Makedonija otvara dosijea

AIM Skopje, 09.06.2000

Makedonsko Ministarstvo unutrasnjih poslova opet je uzburkalo javnost, ovog puta sa dva predlog zakona koji se odnose na ideolosko-politicka dosijea koje su tajne sluzbe otvarale i popunjavale 45 godina. Radi se o dosijeima koji su vodjeni iz politickih i ideoloskih razloga, u proslom sistemu zbog "otkrivanja narodnih i drzavnih neprijatelja" zbog raznih "anarholiberala" , " tehnomenadjera", "nacionalista", "staljinista", "iridentista", "burzuja", "revizionista". Sa danasnje vremenske distance sve je to "gola voda", ali se prije promene drustva izgleda prilican broj gradjana bavio kodosenjem svojih saradnika, rodjaka, komsija ili prijatelja kod tajnih sluzbi, a prilican broj gradjana su, sa razlogom ili bez, bili tajno praceni, prisluskivani, snimani, denuncirani, nabedjivani, diskreditirani i sikanirani. Zvanicni podaci kazu da u arhivama tajnih sluzbi ima oko 14.500 politickih dosijea, a nagadjanja u medijima oko broja kodosa se krecu od 10.000 do 23.000.

Ovim zakonima, tvrdi vlast, raskrstice se sa prosloscu, drustvo ce se relaksirati, a nepravde ce se ispraviti kada se dosijea nadju u rukama onih koji su bili praceni i kada oni vide ko, kada i kako ih je tokom zivota denuncirao ili sputavao u njihovoj licnoj sreci ili razvitku. Generalna ideja je da se nepravda ispravi i da se krivci na neki nacin (moralno) kazne.

Pitanje je kako to namerava da uradi makedonska vlast. Ponudjena su dva zakona. Prvi se odnosi na otvoranje dosieja, o tome ko, kako i kada moze da vidi svoj dosije, dok drugi znaci otkrivanje nosioca javnih funkcionera koji su nekad saradjivali sa tajnim sluzbama u formiranju i popunjavanju ideoloskih i politickih dosieja.

Prvi predlog-zakon koji sada ulazi u vladinu proceduru, a tek zatim treba da dodje kod narodnih izabranika u parlamentu, je u stvari, kako je izjavio jedan od izradjivaca - profesor Zvonimir Jankulovski, vise tehnicki pravilnik o tome kako ce se dosijei otvarati. Svako ko smatra da ima dosije, moci ce da se javi u MUP i da zatrazi da vidi svoj dosije. Ukoliko, dosije postoji, MUP ce zakazati termin kada ce zainteresovani moci da ga vidi. Sopstvenik dosijea ne sme da unisti i ponese sa sobom dosije, ali ce moci da go fotokopira. Izradjivaci zakona su imali dilemu dali da sva mesta gde se spominju kodosi ili radnici tajnih sluzbi (bivsa Sluzba drzavne bezbednosti i sadasnja Direkcija za bezbednost i kontraobavestavanje) zatamne i da se otvore samo u slucaju ako sopstvenik dosijea to zatrazi. Ali kako saznajemo na vladinoj sednici je to otpalo pa ce izgleda dosijea biti otvorena u celosti. Sopstvenik moze da stavi embargo za objavljivanje licnih podataka sakupjlenih u dosijeu za vreme od 100 godina, dok ukoliko pogleda dosije svojih preminulih bliskih rodjaka za vreme od 50 godina. Gradjani ce imati mogucnost da dosijea pogledaju u roku od jedne godine po donosenju zakona. Posle toga sva irelevnatna dosijea ce se unistiti, dok ce ona za koja ce komisija utvrditi da su vazni za istorijsko arhiviranje, bice deponirani u Arhiv Makedonije.

Drugi predlog zakon je veoma intersantan i prouzrokovao je buru javnih i potajnih polemika. Prema njemu, svako ko je nosilac javne funkcije: predsednik drzave, premijer, ministri, pratenici, ambasadori i konzuli, sudije, javni tuzioci, notari, direktori i glavni urednici u Makedonskoj radio televiziji i u drzavnoj Makedonskoj informativnoj agenciji ce morati da da izjavu dali je nekad saradjivao sa tajnim sluzbama. Prema predlog zakonu, ukoliko funkcioner slaze, onda ce dobiti krivicnu prijavu, novcanu ili zatvorsku kaznu i objavu u sluzbenom glasniku posle presude. Predlog zakon ne zadire u to sta ce se desiti ako neko prizna, ali strucnjaci kazu da ce mera najverojatnije isto tako biti: objava u sluzbenom glasniku, zato sto je intencija zakona da oni koji su bili kodosi na neki nacin snose moralnu odgovornost. Rigidnija zamisao je bila da njima automatski prestane funkcija, ali predlog zakon ide sa idejom da oni budu moralno kaznjeni time sto ce javnost saznati, pa ako imaju obraz neka ostanu na funkciji. Inace, dali funkcioner laze ili ne ispitivace komisija u sastavu: ministar za unutrasnje poslove, ministar za odbranu, direktor Agencije za kontraobavestavanje i direktor Direkcije za bezbednost i kontraobavestavanje. To znaci da ce oni ispitati arhive tajnih sluzbi i da ce utvrditi dali je recimo, predsednik drzave, bio nekad saradnik SDB ili DBK. Nebuloza je u tome sto ce oni i za sebe morati da ispitaju dali su bili saradnici (kodosi) posto su nosioci javnih funkcija, tacnije ministri i direktori sadasnjih tajnih sluzbi. Predlog zakon je u ovom smislu problematican zato sto je ovakav sastav komisije lisen od nepristrasnosti, objektivnosti i relevantnosti.

Sve partije i svi mediji su pozdravili ovaj korak MUP-a i pozdravili ideju da se konacno raskrsti sa prosloscu i da se kodosi kazne. Ali takoreci sve opozicione partije i svi opozicijski mediji imaju stav da se treba izabrati pravi nacin zato sto se moze desiti da popravljanje nepravde rodi nove nepravde. Ovo su potencirali dva bivsa ministra za unutrasnje poslove Pavle Trajanov i advokat Jovan Trpenovski.

Odakle ovakve bojaznosti? Anonimni izvori, inace dobro upuceni, prakticno ljudi koji su imali direktan kontakt sa dosijeima, kazu da ce javnosti biti veoma tesko da ustanovi dali je neko kriv ili ne samo time sto ce neko videti da je bio kodosen i sto ce recimo to ponuditi medijima. Poznajuci metode rada tajnih sluzbi, ovi izvori kazu da je dobar deo kodosa bio vrbovan ucenama, prisilom ili pretnjom. Dobar deo, osobito oni koji su ziveli u vremenu posle drugog svetskog rata pa sve do osamdesetih godina, saradjivali su sa tajnim sluzbama misleci da ispunjavaju patriotsku duznost time sto ce u vremenu ortodoksnog socijalizma iscinkati nekog "liberala" ili u vremenu prije raspada SFRJ potkazati nekog koji je "iridentista". Jovan Trpenovski, u intervjuu za nedeljnik "Denes" izjavio da su neki saradnici dobro zaradjivali. Nasi izvori kazu da je to trajalo do smene sistema kada je pala ideoloska zavesa, kada se shvatilo da slobodoumni ljudi nisu neprijatelji i kada su kodosi postali nepotrebni, zbog razvoja tehnologije spijunaze i sakupljanja podataka. Time je pala i njihova cena. Deo kodosa je cinkario i da bi koketirao sa vlastima, time obzbedjujuci sebi privilegije, neki su to radili i iz bolesnog "hobija", dostavljajuci nerelevantne informacije. Izvori iz makedonskog MUP-a kazu da u stvari kodos nije svako ko to zeli da bude i da se informacije ne prikupljaju iz neformalnih razgovora. Do osamdesetih godina svaki dousnik je morao potpisati "pristupnicu", dobivao je tajno ime, dobijao je svog agenta kome predaje informacije i dobivao je tajming kada i gde treba da dostavi ono sta je prikupio. Ali raspad bivseg sistema doveo je i do transformacije ovih strogih kriterijima, tako sto su agenti poceli da u izvestajima pisu "anoniman izvor" poceli su da falsifikuju potpise onih koji su odbili saradnju, tako da je neko, kako kaze jedan nas sugovornik, mozda postao kodos, a da nije bio svestan toga. Naime velik deo dosijea, kako kaze nas izvor koji je imao priliku da ih vidi su puni nebuloza tipa "AA, BB i CC su tada i tada sedili u kafani tu i tu. AA je rekao da ide u inostranstvo, ali BB mu je rekao da mora da izvadi vizu u ambasadi..." Sve u svemu, ako je sve ovo tako, onda ce stvarno biti tesko da se utvrdi ko je ko i sta je sta, a ocekuje se da ce novine biti pune raznih prica, demanta i kontrademanta. Profesor krivicnog prava Djordje Marjanovic je izjavio da dosijea i ne treba otvarati kade nije moguce kodosa pravno kazniti. Naime, ova dela se mogu jedino svrstati u klasu "povrede casti i ugleda" koje zastarevaju u roku od tri meseca. Prema tome sva dosijea su dosad zastarela, ako se da verovati izjavi eks-ministra za unutrasnje poslove u vladi Ljubca Georgijevskog, sada lider Demokratskog saveza Pavle Trajanov, da je on odmah posle preuzimanja duznosti, decembra 1998, naredio stopiranje vodjenja ovakvih dosijea.

Inace sezonu lova na politicare otvorio je bas Trajanov time sto je rekao da ce ukoliko se otvore sva dosijea pasti Vlada. To je prva otvorena potvrda javnosti, koja je spekulisala da saradnika tajnih sluzbi ima medju poslanicima, cak i medju ministrima i eks-ministrima i to kod vodecih partija u drzavi SDSM, VMRO-DPMNE, DA, PDP, DPA, SP. S time sto Trajanov u svakoj izjavi insistira na tome da se otvore sva dosijea. Tacnije, ne samo dosijea saradnika makedonskih i eks-jugoslovenskih tajnih sluzbi vec i dosijea za saradnike stranih tajnih sluzbi. Aluzija je makedonskoj javnosti jasna, a odnosi se na spekluacije za probugarska krila u VMRO-DPMNE i proalbansko delovanje partija u Makedoniji koje nose albanski predznak. Logiku Trajanova prihvatili su i neki poslanici SDSM-a, opozicione partije koju prati aura da ima najvise kodosa u svojim redovima zato sto svoje korene vuce iz Saveza komunista i zato sto nije, odmah posle raspada jednopartijskog sistema, obustavila formiranje ideoloskih dosijea i nije donela zakon za otvaranje ovih "beleznika". SDSM, naime, i pored toga sto je imao inicijativu za donosenje ovakvog zakona nije uspeo da ga realizuje, tako sto se jedan njihov predlog zakon izgubio u lavirtintima parlamenta. Ova nova dva predlog zakona prati i misljenje da ce prouzrokovati pad saradnicke mreze DBK-a koja radi na kriminalnim dosijeima. Argument za to je misljenje, opet bivsih ministara Trajanova i Trpenovskoga, da se ovakvim zakonima rastura poverenje izmedju dousnika i policije. Trajanov ima predlog da se imena agenata pokriju u dosijeima, tacnije da onaj koji gleda svoj dosije ne moze da vidi sluzbenike tajnih sluzbi i dousnika. Trajanov ima predlog da se objave samo imena kodosa koji su svedocili u nekom sudskom procesu. Inace iznosi se podatak da su strucnjaci iz Ceske konstatovali da je posle nosenja slicnih zakona u ovoj drzavi pala efikasnost mreze dousnika i saradnika njene policije. Ljubomir Frckoski, takodje bivsi ministar unutrasnjih poslova, inace poprilicno konfrontiran sa Trajanovim u svojoj kolumni u "Dnevnik-u" je napisao da je ovo misljenje moronsko. Uz put, on je u svojoj kolumni spomenuo dva sifrovana imena, koje verovatno pripadaju nekim od aktuelnih politicara u Makedoniji.

Sva ova polemika u stvari otkriva da su svi prethodni ministri nesto ceprkali po dosijeima. I aktuelni ministar Dosta Dimovska je u svom prvom intervjuu po naznacenju, izjavila da je zatrazila svoj dosije, ali da ga nije dobila. Ovo prakticno znaci da je svako pomalo nesto radio sa dosijeima, sto takodje daje za pravo glasinama da je svaka vlast koja je dolazila na kormilo drzave imala mogucnost da unisti kompromitirajuca dosijea svojih clanova, a da fotokopira dosijea svojih protivnika. Nasi izvori iz MUP-a kazu da je to radjeno. Otud, smatra se da ce poturanje javnosti i samo jednog dosijea poznatog politicara pruzrokovati lavinu novih dosijea za suparnicku partiju. Tako, koriscenje ovog zakona za dnevnopoliticke potrebe, osobito kada se zna da pretstoje lokalni izbori, je izvesno.

Narod, u nekoliko anketa, kaze: ako, saznacemo bar ko je ko. Inace, svi se slazu da dosijea treba da budu otvorena, da oni koji su svojim kodosenjem zacrnili neciju sudbinu, diskreditirali suseda, sikanirali, izmisljavali, dodavali, tumacili necije reci, oni koji su podmuklo sputavali neciji razvoj treba da budu kaznjeni. Ali, svi se pitaju kako da se to uradi, a da se ne naprave nove nepravde.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI