Šest deviznih kurseva

Sve veća zbrka u privredjivanju

Tekuće katastrofalne rezultate u privredjivanju vlast prikazuje kao uspeh, jer ih uporedjuje s razdobljem kada je, zbog bombardovanja, proizvodnja praktično stajala. Režim je najviše zabrinut zbog pada proizvodnje u aprilu za 10 odsto, u odnosu na mart, pa je Savezna vlada donela niz novih mera čime je stvorena zbrka, jer na tržištu postoji šest različitih deviznih kuresva. Time su mogućnosti za špekulacije postaje još veće.

AIM, Podgorica, 2. 6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U poslednje vreme uočljivo je da koalicioni partneri, koji drže vlast u Srbiji, različito prikazuju ekonomske prilike u svojoj republici. Dok novi portparol SPS Nikola Šainović naglašava kako je u aprilu proizvodnja porasla za 48 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, dotle iz Radikalne stranke saopštavaju da su ekonomske i socijalne prilike izuzetno teške. Očigledno je da su ove stranke izabrale različitu strategiju u nastupu pred javnošću u izbornoj godini za lokalne i savezne organe.

Socijalisti nastoje da obnovu zemlje prikažu u svetlu procvata domaće privrede, usporedjujući njene sadašnje rezultate s onima u vreme bombardovanja. Napredak je očigledan, ali uporedjivanje nije umesno, jer ne daje stvarnu sliku stanja domaće privrede, koja se nalazi u položaju stradalnika koji je pao s desetog sprata, a kod drugog javlja da mu se još ništa loše nije desilo.

Da pad može da bude izuzetno bolan potvrdjuju najnoviji potezi Savezne vlade, koja je novim merama dala do znanja da je njena ovogodišnja ekonomska politika, već posle nepunih pet meseci postala deplasirana. Privredni tokovi krenuli su u nepovoljnom pravcu, posebno na sektoru proizvodnje i trgovinske razmene sa svetom. Prema podacima Ekonomskog instituta proizvodnja je u aprilu pala za 10 dsto u odnosu na mart. To je predstavljao znak za uzbunu, tim pre što je u četiri ovogodišnja meseca zabeležen deficit u razmeni sa svetom od 720 miliona dolara. To je za dve trećine više nego ranijih godina. Zasad nije poznato kako se pokriva ovaj deficit. Da li povećanjem zaduženja ili plaćanjem iz, javnosti, nepoznatih izvora.

Koliko su prilike u privredjivanju dramatične potvrdjuje i potez Savezne uprave carina, koja je, ne čekajući reagovanje Savezne vlade odlučila da uvede novi carinski kurs prema kojem jedna DEM vredi 19 dinara. Ovaj korak, preduzet s nenadležnog mesta, brzo je zamenjen odlukom Savezne vlade da se carinski kurs odredi tako što je zvanični ( šest dinara za 1 DEM ) uvećan za 2,33 puta, tako da se carina plaća po kursu od 14 dinara za DEM. Ovaj kurs se primenjuje kod uvoza robe široke potrošnje, dok je za uvoz sirovina i repromaterijala zadržan dosadašnji, odnosno zvaničan.

Ovim potezom Savezna vlada je htela da postigne dva cilja. Da smanji uvoz robe široke potrošnje, zbog kojeg je toliko narastao deficit u razmeni sa svetom, te da ne poveća troškove uvoza nafte, sirovina i repromaterijala, jer bi time podstakla inflaciju. Kako svaki nedosledan potez u ekonomskoj politici ima dva strane medalje, tako ni ovaj poslednji korak savezne administracije nije izbegao negativne efekte.

Stvorena je prava zbrka u pogledu vrednosti dinara, jer trenutno postoji šest različitih kurseva. Jedan je zvanični, prema kojem je 1 DEM šest dinara, zatim crni ( 23 dinara), žiralni ( 29 dinara ), carinski ( 14 dinara ), naftni na crnoj berzi ( 25 dinara ), te za devizne štediše, kojima se devizni dug vraća u dinarima ( 20 dinara). Savezna vlada je pridonela da se stvori još veća zbrka, ali i mogućnost za mnogobrojne špekulacije. Najveće pogodnosti imaju oni poslovni krugovi koji su “na vezi” s mestima na kojima se donose odluke. Čak je i predsednik Radikalne stranke, kod kog je primetno nastojanje da disciplinuje republički aparat i pojedina javna preduzeća, kritikovao postojeću praksu. To samo pokazuje da su koalicioni partneri “u savezu” prema trećima, ali da se izmedju njih vodi svojevrsno rovovsko nadmetanje.

Zasad je ostao nepromenjen kurs za zaposlene koji dobijaju besplatne akcije, odnosno po 400 DEM za svaku godinu radnog staža. Njima se nemačka marka obračunava po šest dinara, čime su drastično oštećeni, tim pre što se inflacija povećava, pa se uskoro očekuje novi skok marke na sivom tržištu. Zvanična statistika se pokazala nepouzdanom u obračunavanju mesečnog rasta cena, jer ona uvažava propisanu cenu, a ne onu koja je na tržištu. To se dogodilo s benzinom, koji je mesecima obračunavan po ceni za koju nije mogao da se nabavi. Statističarima je to “pomoglo” da godišnju inflaciju prikažu znatno nižom od stvarne. Ipak, sa zakašnjenjem od pet meseci “greška” je ispravljena, pa je inflacija za prošlu godinu porasla za 83 odsto umesto, ranijih 62 odsto.

Privreda se našla u posebno teškoj situaciji i zbog odluke Evropske unije da uvede spisak preduzeća kojima je zabranjeno poslovanje s firmama iz država članica EU. Jugoslovenska vlada je zbog toga uložila zvanični protest, a privrednicima se pruža uteha tako što im se takav status pravda njihovim patriotskim držanjem. Strmoglavi pad proizvodnje u aprilu, medjutim, više zabrinjava, nego što ohrabruju pohvale za patriotsko držanje.

Domaća privreda nema sredstava da pokrene cikluse proizvodnje. Mnoge firme podigle su kredite pod nepovoljnim uslovima u uverenju da će doći bolji dani. Oni su izostali, a dugovi bankama ostali. Zbog špekulativni kamata, koje su ponekad iznosile i 15 odsto na mesečnom nivou priličan broj preduzeća je pao na “prosjački štap”. Izmedju banaka i privrede stvoren je dubok du-žničko-poverilački jaz, a iz njega su izrasli sukobi s kojima su zaposleni sudovi. Zasad dužnici prolaze bolje, jer se njihove obaveze prema bankama odgadjaju. Savezna vlada je, medjutim, najavila zakon prema kojem će dužnici biti u obavezi da vrate dug, čak i po cenu plenidbe njihove imovine.

S obzirom da savezni parlament praktično ne radi ne zna se kada će taj zakon da bude usvojen, ali u svakom slučaju dužnicima se ne piše dobro, ukoliko, u mdjuvremenu, ne ojača njihov lobi i tako spreči donošenje spomenutog propisa. Dogovanja privrede su, inače njena stalna bolest. Procene su da ona prelaze 100 milijardi dinara. Svojevremeno je parlament Srbije doneo odluku da svakome ko namiri obaveze prema republičkom budžetu oprosti pola duga, ali je malo dužnika iskoristilo tu povoljnu okolnost.

Apel da sličan primer slede i drugi poverioci takodje nije naišao na razumevanje. Bude li usvojen Zakon o obaveznom plaćanju dugova banke će moći da ostvare svoj dugo nameravani korak da postanu vlasnici imovine svojih dužnika. Svojevremeno je Beobanka pokušala da svoja potraživanja naplati preuzimanjem poslovnog prostora robnih kuća “Beograd”, ali je to sprečeno posle oštrog upozorenja zaposlenih. Celi dužničko-poverilački čvor ostaje zamršen, jer državni organi nemaju smelosti da ga razmrse, strahujući od socijalnih potresa, tako da reforme u privredjivanju ostaju na rečima. Procena je da će vlasti ostati dosledni svojoj dosadašnjoj praksi, odnosno da u predizbornom periodu neće imati smelosti za radikalne poteze, bez obzira na verbalne najave reformskih koraka. Tako se katarza kroz koju srpska privreda treba da prodje odlaže.

Ratomir Petković (AIM)