Univerzitet: Glavna opasnost vreba iz prestonice

AIM,Podgorica, 1.6. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Sudeći po svakodnevnim zborovima ispred mnogih fakulteta, studenti beogradskih visokoškolskih ustanova nemaju nameru da odustanu od protesta zbog svega što se poslednjih nedelja dogadjalo u akademskom ataru. Uz proteste zbog batinjanja i upada policije, oni nastavljaju da traže podršku svojih profesora, akademika, strukovnih udruženja, ali i radnika... Odziva ima, a počele su da pristižu i prve pozitivne poruke koje nedvosmisleno govore da će i radnička klasa (konačno) početi da staje uz mlade koji ne žele da žive u represivnom režimu.Tako su inženjeri mladenovačkog ,,Minel-trafoa zajedno sa svojim direktorom uputili otvoreno pismo rektoru Beogradskog univerziteta, tražeći vraćanje autonomije univerzitetu i upozoravajući da su upravo saradnji sa elektrotehničkim fakultetom sa koga se ovih dana i dalje proteruju profesori, uspeli da dostignu sam vrh medju svetskim proizvodjačima transformatora. Ako se njihovim zahtevima, koji uključuju i prestanak represije prema profesorima i studentima, ne udovolji oni će se ,,pridružiti svojim budućim kolegama a pre svega našoj deci u opravdanom protestu...,,

Akademska školska godina, bar što se tiče prosvetnih i ostalih vlasti, nenadano je završena, bez mnogo reči i objašnjenja. Zapravo sam razlog za skraćivanje semestra sveo se u polurečenicu koja je označavala da je naredba doneta zbog "ukazane potrebe". I to je bilo sve. Skrivena poruka mogla se naslutiti samo čitanjem izmedju redova, jer nije bilo ni pomena o Otporu i studentima koji su postali tolika opasnost da su pojedini političari iz vrha vlasti ovaj pokret proglasili za fašistički i terororistički. Ostatak sadržaja ministrovog pisma sročen je u tonu koji nije trpeo pogovor... Ali, epilog koji su očekivali oni što su odluku doneli za sada nije u skladu sa zahtevima, jer ne samo da nalog resornog ministra ne poštuju zaposleni na pojedinim fakultetima (Filozofskom, Gra|evinskom, FLU), već je tako nešto odbačeno i na univerzitetskom nivou. U Nišu je, na primer, rektor koga je Vlada imenovala, parafirao saopštenje da će tamošnji fakulteti školsku godinu okončati po planu (koji je usvojen još prošle godine)- i po zakonu.

Ali, valjda je procenjeno da glavna opasnost vreba samo u prestonici, te da je tu najneophodnija i kontrola koja podrazumeva da se svi "konci" drže u rukama vlasti. Pojedini dekani Beogradskog univerziteta čak su se opredelili za varijantu "podeljenih" ličnosti- dok javno tvrde da se na njihovim fakultetima poštuje ono što se od njih traži, nastava se održava prema rasporedu časova. Oni, za razliku od nekih kolega po funkciji, ne smatraju da "jedna nedelja, manje-više u semestru i nije toliko važna", ali se ipak plaše da to glasno i kažu.

Naravno, većina visokoškolskih uprava pristala je na zatvaranje fakulteta i pojačanu kontrolu ulaska i izlaska iz aula. Ipak, tamo gde se nalog ministra Janjića ispoštovao i gde je na brzinu završena školska godina, neke uprave idu čak i korak dalje od zahteva- naime, iako se u dekretu, kako ga pojedini profesori nazivaju, izričito kaže da na fakultet mogu dolaziti oni koji polažu ispite- čak se ni to ne dozvoljava. Rigorozno obezbedjenje sprečilo je tako mnoge studente, pa i Gradjevinskog i Mašinskog fakulteta, da udju u zgradu iako su tog dana imali ispite!

Na Katedri Filozofskog fakulteta za vizantologiju smeštenoj u Kapetan Mišinom zdanju, čuvari su bili toliko revnosni, da nisu dozvolili pristup ni docentkinji, koja je htela da ode do svog kabineta. Grubo su je izbacili, gurajući je niz stepenice, sve uz reči "eh, što volimo vas sa Filozofskog!" Odluka koju je parafirao dr Jevrem Janjić, ministar novog resora za više i visoko obrazovanje, član JUL, može da se shvati samo kao izraz velike nužde, jer šta može toliko da bude važno, važnije od regularnosti školske godine, od znanja koje treba da dobiju studenti- budući eksperti ove države? Odgovor se sam nameće, ali kakve su posledice ovakvih zahteva režima? Prošle godine njihovo školovanje je bilo vanredno zbog vanredih prilika i NATO bombardovanja. Ove godine "viša" sila je stigla sa domaćeg terena i pomerila datume završetka školske godine, koja je ionako bila prepuna potresa zbog bednog materijalnog statusa akademske branše...

Na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu, nastava je trebalo da traje do

1. jula, jer je dva meseca izgubljeno zbog protesta kolektiva uperenog protiv sad već bivšeg dekana. Na Elektrotehničkom fakultetu nastava je u zaostatku za pet nedelja jer je semestar počeo tek u novembru i po planu kraj se očekivao tek početkom jula...

Koliko će domaće diplome da vrede i sa kakvim znanjem će izlaziti generacije lekara i inženjera... ? To pitanje ostaje bez javnog odgovora onih koji su od Vlade zaduženi da upravljaju akademskim prostorom. Oni sva dogadjanja na univerzitetu komentarišu- ćuteći. Nije bilo oglašavanja ni kad su studenti brutalno prebijani, čak ni na fakultetu, valjda su delili kvalifikacije pojedinih političara iz vlasti da su oni samo ,,šačica terorista, izdajnika i stranih plaćenika, koji dobijaju što su zaslužili..."

Kako profesori koji nisu članovi, simpatizeri ili pristalice vladajućih partija komentarišu poslednje dogadjaje na Beogradskom univerzitetu? Za dr Žarka Trebješanina dekret ministra je uvodjenje vanrednog stanja jer se sada na "Univerzitetu ne vlada Zakonom, već dekretima". Dr Zagorka Golubović upozorava da se moramo suočiti sa pojavama kakve jesu i zato ona kaže da je na delu "ukidanje, a ne zatvranje univerziteta- jer univerzitet u koji je upala policija je ukinut".

Predavači i studenti koji se protive režimu i njihova udruženja zbog poslednjih dogadjaja na BU traže ostavke ministra, rektora Univerziteta u Beogradu i onih dekana koji se bespogovorno slažu sa svim zahtevima koji stižu iz vrha vlasti. Akademik Milan Kurepa kao predsednik Udruženja profesora i istraživača upozorio je dr Janjića da je svojom naredbom učinio ono što "priliči samo vlasti u diktatorskoj državi", jer je "bez postojanja vanrednog stanja zatvorio vrata mladoj generaciji i onemogućio hiljadama studenata da uče u svojim učionicama i bibliotekama".

Na prvi pogled, takvi zahtevi mogu da izgledaju smešni i neostvarljivi, ali ako se podsetimo iskustva iz studentskih i gradjanskih protesta, onda oni i nisu naivni. Pre tri i po godine sa svojih položaja su morali da odu tadašnji ministar prosvete dr Dragoslav Mladenović i rektor BU dr Dragutin Veličković- jer su to studenti tražili. A vlast je procenila da tako treba da bude, iako su smenjeni samo sledili instrukcije koje su dobijali od istih ličnosti koje su ih i postavile na te funkcije.

Olga Nikolić (AIM)