"Visoko obrazovanje manjina rusi drzavu i dovodi u pitanje makedonski narod"
To je upozorenje koje je makedonskoj javnosti poslala Makedonska akademija nauka i umetnosti. Bolje da nije. Jer, krem makedonskih naucnika i umetnika, ciji je radni sastav "etnicki cist", iako nije napisala nacionalni program makedonskom narodu, ipak se uplice u dnevnu politiku. Reakcije na obracanje MANU su u stilu: kada je glupost u pitanju ljudi se dele na pametne koji je uvidjaju i ostale koji je velicaju.
AIM Skopje, 8.o6.2000
Neposredno nakon povratka ministra za obrazovanje Gale Galeva i njegovih eksperata iz Beca, gde su zajedno sa visokim komesarom OSBE Van der Stulom razmatrali radnu verziju i slozili o sadrzaju zakona o visokog obrazovanja kao nuzne formalnosti za resavanje problema visokog obrazovanja na jezicima nacionalnosti, Makedonska akademija nauka i umetnosti izasla je u javnosti svojim vidjenjem stvari. Makedonski akademici, koji u svom radnom sastavu nemaju niti jednog Albanca, smatraju da resavanje problema "visokog obrazovanja manjina u Makedoniji" jeste "pitanje koje tangira opstanak makedonske drzave i makedonskog naroda"! U svom obracanju namenjenog i svojoj, ali i medjunarodnoj javnosti, makedonski akademici ne mogu izbeci konstataciju da "sve evropske drzave i narodi, ukljucujuci i Makedoniju, po svom sastavu su multietnicke, multikonfensionalne i multikulturne, ali u svima njima prava i slobode manjina ne trebaju prevazici madjunarodno prihvacene standarde, niti pak pokazivati nerealne zahteve i postavljati neprihvatljive uslove cime manjeie postaju faktor destabilizacije drzave"!
Tezu da visoko obrazovanje "ostalih", znaci nemakedonaca u drzvi Maekedoniji pretstavlja najgoru opasnost po nju samu, MANU brani tvrdnjom da je ustavna obaveza svih gradjana obaveza poznavanje sluzbenog makedonskog jezika i njegove upotrebe, a neophodno jeste da se maternji jezik manjina usaglasi sa normativima medjunarodno usvojenih dokumenata i posebno duhom Okvirne konvencije o pravima etnickih manjina. Akademici na osnovu toga konstatiraju: "Obrazovanje u srednjim i visokim skolama pretstavlja neposrednu pripremu za zaposljavanja na celoj teritoriji drzave" te "projavljeni zahtevi za realizaciju nastave ovog segmenta obrazovnog procesa na jeziku odredjene manjine su nefunkcionalni i politicki motivirani". U tom kontekstu MANU tvrdi da "nastojanje partija albanske nacionalne manjine za otvaranje univerziteta na albanskom jeziku u sustini uopste nije obrazovni problem, vec izraz nastojanja za realizaciju proklamiranih opredeljenja za resavanje albanskog nacionalnog pitanja na Balkanu". I jos da platforma o resavanju albanskog nacionalnog pitanja u balkanskim okvirima ima "neskrivene pretenzije za prosirenje i na velikom delu teritorije Republike Makedonije".
Po akademicima pitanje samo po sebi i nije neresljivo jer "nigde u svetu etnicke manjine nemaju i visoko obrazovanje na maternjem jeziku i ne postoji niti jedan medjunarodni relevantni dokumenat koji obavezuje uvodjenje i takvog obrazovanja (cesto navedeni primeri Finske, Svajcarske, Belgije i Rumunije imaju sasvim drugaciju istorisku osnovu!)".
Da bi sve to spakovali u prihvatljivijoj i za "svoje" alarmantnijoj formi "domace, ali i spoljne opasnosti "makedonski akademici "jos jedanput" ukazuju na fakt postojanja brojne makedonske manjine u Albaniji, "kao i na Kosovu" i isticu da "postoji potpuno otsustvo elementarnih covekovih i manjinskih prava i sloboda na teritorijama Albanije i Kosova, sem u krajnje reduciranoj formi u oblasti Donja Prespa u Albaniji". Pominje se i nepostovanje manjinskih prava Makedonaca u Grckoj i Bugarskoj, a MANU predlaze i "potpisivanje zajednicke medjunarodno garantttirane deklaracije o odnosu, pravima, slobodama i obavezama drzava i manjina u Jugositocnoj Evropi" . Uzgred, daje se poddrska predlogu o potpisivanju konvencije o pravima manjina izmedju Makedonije i Albanije o kojoj se danima raspravlja u parlamentu na etnicki podeljenim osnovama.
Vise nego ocito je da obracanje MANU jeste na neki nacin i reakcija na efekte posete ministra za obrazovanje Gale Galeva Becu. Na radnom susretu za Van der Stulom nadjena je forma za formiranje privatnog univerziteta kojim ce se po predlogu Stula resiti problem visokog obrazovanja na albanskom jeziku koji se provlaci deset godina unazad. Sami efekti susreta Stula sa Galevim i njegovim ekspertima i dalje je predmet dvostranog oponiranja na makedonskoj politickoj sceni. S jedne strane, predlog Van der Stula i zakon koji ce omoguciti njegvou realizaciju, negira se od strane opozicione Partije za demokratski prosperitet, ciji su poslanici najavili da ce demonstrativno napustiti salu parlamenta u vreme razmatranja i usvajanja ovako koncepiranog zakona o visokom obrazovanju. S druge strane i sam ministar Galev nakon povratka iz Beca u susretu sa novinarima izjavio je da su Albanci zapravo dobili vise no sto su trazili.
Obracanje makedonskih akademaca je prvi od dugovremena stidljivo najavljivanih njihovih poteza u pravcu u kojem su njihove kolege iz susedstva aktivne godinama, pa i decenijama. Naucni i umetnicki "krem" iako nije napisao nacionalni program makedonskog naroda, ipak je usao na balkanski nacin u vode dnevne politike i zapravo replicirao kompromisnom predlogu Vlade u suradnji sa Van der Stulom o resavanju pitanja visokog obrazovanja na albanskom jeziku.
Nakon objavljivanja obracanja MANU povodom visokog obrazovanja na jezicima nacionalnosti, prvicni komentari zapravo su bile opreme teksta obracanja. Naglasavani su momenti kao "Nerealni zahtevi manjina pretnja makedonskoj drzavi", i "Otvaranje posebne drustvene instirucije za visoko obrazovanje manjina je historiska greska i vodi ka raspadanju drzave" ("Dnevnik") ili "Drzava je ugrozena" i "Separatizam u visokom obrazovanju vodi ka separaciji drzave" ("Utrinski vesnik" - naslovna),
Vec narednih dana rezultat prvi od dugovremena stidljivo najavljivanih poteza makedonskih akademika u pravcu u kojem su njihove kolege iz susedstva aktivne godinama, pa i decenijama, doziveo je i seriju pro i kontra komentara. Za akademike su navijali mediji na makedonskom bliski opoziciji, "Ko strahuje od mudraca MANU?" pita se "Makedonija denes" na naslovnoj i konstatuje da se radi o "Upozoravajucem glasu savesti". "Utrinski vesnik" daje za pravo akademicima u komentaru "Prirodni refleks MANU" i "Zabrinutost MANU je opravdana". Mediji na albanskom nisi objavili tekst obracanja u celini ili delovima, ali su ga zato komentirali, ispustivsi tako zlatnu sansu da svojim konzumentima omoguce najbolju kritiku sadrzaja obracaanja, a to je sam tekst obracanja akademika. Dnevnik "Fakti" obracanje MANU oznacuje kao "Naucno masturbiranje MANU-a ", "Flaka" uporedjuje obracanje sa pisanijama Cubrilovica, MANU sa SANU i nekadasnjim Udruzenjem pisaca Srbije. Oba komentara dobijaju poseban tretman u medijima na makedonskom, cija je najblaza ocena "Albanski 'pozarnikari' benzinom gase iskre MANU" ("Dnevnik"), dok "Utrinski vesnik", po starom dobrom kliseu "oni" i "mi", na naslovnoj strani tvrdi " 'Fakti' protiv MANU - Akademija optuzena za 'klasicni analfebetizam'",
Ipak, cini se dve najtemeljnije reakcije tretirane su kao da se uopste nisu dogodile. Sto je za ovdasnje prilike krajnje nuobicajeno - objavljene su na makedonskom i obracaju se makedonskoj publici. U subotnjem broju "Nove Makedonije" Zoran Dimitrovski objavljuje komentar "Politicka akademija". "Zadnje pisanije MANU do javnosti o 'nacionalnim manjinama' i visokom obrazovanju' je najblaze receno cin neprimeran za praksu ove najvise naucne institucije u zadnjih deset godina od osamostaljivanja Makedonije". Zatim, "obracanje MANU "jeste iznasiljena, nacionalno zaslepljena prikriveno ksenofobicna, na brzaka napisana, nervozna reakcija grupe opozicionih akademika cija politicka emocija je izblikla bas u momentu kada je vlast pomocu medjunarodne zajednice jeste pred efikasnim kompromisnim resenjem visokog obrazovanja na albanskom jeziku". Na kraju je i poruka: "Nije valjda da su nasi akademici , otkako su se nenadejno probudili iz mnogogodisnjepospanosti, poceli zaviditi kolegaama iz SANU, BAN i Albanske akademije nauka na nacionalistickim proektima, pa su resili kasnjenjem od desetak godina poceti pisati makedonski 'Nacionalni program'!?"',
Profesor Ljubomir Frckovski, raniji ministar unutrasnjih i spoljnih poslova, je najprije u "TV kolumni" na centralnom dnevniku MTV, a zatim u svojoj kolumni u "Dnevniku" bio najzesci oponent obracanja MANU.: "Stav MANU je iskazan u tekstu koji izobiluje svime, osim onim sto je potrebno ovakvom vidu objave - nekolko tocnih upucivanja na medjunarodne standarde u oblasti o kojoj se raspravlja i bazicna pravilna orientacija u lokaciji nacionalnih interesa makedonske drzave". Po Frckovskom MANU se orientira ka raspravi na nivou licnih ukusa autora teksta i jasno neiskazanom strahu od bilo kakve rasprave na liniji privatnog obrazovanja na jezicima nacionalnosti u Makedoniji - tretirajuci ga neargumentovano kao pokret ka raspadu drzave, Drugo , pise Frckovski, "Akademici skandalozno sebi dozvoljavaju da konstatiraju, potpuno arbitrarno... da ustavno garantirane slobode i prava ne bi trebalo dozvoliti da se koriste!? "Trece i najtragicnije za epsku patetiku Objave MANU je pogresna lokacija nacionalnih interesa makedonske drzave i naroda, sto je njihova omiljena tema. Naime, ako nesto je u nacionalnom interesu makedonskog naroda, onda je to zatvaranje teme 'visokog obrazovanja' na jezicima nacionalnosti, preko 'projekta Stula'". Upitavsi se "ne znam sto su hteli, ne znam sto ce postici, ali to na zalost nece biti na tragu njihove namere" na kraju Frckovski konstatira: "Celi tekst bice sasvim kontraproduktivan nasim teskosticanim pozicijama na medjunarodnom planu ( o covekovim i manjinskim pravima), jer nece se ostati na kvalifikacijama MANU, vec ce se 'lepiti' na 'skrivenim stavovima' Makedonaca kao takvih naspram Albanaca".
AIM Skopje
ISO RUSI