Meidani - povratak u Prštinu

Tirana, 31.05.2000

Rexhep Meidani je bio prvi albanski predsednik koji je posetio Kosovo sredinom maja, skoro godinu dana nakon završetka akcije NATO na Kosovu. Pre 22 godine, on je predavao fiziku na Univerzitetu u Prištini. Jula prošle godine, nekoliko nedelja nakon završetka rata, Meidani je zatražio da poseti Kosovo, ali mu to nije dozvoljeno od strane šefa UNMIK-a Bernara Kušnera. Koristeći kao povod Sajam knjiga, organizovanog u Prištini, čelnik albanske države je ostvario svoju posetu koja se sa protokolarne strane može klasifikovati kao "zvanična", iako su međunarodni organizmi na Kosovu obično obazrivi u klasifikaciji misija zvaničnika koji dolaze iz Albanije. Pre Meidanija, Kosovo je posetio početkom ove godine, ministar inostranih poslova Milo, dok je bivši premijer Majko bio u privatnoj poseti Prištini prošle godine na porodičnoj ceremoniji.

Meidanijeva poseta Kosovu, prva poseta jednog albanskog predsednika od osnivanja albanske države je u nekim zvaničnim krugovima I delu štampe smatrana istorijskom. Nijedan predsednik albanske države nije uspeo da poseti Kosovo. Ni kralj Zogu u '20-tim - '30 -tim godinama, ni diktator Hoxha nakon Drugog svetskog rata, dve figure koje su u raznim istorijskim kontekstima imale u kratkim periodima dobre odnose sa Beogradom, nisu uspeli da kroče na Kosovo koje Srbi smatraju "kolevkom Srbije". Kosovo je bilo tabu za političke lidere u Tirani do pre godinu dana kada ga je vazdušna intervencija NATO na Jugoslaviju odvojila silom oružja od uticaja Beograda.

Posmatrajući iz ovog konteksta, Meidanijeva poseta je ispunila jednu istorijsku Misiju koju Albanci, našavši se pod međunarodnim pritiskom da se ne bi pothranjivao san Velike Albanije, se još uvek plaše da je glasno izgovore. Ipak, tokom posete Prištini Kosavari su imali priliku da sretnu veoma obazrivog albanskog predsednika u svojim izjavama. Nalazeći se svakoga trenutka pod projektorima medija, Meidani se nije ustručavao da uputi poruke saradnje I suživota među etničkim zajednicama koje žive na Kosovu.

Daleko od teza o nezavisnosti Kosova I njegovog ujedinjenja sa Albanijom, koje su bile razlog da se uloga Tirane na terenu uvek posmatra sa sumnjom, Meidani je na podijumima I u zvaničnim razgovorima izjavljivao da Albanija priznaje I primenjuje Rezoluciju 12 44 OUN o Kosovu, osuđujući svaki akt ekstremizma. Ta se pozicija svakako dopada zapadnim krugovima, ali ne uvek I Kosovarima koji smatraju da će san odvajanja od Jugoslavije ubrzo ostvariti. Stav Meidanija je još jednom dokazao da su Albanci sa obeju strane granica naučili da komuniciraju međusobno off the record. Zvanični stav Albanije prema budućnosti Kosova uslovljen je tokom kojim su krenuli događaji nakon završetka konflikta. Završetak krize I komplikovani diplomatski kompromisi koji su usledili nakon nje, ostavili su formalno još jednom Kosovo u shemi jugoslovenske federacije. Koliko god veštački I neostvariv izgledao ovaj postignuti kompromis prvo u kulisima Rambujea, a zatim I Rezolucijom 12 44 OUN, Albanci su naučili da žive u realnoj dimenziji razvoja na terenu.

Ovaj proces privilagođavanja sa novim statusom Kosova, učinio je da Albanija kao država sa obavezama na međunarodnom planu priznaje I uvažava, bilo to I formalno, okvir pravila koji pokušavaju da normalizuju Kosovo danas. Predsednik Meidani, jedan od uravnoteženih političara zvanične Tirane, bio je među prvima koji je pozvao kosovske Albance da se udruže pod maslinovom grančicom, a ne pod pozivima za ekstremističkim rešenjima, koja su aktuelno jednostavno neostvariva.

Više prava za Albance, izgradnja demokratskih institucija I organizovanje izbora. To je zatražio Rexhep Meidani od šefa Misije OUN na Kosovu Bernara Kušnera. Dodajući zatim I stari zahtev albanske Vlade za otvaranje Ureda za vezu u Prištini. Drugi susret među dvojicom lidera, ovoga puta u uredima međunarodne Misije u Prištini, iznelo je na videlo da su vizije međunarodne zajednice oko bliske perspektive razvoja na Kosovu veoma blizu sa onima zvanične Tirane. A kada je reč o međunarodnom stajalištu, naravno da ni Meidani, a ni Kušner, nemaju u vidu rusku ili kinesku poziciju koja se u stvari aktuelno I ne ogleda u aktivnostima UNMIK-a, izazivajući često jake reakcije u Staklenoj palati u Njujorku.

Meidani je u Prištini govorio mekim terminima I to je imalo pozitivan odjek u redovima međunarodnog prisustva, koji su sa zabrinutošću pre godinu dana posmatrali zahtev albanskog predsednika da poseti Prištinu. Tada je odgovor za čelnika Albanije bio "ne" I u Tirani je to pitanje prošlo bez mnogo buke. Sada, godinu dana kasnije izgleda da je jezik upotrebljen od strane najvišeg zvaničnika albanske države u direktnom kontaktu sa Kosovarima bio jači razlog da se dozvoli jedna poseta koja je u Beogradu, Atini I Moskvi gledana sa sumnjom I skepticizmom.

Problem diplomatskog Ureda Albanije na Kosovu izgleda da je raspravljan I formalno u susretima čelnika albanske države. Sada već zvaničnici Tirane vrše I poslednje korake za otvaranje Ureda za vezu, diplomatska formula da bi se izbegle prepreke, koje postavlja dvostruki pravni stasus Kosova. Duga saga intervencija u Prištini I u glavnim centrima međunarodne politike je potrošena do otvaranja albanske diplomatske misije, koja je više nego jedanput podstakla snažne proteste u Beogradu.

Meidanijeva poseta Prištini bila je istovremeno I prvi direktan kontakt albanskog predsednika sa kosovskim liderima. Sa jednim delom albanskih lidera, albanski predsednik je imao redovne kontakte u Tirani tokom I nakon prošlogodišnje krize. Nedostajao je na toj listi Ibrahim Rugova, koji je na neočekivan način izbegao I u Prištini predsednika albanske države. Otputovavši van Kosova nekoliko dana pre dolaska Meidanija, Rugova nije poslao na susretu nijednog predstavnika iz njegovog Demokratskog saveza. Isto je učinio I drugi ekstrem kosovskog političkog spektra, predstavljen od strane Ramusha Hajradinaja, lidera koalicije jake levice, Alijanse za budućnost Kosova, koji nije pristao da sedne sa Meidanijem za sto bez prisustva svih političkih snaga koje su pri njegovom pokretu. Odsustvo Rugove u susretu sa čelnikom albanske države upao je odmah u oči u uznemirenom ambijentu Prištine, dok je s druge strane Thaci koji je imao hladan odnos u poslednje vreme prema zvaničnoj Tirani bio u agendi albanskog predsednika. Bojkot Demokratskog saveza Kosova prema broju Jedan matične države izazvao je razne reakcije u Tirani. Rugovini politički saveznici, desna opozicija bivšeg predsednika Berishe je izjavila da problem ne leži u odsustvu Rugove za Meidanijevim stolom, već u samoj poseti državnog vrha. Samo nekoliko dana nakon povratka u Tiranu, Berisha je najavio svoju skorašnju posetu Kosovu. Političari pozicije I neki mediji bliski Vladi, isticali su da odbijanje kosovskog pacifističkog lidera predsednika Meidanija beleži ozvaničenje jedne ozlojeđenosti između njega I levice u Albaniji. Kako izgleda, obe strane sada čekaju na izbore u respektivnim zemljama da bi normalizovali jednu situaciju koja je donela probleme u političkom komuniciranju između Albanije I Kosova u poslednje tri godine.

Prilikom Meidanijeve posete još jednom su izbili oštri problemi koji su se pojavili u međualbanskim odnosima nakon krize na Kosovu. Aktuelno, privreda Kosova u velikom stepenu zavisi od uvoza, ali oni dolaze uglavnom iz Makedonije, Bugarske I same Srbije. Uloga albanske države u izvozu ili tranzitu roba prema Kosovu ostaje ograničena zbog veoma loše albanske infrastrukture I visokih carinskih taksi. I dok Makedonija profitira u trgovini sa Kosovom, I zbog starih sporazuma u jugoslovenskoj federaciji, Albanija primorana da se pridržava monitorisanih fiskalnih politika, primenjuje dva do tri puta više carinske takse od Skoplja u razmeni sa Kosovom.

S druge strane, kriminal s obeju strane granice je već uspostavio prve veze stvarajući mreže prostitucije, trgovine drogom I oružjem I šverca. Meidani je u Prištini obećao veće angažovanje njegove zemlje u tim pravcima, kao što je obećao I veću međunarodnu ulogu Albanije za oslobađanje Kosovara koji se nalaze po zatvorima u Srbiji.

Poseta vrha Albanije Prištini odvijala se u trenutku kada su procesi normalizacije na terenu ušli u fazu kolapsa. Uprkos konstatacijama u osetnom progresu u poređenju sa prethodnom godinom, Kosovo se sada nalazi u haotičnoj fazi postkrizne tranzicije, koja zaoštrava još više etničke sudare, institucionalni vakuum, ekonomske probleme, humanitarne I probleme koji se tiču reda. U ovom vrtlogu, gde međunarodni interesi predstavljaju nevidljivu pozadinu tendencija I razvoja situacije, prisustvo visokog zvaničnika matične države Albanije, pokušalo je uputi poruke nade građanima Kosova kojih ima dva miliona i koji se još bore za opstanak. Ova poseta izgleda da je imala za cilj da odbaci glasove da Albanija I Kosovo predstravljaju dva zatvorena sistema koji se kreću I transformišu nezavisno jedan od drugog.

Izbegavajući svaki nacionalistički podtekst, Meidani je ipak uspeo da uputi jednostavnu poruku lidera jedne zemlje koja ne može a da se ne interesuje za polovinu svoje nacije koja se nalazi s one strane državne granice. I ova poruka, u ambijentu koji jako privlači "šarm" nezavisnosti, ima vrednost onoga što predsednik Albanije nije javno izgovorio.

AIM Tirana Besim VORPSI