Kontinuitet nasilja

Priština, 6.06.2000

Dve nedelje pre obeležavanja godinu dana od dolaska NATO snaga na Kosovo i uspostavljanja Civilne Misije OUN na čelu sa Bernarom Kušnerom, nivo nasilja, pre svega nad pripadnicima srpske zajednice drastično je pojačano. Ubijeno je na razne načine osam lica, a ranjeno preko deset. Počinioci, uglavnom nepoznate osobe, koristile su do sada "najdelotvorniji" metod napada iz automatskog oružja - automobil u pokretu. Gotovo svi zvanični izveštaji međunarodne policije počinju sledećom konstatacijom: ".Nepoznata osoba iz automobila u pokretu otvorila je vatru na . ili bacila ručne bombe.eksplozivnu napravu". Do sada je samo jedno osumnjičeno lice za napad u selu Cernica kod Gnjilana privedeno, zbog ubistva troje Srba, među kojima se nalazilo i četvorogodišnje dete. Tom prilikom još dva lica srpske nacionalnosti su zadobila teške prostrelne rane. Advokati osumnjičenog, albanske nacionalnosti smatraju da se uhapšenome mora omogućiti psihijatrijski pregled, da se pokaže da li on ima psihološke probleme, da li je neuračunljiv. Sudeći po ovom zahtevu I dosadašnjem nivou bezbednosti na Kosovu, reklo bi se da takvih ima isuviše. No, da li se svima njima može pripisati i psihološka rastrojenost, teško je dokazati. Statistike pokazuju da je gotovo isti procenat ubijenih Albanaca i Srba. Razlika je samo u tome što su u slučajevima ubistva Srba motivi etničke prirode. Ako su kosovski Albanci deceniju unazad mogli da realno konstatuju da su maltretirani, mučeni, zatvarani i ubijani samo zato što su Albanci, danas isto to, bez mnogo dileme mogu da kažu i kosovski Srbi. Ubijaju se samo zato što su Srbi. Primera za to je napretek. Neki odvažniji kosovski analitičari otvoreno govore o organizovanom i koordiniranom kriminalu i zločinu nad pripadnicima manjinskih zajednica - posebno srpske. Veći je međutim broj onih koji su skloniji da javno izjavljuju da su po sredi stihijski napadi, da ne postoje centri ili da se radi o pojedincima ili možda manjim grupama.

Upravo je jedna ovakva stvorena situacija uticala na odluku Srpskog nacionalnog veća sa sedištem u Gračanici da zamrznu privremeno svoje učešće u privremenim administrativnim strukturama na Kosovu. Pre dva meseca, tačnije 2. aprila, i pored velikih kritika svojih sunarodnika I na Kosovu I Miloševićevog režima, Srbi iz Gračanice, predvođeni episkopom raško -prizrenskim Artemijem i Momčilom Trajkovićem, rešili su da u svojstvu posmatrača učestvuju u ovim institucijama koje je organizovala međunarodna zajednica, ali i postavila uslove kako bi njihovo učešće postalo i redovno. Dva osnovna ticala su se bolje bezbednosti i početka povratka Srba koji su napustili Kosovo. Od tada do danas živote je izgubilo 20 Srba, a 50 ih je lakše i teže ranjeno. Nakon tek donete odluke o povlačenju (proteklog vikenda) i Gračanica je, kao do sada najmirniji region u kojem je koncentracija Srba, postala meta napadača. Bačene su dve ručne bombe iz automobila u pokretu. Ranjeno je, po zvaničnicima KFOR-a, pet lica. Okupljena masa od oko nekoliko stotina Srba, među kojima je bilo i onih sa lakim oružjem sukobili su se sa pripadnicma švedskih vojnika KFOR-a, koji su pokušavali da ih spreče u blokadi saobraćaja i prevrtanju automobila i fizičkim napadima na slučajne vozače - Albance. Nekoliko njih je završilo u bolnici. Tako se otpilike završava svaki od oružanih incidenata u regijama nastanjenim Srbima: Sledi blokada puteva, zaustavljanje automobila, fizičko razračunavanje.

Ipak, ne može a da se ne primeti da ovaj porast nasilja dolazi upravo u vreme godišnjice dolaska KFOR-a, povlačenja srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, u vreme kada se očekuje da se Rezolucija 12 44 produži. Već neko vreme upozoravaju i međunarodni zvaničnici da se ne isključuje porast nasilja. Francuski komandant za region sever u Mitrovici je prilikom predaje dužnosti, pre skoro mesec dana u poslednjem obraćanju novinarima, izjavio da ima indikacija da će se nasilje na severu Kosova povećati i da se to očekuje zbog ponovnog stavljanja Rezolucije 12 44 na sto Saveta bezbednosti. Oliver Ivanović predsednik radikalnog krila Srpskog nacionalnog veća u Mitrovici najavio je juče da će se do održavanja sednice Saveta bezbednosti blokirati svi putevi na severu Kosova. Prethodno se, na da dan boravka Generalnog sekretara NATO Džordža Robertsona, dogodio napad u selu Babin Most - na putu za Mitrovicu, kada je smrtno ranjen jedan 33-dišnji Srbin. Možda upravo ova upozorenja mogu da se povežu sa opštim neraspoloženjem ovdašnjih raznih političkih i albanskih i srpskih krugova prema prisustvu međunarodne zajednice. I jedni i drugi bi da se Rezolucija Saveta bezbednosti izmeni. Albanci već neko vreme javno insistiraju na preciziranju statusa Kosova, odnosno da se u Rezoluciji izbegne kvalifikacija da je Kosovo deo Jugoslavije. Izlaskom iz Srpskog nacionalnog veća i kosovski Srbi su na svetlo dana izneli svoj zahtev. Planiraju da specijalnu delegaciju pošalju u sedište Saveta bezbednosti kako bi tražili garancije za pojačanu bezbednost i efektivnu samoupravu u regijama gde su oni koncentrisani. Međutim, predstavnci međunarodne zajednice, kako ovi na Kosovu tako i u Njujorku i Vašingtonu poručuju da ne dolazi u obzir promena Rezolucije. Ona ostaje kakva je i do sada bila. Jeromonah Sava Janjić ipak kaže da će Savet bezbednosti nakon iznetih zahteva "odlučiti" da li će se Srbi vratiti u kosovske administrativne strukture ili ne. u međuvremeni Havijer Solana visoki zvaničnik EU najavljuje hitan dolazak na Kosovo kako bi ubedio kosovske Srbe da izmene ovu nepopularnu ulogu. "Ta odluka je poraz međunarodne zajednice, ali I samih Albanaca"- citiraju se reči neimenovanog zvaničnika u sedištu NATO u Briselu.

Međutim, razumljiv gnev zbog pojačanog nasilja nad pripadnicima srpske zajednice na površinu je izbacio još jedan stav koji umnogome razjašnjava stvari. Izjava jednog od vodećih ličnosti srpske opozicije, Vladana Batić iz Demohrišćanske stranke Srbije, i jednog od najvećih podržavalaca krila srpskog nacionalnog veća oko njihovog učešća u institucijama UNMIK-a, da je dosta bilo prikrivanja i da se otvoreno treba reći da ne postoji različiti stav vlasti u Srbiji i opozicije kada je u pitanju integritet Srbije i položaj Kosova u njoj i ovdašnjih Srba. On smatra da Srbi nikada ne mogu biti smatrani na ovom prostoru kao manjina ili da im se oduzme pravo na vršenje vlasti, jer smatra on, Kosovo je deo Srbije. On je ovo izjavio nakon odluke Srpskog nacionalnog veća o zamrzavanju aktuelnog statusa u kosovskim izvršnim i savetodavnim telima. S druge strane, lideri kosovskih Albanaca smatraju da je neophodno da Kosovo postane nezavisno i da će između ostalog takav status pomoći u rešavanju brojnih problema koji se tiču bezbednosti, uključujući i onu manjinskih zajednica.

U međuvremenu, osude zbog napada na Srbe dolaze sa svih strana. Iz sedišta NATO, EU, raznih zapadnih vlada i predstavnika UNMIK-a i KFOR-a. Bernar Kušner i komandant mirovnih snaga Huan Ortunjo takve napade, u kojima bivaju ubijani nedužni civili, okarakterisali su kao "kukavičke". Oni pozivaju sve zajednice da se uzdrže od nasilja, ali ipak kritike upućuju albanskim liderima, koje optužuju da se samo verbalno angažuju na okončanju nasilja i na smirivanju tenzija. Podvlače da su oni lideri većinskog stanovništva, pa iz tog razloga imaju i veću odgovornost. No, često u javnim nastupima ne isključuju I mogućnost da Milošević sa svojim radikalnim elementima deluje na destabilizaciji Kosova.

Ipak, poruka gospodina Robertsona da NATO nije intervenisao na Kosovu kako bi sprečilo jedno etničko čišćenje, a dozvolilo drugo, I da međunarodna zajednica neće imati još dugo strpljenja, nije donela rezultate. Naprotiv, nema dana, a da nije zabeležen napad sa tragičnim posledicama. Predstavnici srpske zajednice za ovakvo stanje optužuju albanske lidere i Zaštitni korpus Kosova, kao jedan od mogućih centara. Kažu da ako se ranije moglo govoriti o stihijskom, sada je na sceni organizovani terorizam albanskih ekstremista. Lideri kosovskih Albanca, povlačenje predstavnika Srba iz administrativnih struktura tumače kao njihovu vernost prema Miloševićevom režimu, da nastavljaju predratnu politiku srpskog režima, pa čak ne isključuju i upletenost u napade srpskih tajnih službi. Optužuju i predstavnike UNMIK-a, međunarodne policije i KFOR-a da nisu u stanju da osiguraju bezbednu sredinu i da u takvim okolnostima stradaju i Albanci, i Srbi, i ostali pripadnici manjinskih zajednica. I kosovski Srbi optužuju KFOR i međunarodnu policiju zbog toga što nisu uspeli da im do sada pruže adekvatnu zaštitu, sigurnu slobodu kretanja, zbog toga što nisu uhvaćeni i kažnjeni akteri nasilja. KFOR i međunarodna policija, čini se da su u ovakvoj situaciji zaista nemoćni. Po Rezoluciji 12 44 oni su jedini kompetentni za osiguravanje mira i bezbednosti, ali isto tako ne postoji ni minimum saradnje građana - svedoka nekog napada nad njihovim sunarodnicima ili onih drugih etničlkih grupa. I uprkos raznim merama koje preduzimaju, kosovska javnost, i albanska i srpska, je nezadovoljna. Kušner kaže da ekstremisti sa obeju strana žele da obezvrede i umanje dosadašnje rezultate međunarodnih misija na Kosovu. Valjda Kušner drugim rečima hoće da kaže da među pripadnicima obeju zajednica ima onih koji sa neprijateljstvom gledaju na UNMIK i KFOR. U svakom slučaju, jedina tačka oko koje se na neki čudan način "udružuju" obe sukobljene zajednice je ona o glavnom krivcu zbog potpuno nesigurne bezbedonosne situacije na Kosovu. Srbi bi da se vrati srpska policija i vojska, Albanci smatraju da je rešenje da oni preko policijskih ili vojnih institucija regulišu red. Pesimisti ne očekuju da će se ovakvi stavovi promeniti uskoro. Naprotiv, čak se i pribojavaju da bi ovakvi glasovi mogli da kanališu u negativnom smeru raspoloženje kosovskih građana. Tim pre što niko među ovdašnjim političkim akterima, albanskim pre svega, ali i srpskim, ne pomišlja da sagleda svoju odgovornost za ono što se dešava onome drugom.

Zato će mnogi analitičari na godišnjicu ulaska međunarodnih snaga i uspostavljanja Misije UN na Kosovu, imati dosta argumenata za paradoksalnu konstataciju: da na Kosovu i dalje vladaju ekstremni politički govori i opcije, da se i dalje gaze ljudska prava, da neke nacionalne zajednice žive izolovano u svojevrsnim getima, da je zločin iz političkih i etničkih motiva uobičajena pojava. Već viđeno.

AIM Priština Ana BARDHI