Berishin povratak u Valonu: Ko je dobio, a ko izgubio

Tirana, 22.05.2000

Poseta lidera demokratske partije Sali Berishe gradu Valoni, čiji ga je revolt pre tri godine srušio sa vlasti, predstavlja jedan od ključnih događaja u razvoju albanske politike. Imajući u vidu upravo ovo neprijateljstvo, stvoreno u to vreme između grada u kojem je započeo revolt zbog propasti finasijskih piramidalnih shema i tadašnjeg predsednika, što se odrazilo i na trogodišnje odsustvo Berishe u ovom primorskom gradu, Valona je smatrana ''kamenom kušnje'' u pogledu budućih razvoja u Albaniji. Odlazak Berishe u Valonu pre svega znači rehabilitaciju demokratskog lidera, preskočivši tako veoma tešku prepreku na putu ka vlasti. Svestan toga, Berisha je pažljivo pripremio teren za njegovo iskrcavanje na ono što je nekada nazivao ''centrom komunističke pobune''. Berisha je do ovog značajnog koraka došao nakon serije mitinga na Severu i na Jugu. Iskoristivši odlično stare probleme koji uznemiravaju Albance, javno prokazujući nesposobnost vladinih zvaničnika i nedostatak želje da se ti problemi reše, štaviše i njihovo impliciranje u aferama korupcije i šverca, Berisha je osetno povećao koncenzus sebi u prilog. Veliki uticaj sa ovog aspekta imao je i otkrivanje raznih finansijskih skandala, kao što je gubitak ''Telekoma'' od milion dolara u jednoj sumnjivoj transankciji, da bi se kulminacija dostigla krađom državnog blaga. S druge strane, može se reći da je igra demokratskog lidera favorizovana i usled takoreći totalnog nedostatka reakcija od strane predstavnika vlasti u odnosu na njegove optužbe, kao i neodgovornih stavova prema skandalima koje je Berisha obznanjivao javnosti. Iz ovih istih gore nevedenih razloga njegovi protivnici u levom kampu, suočeni sa nemogućnošću da spreče ponovno uzdizanje Berishe, gledali su u Valoni jedinu mogućnost gde bi se vođa opozicije mogao slomiti. To je bio i razlog što je Berishinoj poseti gradu revolta prethodila velika propagandistička buka, čak i sa pretećim izjavama iz oba kampa.

Tako, kategoričnim porukama demokratskog čelnika ''bezuslovno otići u Valonu'', suprotstavljale su se preteće izjave nekih od njegovih protivnika u levom kampu da je ''narod Valone u krvi sa Berishom'', da ''on treba da plati za tragediju nanetu ovom gradu'', da ''Valonci znaju kako da dočekaju njihovog neprijatelja'' itd., ne zaboravljajući i organizovanje peticija od strane raznih grupa, kao što je ona od ''Žena u crnom'' u Valoni. Osim toga, visoki zvaničnici, lokalni predstavnici vlasti i političari koalicije na vlasti uključili su alarm da bi eventualan Berishin odlazak u Valonu prouzrokovao velike nemire, čak se isticao i mogućnost povratka na događaje iz 1997. godine. Na ovaj način i dozvola za organizovanje mitinga na Trgu zastave do poslednjeg časa nije izdata, bez obzira na pripreme koje su vršile obe strane.

Konkretno, samo dva dana pre planiranog datuma za održavanje mitinga na Trgu zastave, ministar javnog reda pozvao je u svoj ured dva lidera Demokratske partije, zahtevajući od njih odlaganje mitinga ili njegovo organizovanje u nekoj drugoj sredini, kao što je to na primer gradski stadion. S druge strane, Berisha se nije libio da izjavi da će ''i preko mora otići u Valonu'', dodajući da je ''sramna stvar zabraniti demokratama da učestvuju na mirnom mitingu''. Međutim, u jednoj takvoj situaciji, gde se Berishinoj odlučnosti da na Trgu zastave manifestuje, nekada centru protesta protiv njega, suprotstavili stavovi i nastojanja drugog krila kako bi ga u tome sprečili, onaj ko je u svim varijantama profitirao nije bio niko drugi osim Berishe. Uspešna realizacija mitinga u Valoni s njegove strane bez sumnje bila bi značajna pobeda demokratskog lidera i snage koju on predstavlja. Ali i u slučaju kada ne uspeo da uđe u Valonu koristeći izjave zvaničnika i neki pokret koji bi se mogao organizovati protiv njega, on bi optuživao vlast kao organizatora svega ili pak da ona ''nije u stanju da kontroliše celu teritoriju zemlje''. Međutim, izjašnjavanje američkog ambasadora u Tirani koji je zatražio od albanskih državnih organa da preuzmu mere za garantrovanje normalnog odvijanja Berishinog mitinga u Valoni, deblokiralo je celu situaciju. Njegova poruka se direktno odnosila i bila uperena protiv izjava onih albanskih političara koji su protiveći se Berishinoj poseti, nju izjednačili sa povratkom kobnih događaja od marta 1997. godine. ''Političko rukovodstvo ne sme da koristi javne forme za podsticanje nasilja ili za ohrabrivanje nedostatka međusobne tolerancije'', - izjavljivao je američki ambasador uveče 12. maja. Nakon te izjave usledila je naredba premijera Mete koji je zahtevao od snaga javnog reda da garantuju normalno odvijanje mitinga i obezbede opozicionog lidera od svakog iznenađenja.

Sledstveno tome, kao posledica konvergencije nastojanja, mobilizacije sledbenika Demokratske partije u Valoni i maksimalnog angažovanja snaga reda, miting je protekao normalno eliminišući tako svako iznenađenje koje bi moglo da ima nepredvidljive posledice. Međutim, ne može a da se ne spomene i način koji je Berisha izabrao da komunicira sa okupljenim valoncima na Trgu, među kojima nije bilo samo demokrata. Kao što je najavljivao već na samom početku da će ''u Valonu otići samo sa cvećem'', Berisha je bacio bukete cveća prema okupljenoj masi na Trgu. Izlazeći van svojih okvira kao političar, Berisha je optužbama prema svojim protivnicima pridodao i priznavanje svojih grešaka i odgovornosti, kao i vlade Demokratske partije, kada je u pitanju razvoj koji su doveli do događaja marta 1997. godine.

Upešan završetak tako teškog izazova kao što je to bio miting demokrata u Valoni, ocenjen je kao pobeda za sve počev od naroda Valone, struktura javnog reda, Socijalističke partije, ali pre svega Berishe i Demokratske partije. Socijalisti su požurili da odvijanje mitinga okarakterišu kao svoj uspeh, što su vezivali za toleranciju i civilizovano ponašanje njihovih sledbenika u Valoni, a u odnosu na manifestacije njihovih protivnika. Međutim, ''veliki pobednik'' je u svakom slučaju Sali Berisha. Uspevši da se ''pomiri'' sa Valonom, on je još više ojačao svoje pozicije u albanskoj javnosti. Prema izvorima lidera Demokratske partije nakon mitinga u Valoni, stizale su mu telefonske čestitke kao nikada pre u njegovoj političkoj karijeri. S druge strane, u albanskoj štampi nisu nedostajali napisi u kojima se isticalo da se nakon mitinga od 14. maja Berisha osetno približio vlasti ili da ju je već ''dotakao''.

Međutim, tačka u kojoj vidi sebe u inferiornom položaju su njegovi odnosi sa međunarodnim faktorom. Demokratski lider još uvek nije u potpunosti probio politički embargo koji je prema njemu uspostavila međunarodna zajednica nakon događaja iz 1997. godine, a što će se potvrditi prilikom događaja od

1. septembra 1998. godine. Tokom čitavog ovog perioda Berishini kontakti sa inostranim političarima bili su na minimalnim nivoima, u vreme dok je još uvek ''nepoželjan gost'' u jednom broju zapadnih glavnih gradova. I u poslednje vreme albanska javnost je uzdrmana zbog nekoliko Berishinih izjava protiv zvaničnika OEBS-a, PNUD-a i poneke druge institucije, optužujući ih za ''saradnju sa gusarima vlastodršcima protiv opozicije'' prilikom sačinjavanja izbornog zakona. Ali, postoji mogućnost da je lider opozicije više zainteresovan da pridobije simpatije što više Albanaca i da sa pozicije jednog značajnog faktora primora međunarodni faktor da izmeni dosadašnje stavove prema njemu. Sa ovog aspekta treba posmatrati i njegove izjave da ''o svemu odlučuju sami Albanci''.

AIM Tirana Gavrosh LEVONJA