Novopazarska titomanija

AIM, Podgorica, 26. 5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dvadeset godina posle smrti Josipa Broza Tita, ovog 25 maja, nekadašnjeg i Dana mladosti u slavu maršalovog rodjendana kao i predhodnih, nema više ni sletova ni štafeta ni trobojke sa zvezdom, ni države koju je vodio. Deca u školi ne uče o Titovom psu i ništa ne znaju o Jožinim kruškama. Teško ćete naći mladića ili devojku koji se sećaju pesme”čuvaćemo tvoje delo, tvojim putem ići smelo,u srcima našim bićeš ti”.

Ne treba trošiti reči o masovnim halucinacijama na sletovima, kongresima i vojnim paradama...Sve je to deo jednog vremena i poretka. No, šta je od svega bila istinska ili bolje reći trajna ljubav i da li je zaista besmrtan, čovek i državnik, koji je često pored ostalog znao da kaže ”ne moramo se držati zakona kao pijan plota”?

Onaj ko stigne u Novi Pazar i udje u kakvu kafičajnicu ili kafanu, može preneražen da ostane kad ugleda na zidu sliku nasmejanog Maršala iz šezdasetih mu godina. “Dok sam ja gazda ove kafane Titu izlaska nema, tako je bilo od kako sam otvorio kafanu i biće tako dok sam ja živ a šta će posle deca da učine to ne znam,Slobovu (Milošević) sigurno neće držat,ni Alijnu, (Izetbegović) oni su samo rušili a ništa napravili nisu” kaže Redžep Hivzić gazda kafane kojoj je davno izgubljen ključ jer se kako kaže godinama ne zatvara već radi 24 časa dnevno.

Advokat Ismet Kalić u kancelariji iznad svoje stolice takodje drži Titovu sliku,na naše pitanje da li je slika kontraproduktivna u odnosu sa strankama Kalić odgovara: ”Ne,nikako. Stranke su tu zbog svojih problema i ne obraćaju pažnju na sliku Josipa Broza.Ja se nisam odrekao ni slike,ni Broza,njegovo vreme sam upamtio kao vreme prosperiteta,zapošljavanja, izgradnje i blagostanja,držim tu sliku i uvek ću je držati.”

I zbilja, u mnogim prodavnicama,kafanama i u kućama u Novom Pazaru možete videti slike “najvećeg sina naših naroda”. Iz novopazarske gimnazije su Titove slike uklonjene “tek” 1994. godine a trg Josopa Broza je promenio ime “tek” 1997.godine ulaskom prinudnog-julovsko-spesovskog Opštinskog Veća u zgradu SO Novi Pazar.U vezi sa Titom i našom pričom slično je bilo i u osnovnom pkolstvu..Narodni heroj Rifat Burdžović Tršo, je ,,postao,, Meša Selimović ”tek”1998.godine mada je i pisac u dva navrata bio komunista.

Da li se u slučaju Titovih slika u Novom Pazaru radi o političkoj nepismenosti, čistom inatu ili o sentimentalnom gledanju na dane ekonomske sigurnosti, zapošljavanja, letovanja i kredite? Čini se da stoje sva tri razloga a da je dominantan ovaj poslednji. Još je interesantnije da Titovih slika nema u Sjenici i u Tutinu mada se radi o istom narodu koji jednako gleda na različite političke stranke, o narodu istog mentaliteta i istih problema. Titovih slika dakle nema u Sjenici i u Tutinu ali ih u Novom Pazaru (ne baš u istoj meri) drže i Srbi i Bošnjaci. Čini se da u kućama ima više Titovih slika sada nego u Titovo vreme. U najvećoj popularnosti ovdašnjeg lidera Sulejmana Ugljanina početkom devedesetih Tito se smešio sa više zidova.

Novopazarsku titomaniju upotpunjuje i čovek pod imenom Sinan Hudović zvani Sindjo predsednik partije koja u imenu ima čak šest reči: ”Jugoslovenska Radnička Klasa Josip Broz Tito”. Hudović redovno obeležava “sve Titove praznike” obeležio je i ovaj 25. maj ,istina bez štafete i bez Tita. Hudović je tek da bude zabeleženo po profesiji mašinbravar kao što je i Maršal bio , koji danas na njegovu sreću,ne može da vidi kako granica Srbije i Crne Gore postaje najčvršća granica u Evropi, i kako jugoslovenska ideja postaje samo cvet u kosi jedne žene koja se drži bezakonja kao pijan plota.

Enes Halilović (AIM)