Za 143 Albanca kazna 1632 godine

Sudjenje djakovičkim Albancima u Nišu

AIM, Podgorica, 29. 5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Niko iz grupe od 143 Albanaca iz Djakovice pojedinačno nije kriv ali su zato po oceni suda grupno itekako krivi za krivčno delo terorizma , čak toliko da im se ukupna kazna meri u vekovima.

Sudjenje grupi od 143 kosovskih Albanaca pred pećkim sudom koji je zasedao u Nišu još u početku izazvalo veliko interesovanje kao najmasovniji sudski proces po jednoj optužnici koji je ikada održan u jugoslovenskom sudstvu nakon 1945. godine. Ipak najveći šok i javnosti izazvalo je obrazloženje sudije Gorana Petronijevića koji je bez ikakvog “uvijanja” jednostavno priznao da se sud nije ni trudio da dokaže ničiju individualnu krivicu ali da to nije ni potrebno i tako osudio grupu na 1.632 godine. “Nije bilo moguće dokazati individualnu krivicu ali za biće krivičnog dela terorizma to nije ni potrebno”, ustvrdio je sudija na opšte zaprepašćenje prisutnih u sudnici.

Osim presude koja je i praktično ozakonila kolektivnu krivicu sudjenje djakovičkoj grupi od samog početka pobudjivalo je veliku pažnju , počev od gradjana Niša do svetske javnosti. Nišlije su danima pratile kako iz tri autobusa pod prismotrom policajaca sa automatskim puškama izlaze muškraci različite starosti u koloni po dvojica medjusobno vezanih lisicama.I dok je policija pomagala obezbedjenju niškog KP doma da svi Albanci bezbedno stignu do sudnice dotle je službenik suda uredno beležio sve prisutne novinare i posmatrače iz jugoslovenskih i stranih nevladinih organizacija.

U najvećoj sudnici niškog suda prvog dana sudija je preko specijalno instaliranog ozvučenja jedino uspeo da pročita imena optuženih i zabeleži njihove generalije. Optužnica nikada nije ni pročitana pred sudom ali od njenih dvadesetak stranica obrazloženje navodne krivice smešteno je samo na jednoj strani. Prema takvoj optuižnici Albanci iz Djakovice krivi su zato što su kao pripadnici terorističke organizacije OVK u aprilu i maju prošle godine u toku ratnog stanja u zapadnom delu Djakovice organizovali i izvršili više terorističkih napada na pripadnike MUP-a i VJ u kojima su tri lica izgubila živote a deset lakše i teže povredjeno.

Ipak prema oceni sudije bez obzira na grupnu krivicu nisu svi zaslužili iste kazne. Zanimljiviji od svega su objašnjenja i kriterijumi po kojima je odredjivana visina kazni.”Grupu osudjenika osudjenih na sedam godina čine osobe koje su privilegovane i koje su priznale relevantne činjenice.Na po devet godina osudjeni su uglavnom stari i bolesni, na deset godina mladja punoletna lica, starije osobe i porodični ljudi sa više od troje maloletne dece. Po 12 i 13 godina zatvora dobila su lica koja imaju manje od troje maloletne dece, a nemaju olakšavajućih okolnosti”,obrazložio je sudija Petronijević presudu koju je krivično veće donelo jednoglasno.

Presudan razlog koji je sud ubedio u krivicu optuženih prema rečima sudije, su rezultati testa za otkrivanje nitrata odnosno barutnih čestica. Iako je većina optuženih tvrdila da im nisu radjene takozvane folijske rukavice sud je istinitim ocenio svedočenje šefa kriminialističke tehnike u prištinskom SUP-u i veštaka za fizičko hemijska ispitivanja Milutina Višnjića. On je posvedočio da je analizirao preko 300 uzoraka "folijskih rukavica"za koje policijski stručnjaci u svetu, prema kazivanju advokata odbrane, tvrde da nisu pouzdane jer tragovi nitrata mogu ostati na telu čoveka i nakon rukovanja velikim brojem različitih materija, a ne samo kao posledica pucanja iz vatrenog oruzja.."Prema mom saznanju lica koja su bila negativna na ovim testovima puštena su iz pritvora", rekao je Višnjić

"Ovo je katastrofa. Čist politički proces koji se uopšte ne temelji na dokazima",, ocenio je advokat Teki Bokši koji je branio više od 100 optuženih. On je istakao da su svi optuženi pred sudom kazali da nisu bili umešani u ratna dejstva, da su privedeni iz svojih kuća, da su razdvojeni od svojih supruga, majki i dece kada su proterani iz kuća od strane srpske policije i VJ.”Od 15 saslušanih svedoka, pripadnika MUP-a i VJ, niko nije mogao da identifikuje bilo koga od 143 optuženih koji je eventualno preduzimao neki akt nasilja, za koje ga tereti optužnica”, rekao je Bokši.

Osim karakterističnog negiranja optužnice Albanci iz Djakovice pred sudom su tvrdili da im nije jasno zbog čega su uhapšeni kao i da su tokom rata na Kosovu imali korektne odnose sa Vojskom a da iz kuće nisu izlazili jer su se plašili rata. “Povremeno su nas obilazili pripadnici vojske i policije koji su nam govorili da smo kao pošteni gradjani bezbedni. Verovali smo državnim organima mada smo stalno slušali o spaljenim kućama i ubijenima.Mogu da se zakunem i pred Bogom i pred ovim sudom da od kada sam došao iz vojske 1985. godine nikada nisam uzeo pušku u ruke, niti sam bio član bilo kakve vojne organizacije”, rekao je jedan od optuženih Iljir Ljuta.

Direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić ocenila je sudjenje u Nišu kao "klasično političko sudjenje". "Ovo je kao i sva sudjenja Albancima klasičan politički proces preko kojeg vlasti u Beogradu pokušavaju da prikriju veliku tragediju koju su izazvale na Kosovu.Ovi Albanci su nedužni civili koji nisu umešani u oružane operacije i oteti su na ulicama Djakovice tokom NATO bombardovanja Jugoslavije", tvrdi direktor FHP.

Pored dela domaće javnosti uglavnom onog iz nevladinog sektora sudjenje djakovičkoj grupi osudila je i medjunarodna javnost. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednosna pitanja Havijer Solana je ocenio "da ovakvo sudjenje i ovakva presuda neće pomoći smanjivanju tenzija na Kosovu, gde pitanje zatvorenika i nestalih osoba predstavlja glavnu prepreku pomirenju i stvaranju tolerantnog i bezbednog okruženja.Nadam se da Vrhovni sud, vodjen pravnim, a ne političkim argumentima neće potvrditi te presude", naveo je Solana dok je sličnu ocenu izneo i komandant Kosovskog zaštitnog korpusa, Agim Čeku, koji je rekao da "srpski sud čini još jedan zločin nad gradjanima Djakovice, koji su tokom rata na Kosovu, doživeli najužasnije zločine"."Ovakvim postupcima Beograda onemogućava se povratak srpskih izbeglica na Kosovo i stvaraju nove napetosti”, ocenio je Čeku.

Dok je medjunarodna javnost vrlo glasno osudila sudjenje u Nišu i dok stanovnici Djakovice protestvuju na ulicama zbog presude 143 sugradjana, domaća javnost nije baš pokazala puno zabrinutosti zbog nepoštovanja elementarnih sudskih normi. Bez ikakvog laičkog procenjivanja da li su Albanci krivi ili ne samo priznanje sudije da njegova presuda nema veze sa dokazima niti sa individualnom krivicom bio je dovoljan razlog za oštriju reakciju u srpskoj javnosti, koja je i ovog puta izostala. Dodatnu brigu nakon niške presude morali bi pokazati i preostali Srbi na Kosovu a i oni koji jos uvek veruju da će se jednog dana vratiti na Kosovo.

Zoran Kosanović (AIM)