najbolji način administrirajući njihove efekte demokratski lider je stavljao vladu koalicije "Aleansu za državu" u sve teži položaj, tako da danas sebe može videti veoma blizu čela ponovne vlasti.

Međutim, u ovom usponu Demokratske partije nije sve išlo prema Berishinim planovima. Berisha u prvom redu ima problema sa međunarodnim faktorom čiji predstavnici otvoreno pokazuju ustručavanje za prihvatanje eventualnog Berishinog povratka na vlast, barem za sada. Istina je da je u periodu krize iz 1997. godine on doživeo svojevrsnu političku izolaciju od sveta, iako se u poslednje vreme zapaža izvesno otopljavanje.

Zapad lako ne zaboravlja Berishine nepomirljive stavove pre tri godine, koji su uticali na iniciranje haosa ili pak događaje od 14. septembra 1998. godine, kada su upotrebili veoma oštar jezik prema Berishi. S druge strane, razvod nekih od najpoznatijih ličnosti partije od Berishe, nakon poslednjeg Kongresa prošle jeseni stvorilo je ne malo problema demokratskom lideru na međunarodnoj areni, u prvom redu sa partnerima evropske desnice. Početkom ove godine sedište Demokratske partije posetila je jedna delegacija PDU da bi se upoznala sa stanjem u Demokratskoj partiji. Tokom ove posete bilo je I špekulacije sa mogućnošću njenog isključenja iz organizacije u kojoj su okupljene desno orijentisane partije Evrope. Isto tako, Zapad zabrinjava I često nacionalistički rečnik opozicionog lidera Albanije. Još uvek u zapadnim kancelarijama vlada živa zabrinutost u vezi sa Berishinim pozivima pre godinu dana da se ne potpiše sporazum u Rambujeu ili pak deklaracija o "svealbanskoj konfederaciji" izgovorena na Kongresu prošle godine itd. Nije bez razloga ni činjenica, u poslednje vreme, što je najavljenoj Berishinoj poseti Kosovu prethodio zahtev Kušnera da opozicioni lider iz Albanije odustane od takvoj jednog koraka. Tu nisu uticala njegova obećanja da će "na Kosovu poneti poruke o toleranciji".

Svakako, svi su izgledi da Berisha više nego za lokalne izbore cilja na one opšte, planirane za godinu dana. I osporavanje izbornog zakona ili sastava Centralne izborne komisije povezano je sa njihovom upotrebom kao "borbenog konja" tokom čitave izborne kampanje za parlamentarne izbore. Ali, Berisha najviše veruje da će se uspon njegove partije I dalje nastaviti nasuprot padu socijalista, menjajući se tako odnosi njemu u prilog. Osim toga, Berisha se nada da će pod pod svoju ruku staviti svu albansku opoziciju. Ujedinjavanje povodom protivljenja izbornom zakonu I osetno zbližavanje republikanaca Mediua sa pozicijama Berishe predstavljaju svojevrstan signal u tom pravcu. Bivajući jedinom alternativom, njemu je lakše da se tako nametne I međunarodnom faktoru.

AIM Tirana, Gavrosh LEVONJA