Uredi, pragmatika nove realnosti

Priština, 31.05.2000

U poslednje vreme aktuelizovano je pitanje otvaranje ureda susednih zemalja na Kosovu. Na relaciji Albanija - Kosovo, uglavnom daleko od očiju javnosti, otvaranje Ureda je aktuleno pitanje od leta prošle godine. To pitanje je postavljeno na svim državnim nivoima u Albaniji, ali su prihvatili savete iz vana da se kada je reč o Albaniji, pitanje predstavlja kao veoma osetljivo sa političkog i diplomatskog gledišta. Ipak, kada je UNMIK otvorio svoj Ured u Tirani aprila ove godine, problem se nije mogao zataškati. Tokom posete pre nekoliko dana predsednika Albanije Rexhepa Meidanija Kosovu, ovo pitanje se ponovo aktuelizovalo u razgovrima koje je vodio sa administratorom Kosova Bernarom Kušnerom. Član delegacije Albanije koji rukovodi parlamentranim Odborom za spoljnu politiku Sabri Godo u nekoliko javnih nastupa o ovome je govorio kao o pitanju na kojem se radi. Rekao je da se radi na otvaranju jednog Ureda za vezu u Prištini. U javnim nastupima predsednik Meidani nije problematizovao ovo pitanje ističući da su od velikog značaja svakodnevni kontakti između individua, grupa, poslovnih ljudi, partija... U odgovoru na pitanje koje se nije direktno ticalo pitanja otvaranja Ureda, on je dao prednost kako je kazao velikom albanskom kontaktu.

Ono što nije rekao ili nije želeo da kaže Meidani, izjavio je sam Bernar Kušner. Rekao je da se angažuje za usku saradnju sa ovom državom Južne Evrope. ''Albanija je sused Kosova i mi treba da imamo dobre odnose sa ovom zemljom, isto tako i sa Makedonijom i Crnom Gorom''. Ured Albanije na Kosovu je u fazi otvaranja i to će biti komercijalni Ured, a ne diplomatski kao što nisu diplomatski ni Uredi drugih država koji su ovde već otvoreni. Nema razloga da se sprečava njegovo otvaranje'', rekao je između ostalog Bernar Kušner.

S druge strane, ovde su bili i premijer Makedonije Ljupčo Georgijevski i zamenik premijera Crne Gore Dragiša Burzan. Učestvovali su na Konferenciji koja je tretirala budućnost odnosa Kosova sa susedima, ali u razgovorima sa zvaničnicima UNMIK-a oni su iniciranje pitanje otvaranje Ureda svojih zemalja u Prištini. Georgijevski je rekao da se 70 do 80 odsto komunikacije Kosova sa svetom vrši se preko Makedonije i predložio i otvaranje još jednog graničnog prelaza u blizini Prizrena. Na tom sastanku je aktuelizovano i pitanje mogućnosti komunikacije između Makedonije i Crne Gore preko teritorije Kosova. Crnogorci su rekli da imaju neku vrstu predstavništva u Prištini i da očekuju da će ono proširiti svoje aktivnosti. Ovde se govori da je crnogorsko predstavništvo u stvari Filijala jedne podgoričke banke. Nedavno je Kušner boravio i u Bugarskoj i sa najvišeg zvaničnog nivoa ove zemlje iskazana je želja da i ona otvori svoj Ured na Kosovu.

Otvaranje takvih ureda predstavlja se kao jedan široki interes mnogih zemalja za Kosova. Zapadne zemlje bile su prve koje su otvorile svoje Urede, neke čak od prošle godine. Na Kosovu se troše velika sredstva, možda će se još više trošiti, a sve pomenute zemlje su uključene u programe Pakta stabilnosti. Svako želi da bude prisutan, razume se zbog svojih interesa. Gradnja, putevi, trgovina, protok finasijskih sredstava su direktni razlozi zainteresovanih. Ovo je da tako kažemo ''tehnički'' aspekat otvaranja Ureda drugih zemalja na Kosovu. Međutim, njihovo otvaranje objektivno ne može izbeći političke i diplomatske posledice. Prvo, Uredi se otvaraju na Kosovu i to bez dozvole Beograda, što znači da se Kosovo na neki način ili faktički tretira kao posebna teritorija sa posebnim interesima. Drugo, koliko god da se takvi Uredi nazivaju komercijalnim ili tehničkim, oni u praksi vrše i poslove koji prelaze u sfere politike i diplomatije. Napokon, i ekonomija ima svoju političku dimenziju. Ne bi trebalo da bude slučajno da neki od šefova otvorenih Ureda bude i iskusni diplomata, čak i visokog diplomatskog ranga. Bilo kako bilo, reč je o praksi koja će se teško prekinuti i koja u budućnosti ima izgleda da dobije i formalna pokrića za aktivnosti diplomatskog karaktera. Otvaranjem Ureda, u neku ruku Kosovo se praktično izvlači iz Srbije i Jugoslavije. Dakle, kada su u pitanju odnosi sa drugim zemljama.

Povećano interesovanje za otvaranjem takvih Ureda i posebna saglasnost za otvaranje svakog ponaosob može stvoriti nejasnoće i nesporazume u vezi sa njihovim statusom i aktivnostima. Zato, izgleda da je UNMIK odlučio da ovo pitanje reši na sistemski način, jednako za sve. Približno takav odgovor je dat premijeru Makedonije nakon iznetog zahteva da Makedonija otvori svoj ured na Kosovu. Premijer Georgijevski je izjavio da mu je Kušner obećao da će ubrzo usvojiti poseban Pravilnik o oblicima predstavljanja drugih država na Kosovu. Na taj način bi se eliminisale eventulane nejasnoće, na primer u vezi sa statusom predstavništva Crne Gore u Prištini ili u vezi sa kontradiktornim izjavama da li Albanija ima ili nema svoj Ured na Kosovu. Dok su razni zvaničnici izjavljivali da se radi na otvaranju jednog takvog Ureda, savetnik predsednika Rexhepa Meidanija, Vladimir Prela, na dan posete albanskog predsednika Kosovu izjavio je nekim medijima da Albanija već ima svoj Ured u Prištini. On je obrazložio da je on otvoren pre mesec dana i da njime upravlja Ministarstvo inostranih poslova. Ova činjenica i nije bila toliko poznata javnosti iz razloga što se radi na popravci i adaptaciji prostorija ovog Ureda, objasnio je Prela.

Od strane ovdašnjih međunarodnih zvaničnika i svetske diplomatije, otvaranje Ureda Albanije je posmatrano drugačije od svih drugih slučajeva. Iako u javnim deklaracijama nije pravljena neka razlika, u diplomatskim razgovorima albanski zvaničnici su uvek savetovani da ne podgrevaju to pitanje. Razlogom za uzdražanošću smatrana je osetljivost odnosa između Kosova i Albanije i moguće negativne reakcije određenih zemalja. Može se sa lakoćom pretpostaviti da je reč o Beogradu, njegovim saveznicima i drugima koji imaju razumevanja za srpske ambicije. Kosovski Srbi ne bi želeli da Kosovo ima bilo kakve veze sa Albanijom. Opšte uzev, prema takvim gledištima, veze između Kosova i Albanije predstavljaju karike za ujedinjavanje Kosova i Albanije ili kako se kaže za stvaranje Velike Albanije.

To je ''strašilo'' kojim su u najnovijoj istoriji odbacivani i sprečavani zahtevi Albanaca da ''budu slobodni u slobodnom Kosovu'', kako to tvrde brojni politički i intelektualni krugovi na Kosovu. Oni čak tvrde da su pod maskom ovog ''strašila'' Srbi ''proterivali i ubijali kad god su želeli da Albanci stradaju''. Umereniji analitičari tvrde da mogu biti razumljivi šovinizam i paranoja srpske propagande, ali da je čudno kako i sada veliki deo svetske diplomatije prihvata ovo ''strašilo'' kao jedno od sredstava za regulisanje odnosa između Kosova i Albanije i uopšte odnosa u ovom delu Balkana. Ova činjenica pokazuje koliko se teško menjaju stara gledišta, uključujući i interese i polazišta za rešenje albanskog pitanja. Oni koji misle da je ujedinjenje Albanije i Kosova i sada bliska perspektiva koju treba sprečiti ili ne znaju ništa o problemima i aktuelnim preokupacijama Albanaca ili, pak, možda žele da iskoriste veoma nepovoljnu albansku aktuelnost, vrše propagandu ili bez ubedljivih argumenata se angažuju za svoje ili interese Srba, a protiv elementarnih interesa Albanaca, smatraju ovdašnji analitičari.

AIM Priština Fehim REXHEPI