MASOVNA HAPŠENJA I OTPOR

Talasanje Vojvodine

Teško je izbrojati koliko je aktivista i simpatizera “Otpora”, opozicionih političkih stranaka i novinara u Novom Sadu i okolnim mestima, od 9. maja, a naročito posle prošlonedeljnog ubistva premijera pokrajinske Vlade i visokog funkcionera vladajuće SPS Boška Peroševića, bez objašnjenja privedeno u policiju

AIM, Podgorica, 18. 5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U Novom Sadu se situacija, iz dana u dan, zaoštrava. Krizni štab za odbranu grada formiran je ,pre dva dana, a sutradan je uspeo da pred gradskim sedištem policije okupi više od hiljadu Novosađana. Povod je bio još jedno pozivanje na informativni razgovor aktiviste “Otpora” Vladimira Pavlova. Epilog je usledio oko 21.30 kada je Pavlov, posle 13 sati razgovora u policiji i izvođenja pred sudiju za prekršaje, pušten pošto je prethodno kažnjen novčanom kaznom (s troškovima, ukupno 1.300 dinara!) zbog neprijavljene promene mesta boravka i govora na mitingu opozicije u Beogradu. Pridružio se sugrađanima koji su došli da ga “vade iz apsa” i čudio zašto su ga toliko puta privodili – a ne može ni sam da izračuna koliko, samo zna da je broj dvocifren – kad se sve završilo novčanom osudom “na pedeset maraka”. Vladimir Pavlov je onaj isti momak koji je na mitingu Udružene opozicije Srbije 14. marta u Beogradu dobio ovacije “nateravši” lidere opozicionih stranaka da svojeručno razviju veliku zastavu “Otpora”. Taj gest ga je, u sredu uveče, prekršajno koštao 900 dinara.

Krizni štab u Novom Sadu čini "Otpor", sve novosadske opozicione političke stranke i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a neku vrstu “pridruženog članstva” i logističke podrške obećali su i pružaju Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost, nevladine organizacije među kojima je i G 17 plus i Advokatska komora Vojvodine. Procenjeno je da su učestala i masovna privodjenja u policiju, informativni razgovori i hapšenja u ovom gradu, atak ne samo na "Otpor" i političke stranke, nego na sve građane Novog Sada. Pavlov kaže: “Građani ovog grada treba da stave do znanja režimu koliko Novosađana oni nazivaju fašistima, treba da daju jasan odgovor ovoj vlasti šta misle o represiji. Da kažu: ne bojimo se, vi nastavite. Mi hoćemo izbore, vi nemojte da ih date. Naše je da se za svoja prava borimo kakogod i gdegod stignemo, pa i na ulici".

Događaj u sredu (17. maja), bio je samo nastavak: 1. marta je u Novom Sadu uhapšeno 44 aktivista LSV i više od 20 što građana, što aktivista drugih stranaka, a ponovo je počelo 9. maja privođenjem Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, 25 članova podmladaka raznih opozicionih partija u Novom Sadu i pet novinara nevladinih medija. Čanak je tada zaustavljen na pontonskom preko Dunava, a policija je to opravdala kao “proveru ljudi i vozila”. Priveli su ga u gradski SUP, na odeljenju za vozila zadržali tri sata, a potom još dva sata na drugim odeljenjima SUP. Pušten je deset minuta pre zakazanog početka opozicionog mitinga u Požarevcu. On ni tada nije propustio da kaže da “režim Slobodana Miloševića flagrantno koristi policiju i ostale državne organe za svoje lične političko-privatne potrebe” i da je “opstrukcija mitinga u Požarevcu jasno pokazala da sada više niko ne treba da se pita gde je prozor Slobodana Miloševića”. Tog jutra i Mile Isakov (predsednik RDSV) je imao bliski susret s organima u sopstvenoj kući. I tada je bio privođen i Vladimir Pavlov. Već tada je “malo falilo” da bude “zakazan miting”.

Opozicioni Novi Sad, od subote (13. maja) živi u nekoj vrsti groznice. Od kada je ubijen predsednik Izvršnog veća Vojvodine i prvi čovek novosadskih socijalista Boško Perošević, počela je masovnija policijska hajka na pripadnike pokreta “Otpor”, članove Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i pojedinačno privođenje aktivista drugih opozicionih partija.

Ovde, koliko se zna, nisu masovnije privođeni lokalni članovi Srpskog pokreta obnove (SPO). Funkcioner SPO i novosadski gradonačelnik Stevan Vrbaški je u izjavi Radiju 021 procenio da će histrerija koja je zavladala u gradu nakon ubistva Boska Perosevica biti kratkog daha i da već polako jenjava: "Treba sačekati dva, tri dana i videti kako će se stvari odvijati. Jučerasnji govori predstavnika režima mnogo su blaži od njihovih prvih reakcija”. To je rečeno pre novih hapšenja, pre mitinga “za oslobađanje iz aspa”, pre zatvaranje svih beogradskih elektronskih medija, a gradonačelnik je u sredu bio, zajedno sa ostalim Novosađanima i pred SUP-om i pred Sudom za prekršaje.

Kulminiralo je, zapravo, u ponedeljak (15. maja) i do uveče se situacija toliko “intenzivirala” sa dvadesetak privedenih, pa su i Novosađani, uprkos mentalitetu i kasnom satu, relativno masovno (njih oko 200) za sat i po pre ponoći, krenuli pred gradski Sekretarijat unutrašnjih poslova da “isposluju” puštanje privedenih sugrađana. Svi su pušteni četiri-pet minuta pošto je Novi Sad, dobro pokriven kablovskom televizijskom mrežom, čuo u emisiji “Objektiv” crnogorske TV da su pištaljke ponovo “in” i da se “krenulo pred SUP”.

Nešto ranije slušaoci, spaljenog pa oživljenog, Radija 021 mogli su uživo da prate hapšenje gradskog ministra za finansije i predsednika novosadskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislava Pomoriškog, pošto su ga policajci priveli u stanicu dok je sa mobilnog telefona davao izjavu ovom veoma popularnom, ali ne baš čujom radiju. Posle požara na Novosadskom otvorenom univerzitetu gde mu je oprema izgorela do poslednje žice, Radio 021 emituje sa “rezervnog položaja”, pa se ne čuje u svim delovima grada, a i tamo gde se čuje ometaju ga.

To veče su u policiju bili uvedeni svi poltički aktivisti koji su došli da pitaju za razlog hapšenja svojih stranačkih drugova. Dva sata je s njima proveo i savezni poslanik i predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV) Mile Isakov. Veoma je teško izbrojati koliko je aktivista i simpatizera “Otpora”, Lige i drugih opozicionih političkih stranaka u Novom Sadu i okolnim mestima, privedeno posle subotnjeg ubistva. Karakteristično je da je počelo prvo otvorenim političkim pozivom na linč saopštenjem Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS), a potom je, rutinsko policijsko “istraga je u toku” pretvoreno u pozivanje na informativne razgovore i privođenje u policiju bez objašnjenja. Neki od privedenih su odgovarali na, kako se može saznati, “šest rutinskih pitanja” među koje je uključeno i – gde su bili kad se ubistvo dogodilo. Neki nisu ništa ni pitani – sedeli su i čekali. Privođeni kažu da policija zove iste ljude koji su već privođeni 1. marta kada je sprečen susret Novosađana i republičkog premijera Mirka Marjanovića koji je otvarao početak radova na jednom porušenih, a neizgrađenih, novosadskih mostova.

Vesna Tomić (LSV) – penzionerka koju, kako je odmah saopštilo Nezavisno udruženje penzionera, policija “nije pitala može li da živi mesec dana od 650 dinara penzije” - je u policiju privedena iz stana, a kad je zajedno sa ostalima čekala da čuje šta joj je s majkom, privedena je i njena ćerka Maja. Prethodno nije dobila poziv za informativni razgovor. "Tek ako se ne odazovem na poziv, dozvoljeno je privođenje. Pitali su me da li znam zašto sam tamo. Odgovorila sam da su me priveli zato što sam opozicija. Rekli su mi da je tačno, da sam pametna žena i da treba da sačekam da me puste". U policijsku stanicu je privedena oko 14 časova i čekala je inspektora za krvne delikte, koji se nije pojavio da bi je saslušao, do oko 22.30 kada je puštena. Slično su prošli Dejan Erdeljan (DSS) i Nenad Lukić iz (LSV).

Mada svi privođeni govore o korektnosti policije, u Novom Sadu počinje da se govori o “sindromu kuvane žabe” i laganom svikavanju na policijski tretman: pitanje - šta je korektno u tome da se čovek bez objašnjenja odvede tamo gde neće, drži više sati na mestu gde nije hteo da bude, i potom pusti kao da ništa nije bilo, počinje naglas da se izgovara. “Hoćemo li, jednom reći – dobro je, samo su nas tukli, nisu nas polomili; hoćemo li potom reći, dobro je, polomili su nas, ali živi smo?”. To pitanje je pred novinarima postavio potpredsednik LSV Emil Fejzulahi. I on je u ponedeljak bio privođen. Fejzulahi kaže da je cilj privođenja aktivista “Otpora” njihovo zastrašivanje do mere da odustanu od svojih aktivnosti, a metod je izabran pošto “Otpor” nije “politička partija sa kojom režim može da sklapa dilove” i da će Liga socijaldemokrata Vojvodine nastaviti svoje akcije i proteste bez obzira na akcije policije.

Tog dana je bilo privedeno 16 aktivista ove stranke. Odbornik LSV u novosadskoj skupštini Zoran Petakov kaže da je, od 2. jula prošle godine do pre neki dan, 12 puta bio u policiji, samo jednom na informativnom razgovoru, a jednom je upućen sudiji za prekršaje: osam dana potom još uvek mu nije saopštena presuda. Jedino što zna je da je odbačena tužba za nasilničko ponašanje, ali sudija tek treba da odluči koliko je novčano teško njegovo “remećenje javnog reda i mira”. Petakov je bio sa omladinskim aktivistima kada su 9. maja vodom “dekotaminirali” prostore oko sedišta vladajućih partija u akciji “Smrt fašizmu+Dole Milošević=Sloboda narodu”.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), čiji se predsednik Nenad Čanak oporavlja od posledica teške saobraćajne nesreće i lomova posle pada s motora, letkom upozorava: Danas odvode Otporaše, vi se ne bunite, jer niste član Otpora. Danas odvode Ligaše, vi se ne bunite, jer niste član Lige socijaldemokrata Vojvodine. Danas privode aktiviste političkih stranaka, vi se ne bunite, jer niste član ni jedne stranke. Šta ćete reći kad dođu po vas? Jedno od objašnjenja intenzivnijeg privođenja aktivista LSV može se potražiti i u činjenici da će predsednik stranke Nenad Čanak biti duže u bolnici pa je izabran trenutak za pokušaj što zastrašivanja, što provere “unutarpartijskog jedinstva”.

Situacija, dakle, nastvalja da se zaoštrava: kao i u drugim gradovima Srbije i u Novom Sadu su zakazani svakodnevni mitinzi. Očito je da će veoma brzo biti jasno hoće li oni, još jednom, biti iskorišćeni tek da se potroši adrenalin i hoće li, još jednom “revolucija biti odložena na neodređeno vreme” kao što će veoma brzo biti jasna i dalja reakcija režima na sve to.

Milena Putnik (AIM)

Antfile:

NAŠI I NJIHOVI

Boško Perošević je sahranjen u ponedeljak na novosadskom Novom groblju i na sahranu je došlo gotovo 10.000 ljudi. Opraštajući se od Peroševića, predsednik Skupštine Vojvodine Živorad Smiljanić je rekao da "ako je terorizam nastavak rata, onda je taj rat nelogičan". Tu rečenicu je već bio izgovorio na komemoraciji objasnivši nelogičnost rečima da u “tom ratu” ginu “samo naši”. Ratovali smo, dodao je on, "protiv moralnih nakaza, koji su nam ubijali decu, koji su to nazivali kolateralnom šetom i ratovaćemo i protiv naših moralnih nakaza koji ubijaju mučki, s leđa”.

Pomenutim govorom predsednik vojvođanskog parlamenta nije odagnao sumnje gradjanstva da režim zloupotrebljava ubistvo nesumnjivo popularnog Proševića. Sve opozicione partije su javno uputile saučešće Peroševićevoj porodici. Ubijeni šef novosadskih socijalista i predsednik vojvođanske pokrajinske Vlade je važio za umerenog čoveka i nije se isticao, posebno ne bahatošću. Televizija je 1. maja obajvila snimak iz obližnjeg Kameničkog parka gde je sa porodicom i prijateljima, na travi kao običan Novosađanin, slavio praznik.

Živorad Smiljanić je poznat po izjavi da “Vojvodini nije potrebna nikakva autonomija”, no taj stav ga ne ometa da bude na čelu skupštine koja nekakvu autonomiju, bar onu iz Ustava ako ništa drugo, ono makar glumi.