Opet jugoslovenska liga?
Slovenija i sport
Posle devet godina od raspada SFR Jugoslavije (nakon izlaska Slovenije iz federacije) zvanična Ljubljana pokreće inicijativu o ponovnom formiranju zajedničke, tzv. jugo-lige u košarci.
Ljubljana, 17.05.2000.
Rado Lorbek, direktor najboljeg slovenačkog košarkaškog kluba Union Olimpija i član izvršnog odbora Košarkaškog saveza Slovenije, lansirao je pre nekoliko dana ideju koja je bezmalo iznenadila, ali i obradovala, najveći deo ovdašnjih ljubitelja sporta. Inicijativa je došla u trenutku kada je postalo jasno da nema ništa od sna o ulasku Union Olimpije u evropsku ligu; i eto rešenja – ako ne ide nikako, hajde da vratimo publiku uspostavljanjem – nove jugoslovenske lige!
Kako bi se izbegle političke implikacije i aluzije svele na čistu sportsku ekonomiju, Lorbek predlaže formiranje lige u kojoj bi se takmičili svi klubovi sa područja nekadašnje Jugoslavije, "što nikako ne znači da bi se košarkaški klubovi takmičili u okviru sadašnje, treće, SR Jugoslavije". Dakle, po ugledu na NBA, balkanska varijanta bi bila nekakva YUBA liga.
Nije tajna da je Lorbeku sinula ideja pošto je bacio pogled na praznu klubsku blagajnu, posle izgubljene utakmice sa Barcelonom. Pomnim pregledom prihoda i troškova dolazi do zaključka da je na utakmicama isuviše malo gledaoca; posebno loše je tokom vikenda, kada igraju slovenački klubovi. Tada Union Olimpija proda jedva par stotina karata. Bolje je samo kada se igraju evropske utakmice; onda ode i do 4.000 ulaznica. I kako rešiti problem nerentabilnih vikenda? Bliža prošlost nameće rešenje – treba ih "napuniti" novom jugoslovenskom ligom. Što ipak nije jedina mogućnost. Union Olimpija mogla bi da okuša sreću takmičeći se i u nekakvim istočno-evropskim ligama, ali se većina odgovornih ipak opredelila za verziju YUBA.
Lorbek dodaje da je rečena liga u bivšoj državi "imala visok ugled", pa bi njena obnova bila "za navijače najprivlačnija". Ideja Olimpijinog vodstva je već dobila blagoslov Košarkaškog saveza Slovenije. Pripremljen je čak i protokol nove profesionalne lige, a pregovori sa klubovima iz država nastalih raspadom SFRJ počeće po završetku nacionalnih takmičenja.
Čelnici Uniona Olimpije znaju da sede na buretu baruta i da bi njihova inicijativa vrlo brzo mogla da pukne, ukoliko neko u njoj prepozna politiku. Baš zato uporno ponavljaju da ih "politika ne zanima", a da ih zanimaju samo "dobri klubovi, koji bi opet mogli da napune dvorane". A to su klubovi poput Crvene Zvezde, Partizana, Cibone, Zadra, Splita i Budućnosti. Oni koji na evropskim takmičenjima i dalje nešto znače i postižu uspehe. Primera radi, prošle godine je medju najgledanijim utakmicama bio duel izmedju Olimpije i Zadra, uprkos tome što meč sam po sebi nije odlučivao baš ni o čemu. A onda se priča nedavno ponovila - sa Crvenom Zvezdom. Obe utakmice, medjutim, nisu bile ništa posebno, šta više – možda su bile najgore u sezoni. Ali dvorane su bile pune.
Slično iskustvo deli i drugi veći slovenački tim - Pivovarna Laško. Najviše posetilaca je ubedljivo bilo na derbiju sa zagrebačkom Cibonom. Još jedan podatak koji potkrepljuje tezu da nova YUBA liga možda ne bi bila komercijalno uspešna kao evropska, ali sigurno bi bila mnogo bolja od aktuelne slovenačke lige. U zamišljenoj YUBA ligi bi učestvovalo po osam klubova, takmičilo bi se po dvokružnom sistemu (po četrnaest krugova) a onda još jednom svi, u završetku, dakle prvi sa osmim, drugi sa sedmim i tako dalje. U prvom i drugom krugu takmičilo bi se na dve pobede, a u finalu na tri. Klubovi bi se uključili u domaća prvenstva tek na kraju finala.
Zanimljivo je da ideja nije naletela na loš odziv ni u drugim državama/republikama nekadašnje SFRJ, na primer u Srbiji. U sedištu košarkaškog kluba Partizan ideju "u principu prihvataju". Ocenjuju je kao ťveoma pozitivnuŤ i predvidjaju da bi takav način takmičenja imao pozitivne efekte ne samo na komercijalnom nivou, nego da bi uticao povoljno i na kvalitet igre. Rukovodstvo Partizana smatra da bi takva liga mogla da se oformi već za sezonu 2001/2002. godine. Jedina opasnost i moguća prepreka jeste, svi se slažu, politika. Istina je, takodje, da je politike u sportu bilo i previše te da sportistima više ne bi smela da stoji na putu do boljih i zanimljivijih utakmica.
Za razliku od bliže prošlosti, koju su obeležili prvi medjunacionalni obračuni upravo na sportskim terenima (setimo se kako su sportiste pre i posle odlučujućih utakmica primali najviši državni funkcioneri), danas se političke strasti stišavaju. Utakmice jugoslovenskih i hrvatskih klubova prolaze bez većih incidenata. Strah da će ponovo doći do konflikata postigao je da na tim mečevima sve prolazi mirnije, nego na nekim drugim manifestacijama. Uostalom, i u okviru pojedinih država, bivših republika, situacija je nikad bolja; u Bosni se igra play-off u kome učestvuju klubovi sva tri naroda. I iskustvo Olimpije sa utakmice u Beogradu bilo je krajnje pozitivno. Na kraju, najveća nepoznanica ostaje Hrvatska. Slovenački sportski eksperti veruju, medjutim, da bi posle promena u Hrvatskoj, posle dugog perioda samostalnosti i svih afera povezanih sa "nameštanjem" rezultata (bar u fudbalu), Hrvatska konačno mogla bez kompleksa i rezervi da učestvuje u takvom takmičenju. Iako definitivna odluka svakako ponovo zavisi od političkih arbitara.
Što se Slovenije tiče, o budućnosti YUBA lige odlučivaće skupština Košarkaškog saveza koja broji petnaest članova. Sigurno je da će različiti interesi vući svaki na svoju stranu i da zato YUBA neće biti tako brzo realizovana, što bi bio slučaj da o tome odlučuje samo tročlani izvršni odbor Košarkaškog saveza. Eksperti smatraju da će na kraju ipak prevagnuti želja publike, koja je posle deset godina već sita uvek istih, dosadnih utakmica izmedju jednog ili dva dobra nacionalna tima sa autsajderima iz domaće bare.
YUBA bi, ukoliko se ikad ostvari, bila jedna od retko dobrih vesti, kako za politiku tako i za sport. Prošlost je pokazala koliko su politika i sport nerazdvojni – videli smo to prilikom pucanja ondašnje Jugoslavije, kada je sve i počelo na sportskom terenu, u batinanju izmedju navijača Dinama i Zvezde. Možda je vreme da se opet krene od tribina, da se polako ispravi i utvrdi ono što je bilo dobro i vredno, ono što smo u svim novonastalim državama na prostoru nekadašnje Jugoslavije u besnilu svadja i ratova gotovo izgubili, polupali, isprljali i zaboravili...
Igor Mekina (AIM Ljubljana)