Stimulacija neodgovorne vlasti

Kako je devalvirao jugoslovenski dinar

Federalna administracija promenila kurs dinara prema nemačkoj marki sa 6 prema 1 na 20 prema 1 i to proglasila stimulativnom cenom. Retoričkim poigravanjem režim u Beogradu pokušava da od svojih gradjana sakrije katastrofalno stanje u kojem je ekonomija Jugoslavije-Srbije

AIM, Podgorica, 30. 5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Naslušali smo se i nagledali u Srbiji poslednjih godina virtuelne stvarnosti i neistina,državnih i partijskih činovnika koji slažu i ne trepnu i stigli ovde gde smo. Ćuteći, trpeći i krišom se podsmevajući sitnim i krupnim prevarantima stigli smo pred još jednu – ovog puta potpuno šašavu ekonomsku farsu u koju niko iole pametan ne može da poveruje, osim možda onih koji su je proizveli.

Elem, od pre neki dan dinar je opet posrnuo pred nemačkom markom. Odlukom Savezne vlade od sada se u zvaničnim državnim transakcijama za jednu marku može dobiti 20 dinara, a do skoro se dobijalo samo 6 dinara. Svuda o normalnom svetu takav potez zove se devalvacija, samo se u Jugoslaviji-Srbiji zove stimulacija. U ekonomiji, kad vam vrednost valuta pada vi je stimulišete da poraste. Samo naša savezna vlada stimuliše nešto da padne sa 6 na 20 dinara, što sugeriše da se našoj valuti loše piše i u narednim mesecima.

Što ga državno-partijska oligarhija bude više stimulisala, on (dinar) će biti sve manje upotrebljiv za bilo kakve odnose ozbiljne prirode. Tako uvek biva kad se vlastodršci služe nasiljem nad nacionalnom valutom zarad vladanja a ne plaćanja.Gradjanstvo bi trebalo prema unapred pripremljenom scenariju da proguta krupnu neistinu o devalvaciji za koju se ekipa u sastavu Jovan Zebić (potpredsednik savezne vlade), Dragiša Pešić (savezni ministar finansija), Dušan Vlatković (guverner Narodne banke Jugoslavije), Žarko Trbojević i Ratko Banović (viceguverneri) i Miloš Milosavljević (predsednik Udruženja banaka Jugoslavije) tvrdi da nije devalvacija nego stimulacija cena deviza.Ko ne veruje može da proveri – odnese 100 maraka u bilo koju propalu srpsku banku i dobije 600 dinara po zvaničnom kursu plus 1.400 dinara stimulacije (ukupno 2.000 dinara). Ako neko pita ,,otkud državi odjednom toliko dinara,, , odgovor je jednostavan – država je samo u maju naštampala milijardu dinara svežih para. A ako ste sitan biznismen i nešto plaćate drugoj firmi za istu sumu maraka dobićete 2.800 dinara.

Država nam je, inače, toliko pažljiva pa nije želela da nas plaši devalvacijom ,,za koju se nisu stekli neophodni ekonomski uslovi,, , nego se opredelila za ,,uvodjenje stimulativne cene deviza da bi se anulirali postojeći negativni efekti u ostvarivanju nekih promena ekonomske politike predvidjene za ovu godinu,, , i pri tome ,,strogo pazila da se najnovije mere ne odraze na cene, pre svega u psihološkom smislu, i da se ono što je dosad u ekonomskoj politici bilo pozitivno ne ugrozi,, – izjavili su ministar Pešić (Socijalistička narodna partija Crne Gore) i guverner Vlatković (Jugoslovenska udružena levica) a sve citirano objavila državna “Politika” 27. maja tekuće godine.

Naročito je zanimljivo objašnjenje uzroka ove devalvacije – već spomenuti ministar i guverner kažu da su uočeni neki negativni tokovi u ostvarivanju ekonomske politike za ovu godinu, a da pri tome javnosti nisu saopštili šta je to ,,negativno,,. Da li,je to na primer, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od skoro 500 miliona dolara koji preti da se na kraju godine popne na zabrinjavajućih 2 milijarde dolara.Umesto podataka vlada nas samo obaveštava da su zbog (ničim izazvanog embarga i sankcija) i neekonomskih pritisaka na našu zemlju izostale predvidjene kapitalne transakcije.

Vlada je inače, početkom ove godine (dakle, kad su važile iste sankcije i neekonomski pritisci) planirala kapitalne transakcije. Kakve? Da li neki bratski kredit od Kine ili Rusije, možda sa Kube ili iz Iraka i Libije? Da li je lažno obećavala gradjanima takve kapitalne transakcije i sama ne verujući da će ih biti, ili joj je neko obećao pa se predomislio ? Ako se predomislio – zašto? Da li zato što ni dojučerašnji prijatelji više ne veruju u ovaj režim, ili možda zato što su i oni podlegli neekonomskim pritiscima ?

Sve u svemu, naša ,,savezna vlada,, se grdno obrukala loše planirajući,a bogami opasno je prevarila i sve poreske obveznike koji su joj verovali na reč kad je planirala ekonomsku politiku za ovu godinu. I sad umesto, da taj kiks plate ministri tako što će ih savezni Parlament posmenjivati i oterati celu vladu u penziju, sad moraju da ispaštaju gradjani i privreda sa tolikim stimulacijama, ili ako vam je lakše sa devalvacijom.

Ti ministri i njihova vlada koji su se pokazali kao loši prognozeri, sada prete svima koji nezakonito trguju devizama da mogu da zaglave u zatvor do tri godine. Zašto je onda i dalje zadržan kurs od 6 dinara za jednu nemačku marku? Da li samo zato da običan gradjanin ne bi shvatio da je izvršena devalvacija, ili to zadržavanje ima i neku dublju pozadinu?

Kao i bezbroj puta do sada jugoslovenski režim iz svake (po sebe) loše situacije pokušava da se izvuče ,,danajskim,, predizbornim darovima potencijalnim biračima. Tako je i ovog puta. Da bi zataškao katastrofalne rezultate svoje ekonomske politike, čija je posledica (faktička) devalvacija, režim je ponudio svim vlasnicima stare devizne štednje – šarenu lažu. Vlast je još ranije obećala štedišama čiju je štednju spiskala prethodnih godina da će im od 1. jula ove godine početi da vraća deviznu štednju. Sada vlast velikodušno pomera rok mesec dana unapred i nudi onima koje je pokrala da im prvu ratu od 150 maraka vrati u dinarima, poga|ate – po stimulativnom kursu od 20 dinara za jednu marku. Ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem (iako nominalno na deviznoj štednoj knjižici imaju hiljade i desetine hiljada maraka) prihvatiće i tu podvalu samo da bi preživeli. Vlast ih ubedjuje (ministar finansija Pešić) da je vlada predvidela izvore sredstava za te namene,ali nije rekao koji su to - –zvori. Za malo upućenije taj izvor nije nepoznat - štamparija u Topčideru.

Nezavisni ekonomisti otkrili su da je novčana masa u maju sa 17,8 narasla na 18,8 milijardi dinara. Dakle, štampanjem para bez pokrića vlast ponovo kupuje naklonost jednog dela biračkog tela koje se zove – stare devizne štediše. Neki od njih možda će i pohvaliti saveznu vladu i njene mentore, ali je jedno sigurno – svi gradjani Srbije (pošto je samo to ostalo od ekonomskog prostora treće Jugoslavije)uskoro će na svojim ledjima osetiti ovakav neodgovoran potez federalne administracije. Sa stalnim rastom novčane mase, bez ozbiljnog deviznog priliva od izvoza i trošenjem deviza za uvoz energenata i repromaterjala – na svačija vrata kuca preteća hiperinflacija. Tako ćemo svi preko inflatornog oporezivanja plaćati predizbornu kampanju jedne beskrupulozne vlasti.

Miša Brkić (AIM)