Kako se informišu Pazarci

Mediji

AIM, Podgorica, 14. 6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Čak i Pazarci već svikli da loklane televizije i radio stanice već poodavno služe isključivo za zabavu i uveseljavanje naroda a da su za informisanje o onome što je život ili politika zaduženi kafići i ostala javna mesta, ipak su se nedavno skandalizovali. U udarnom terminu u 18.30 sati novoazarski radio AS je emitovao skaradan vic, neumesan čak i za prepričavanje,pa još sa glavnim junakinjama Amerikankom, Ruskinjom i naravno Albankom. Vic nije nov, ali se po potrebi, političkoj ili ratnoj, naravno, junakinje menjaju po nacionalnoj pripadnosti.

Dotle je došlo. Novopazarsko stanovništvo ima visok stepen političkog promišljanja, što se pre svega ogleda u stavi “ne o politici pred nepoznatim” i “slušaj samo ove strane jer naše sve lažu”. Domaće trovanje ,,istinom,, pesmama i meksičkim sladunjavim serijama, vidljivo je na svakom državnom i privatnom TV kanalu i radijskoj frekvenciji.

Od tri privatne televizije u Novom Pazaru nijedna se “ne bavi politikom” naravno, kad kažu politika misle na opoziciju, ili sve ostale koji drugačije misle. Tu nema mesta za saopštenja opozicionih stranaka, nema pomena nepodobnih imena, ni reči o aktivnostima nezavisnih sindikata ili ne vladinih organizacija i što je interesantno nema ni jedne reči o aktivnostima Srpske radikalne stranke. Valjda su u Opštinskom Veću Novog Pazara proračunali da su radikali suvišni u novopečenom julovskom bratstvu i dabome jedinstvu.

Poznato je kako i ko može dobiti dozvolu za emitovanje programa. Od vlasnika TV postoje čvrste garancije da se neće ničim ogrešiti o vladajuću oligarhiju pa je došlo do toga da se pravoslavnom sveštenom licu koje je gostovalo povodom Božića na jednoj od ovda[njih televiyija, zameri što je više puta pomenut vladika Artemije.

Uoči lokalnih izbora '96 radio Novi Pazar je raznim preregistracijama postao deo porodice RTS, pa ono što je moguće u Kraljevu, Valjevu, Nišu... nije bilo moguće u Novom Pazaru. Dakle, nije bilo moguće da se postavi upravni odbor i glavni i odgovorni urednik i da se osnuju samostalne radio i TV stanice.

Lokalna TV Jedinstvo po šemi dražavne RTS emituje u dva navrata “informativi program” u kom su saopštenja SPS-a i JUL-a, vesti o vodi , struji i ankete u kojima se gradjanima postavljaju pitanja tipa “šta trenutno čitate “ ili “da li je park najlepši deo grada.” Novinarka ove televizije Mirjana Biorac je poginula 31.5.prošle godine od projektila Nato alijanse ispred zgrade R74 u ulici Stevana Nemanje. Smrt ju je našla tek što je izašla iz prostorija TV Jedinstvo, dva spikera i dva tehnička radnika su teže ranjena toga dana kada je život izgubilo, zvanično, 13 lica. Danas se pamti da direktor TV Jedinstvo nije otišao na sahranu pokojne Mirjane Biorac koja je u toku rata morala sa kolegama da bude na poslu. U pauzama izmedju saopštenja vladaućih partija, TV Jedinstvo neumorno emituje želje, čestitke i pozdrave izmedju ,,sapunice,, koje Novopazarce odavno ostaviše bez suza.

Na drugoj televiziji, TV Ekranu, dominiraju sportski prenosi NBA lige i fudbalskih utakmica iz Španije, Italije ,Engleske...nezaobilazne su želje i čestitke kao i na TV Centru gde ne dominiraju estradne zvezde popšut Cece Ražnatović i Jelene Karleuše već vlasnica pomenute televizije, Elma Sinanović sa kompletnom familijom. Na svim pomenutim TV stanicama možete čuti da je grad uredno snabdeven hlebom, mlekom i “kiselomlečnim proizvodima”.Redovne su i informacije o snabdevanju vodom, relacijama za Beograd, snežnim smetovima...Sve možete čuti osim da je opozicija na primer odražala miting u Beogradu i da je Rasim Ljajić predsednik Koalicije Sandžak govorio pred 200.000, uglavnom, Srba.

Na lokalnim radio stanicama ista priča i isto prećutkivanje.YU radio je u vlasništvu JUL-a i po ceo dan emituje pesme kao i radio M i na početku teksta pomenuti radio AS. Radio Novi Pazar ima ozbiljne kadrove , ozbiljnu tehniku , zgradu i informativne emisije u kojima možete čuti kako se blate “izdajnici i svi oni koji žele krvoproliće na ovim prostorima”. Iza ovakvih komentara obično slede reči u kojima se gradjanima savetuje da ostanu pribrani i hladnokrvni “jer snage slobode i progresa neće dozvoliti da ekstremisti ruše ravnopravnost i dobrosusetske odnose “.

Za posebnu priču, čak možda i za sociolišku studiju su pozdravi i čestitke na lokalnim TV stanicama. Za sto dinara na ekranu možete gledati svoju sliku ili izložiti čaršiji sliku sina stasalog za ženidbu. Pljušte na televizijama slike mladića koji sede na haubama mercedesa i džipova,devojke su u minićima i okićene zlatom. Čestitaju se položeni vozački ispiti dolasci iz Nemačke , odlasci u vojsku, ženidbe, udadbe ili jednostavno neko nekom poželi ugodno popodne ili prijatno veče uz pesmu ovu ili onu ...tek da se pojavi slika,da čestitamo jedni drugima šta nam padne na pamet i da je sve ravno do Kosova.

Postoji u Novom Pazaru i žena koja sastavlja poruke a za to dobije 200g kafe ili sok.Njene poruke obično glase:”živi onoliko koliko te mi volimo” i “neka se hiljade belih golubova pretvori u srebrnu nisku koju stavljamo teni oko vrata” ili “kolko se zemlja oko sunca okreće toliko ti želim sreće”...Ovakve, jeftine ,srceparajuće poruke bivaju dodatni šlag kičerajskih televizijskih veselosti i odslikavaju duhovno stanje jednog naroda i vrednost televizija koje forsiraju opštenarodno zastranjivanje u kič i šund.

Još kad se farmerkaši namere jedan na drugog u pozdravima pa zakupe pet sati programa i naručuju “ne može nam niko ništa jači smo od sudbine” ili “nek puknu dušmani”, e tad rivalitet budi najniže strasti i dovodi do čaršijske rasprave ko od uvrnute dvojice ima više para. Poseban pomen zaslužuju pesme ”Suzama sam lepio tapete kad ti ode i odvede dete”, “ako želiš zeta da ti nadjem moram češće sama da izadjem”. I tako po deo dan i celu noć fekvnecije i predajnici odradjuju posao, a zaposleni i vlasnici nemaju ama baš nikakvih problema sa zakonom o informisanju.

Već šest godina u Novom Pazaru izlazi nezavisni magazin HAS, koji neguje urbani način razmišljanja, ali nema mnogo čitalaca. Drugi, magazin Parlament je najtiražnija novina u Sandžaku, ali neredovno izlazi i u napisima zaobilazi loklane teme i probleme. Juna prošle godine kažnjen po fantomskom Zakonu o informisanju dok su Sandžačke novine,partijski list Sulejmana Ugljanina, takodje kažnjene po privatnoj tužbi i od tada su objavile jedno “ilegalno izdanje”.Od kraja aprila ove godine ponovo su na kioscima.

Zahvaljujući satelitskim antenama koje preplavljuju Novi Pazar, gradjani koji hoće da se informišu o zbivanjima u spostvenoj zemlji, gledaju ili slušaju strane programe na srpskom jeziku. Popularn je i program TV Crne Gore. No prave informacije iz samog Pazara gradjani ove sandžačke varoši slušaju uživo: iz usta svojih sugradjana, po kafićima i restoranima u dućanima i ostalim javnim mestima. Televizija pušta želje i ne talasa, a novine zaobilaze loklane teme i moćnike, i uglavnom plasiraju tekstove iz okruženja i inostranstva. Vlast nema primedbi, a privatne medijske pazarske ,,magnate,, verovatno i ne zanima šta piše u odredbama Zakona o informisanju.

Enes Halilović (AIM)