Porok “lepljivih prtsiju“
AIM Skopje, 14.05.00
Makedonija se zadnjih nekoliko godina sve intenzivnije suocava sa raznim formama organizovanog kriminala koji je, kao ocenjuju analiticari, nus produkt nezavrsenih reformi pravnog i ekonomskog sistema, ali i nepostovanja zakonskih principa i vladavine prava.
Posebno zabrinjava, istice se u raznim prilikama, na tribinama, savetovanjima ili medju gradjanima, vidljivo prisustvo korupcije i drugih oblika zloupotreba sluzbenih pozicija visokih drzavnih funkcionera i raznih vrsta javnih sluzbenika, sto govori o otsustvu demokratske kontrole i odgovornosti Vlade i drzavne administracije , koja je ovde jos uvek daleko od toga sto treba da bude- servis svih gradjana.
Prema svetskim iskustvima, koje redovno objavljuje Institut za istrazivanje kriminaliteta i pravnih sistema u okviru OUN, korupcija je svojstvena drzavama u kojima postoji neogranicena diskrecijona moc resavanja, a ne postoje validni politicki, eticki i pravni parametri koji bi obezbedjivali odgovornost i transparentnost vlasti i drzavne administracije. Makedonija je , nazalost, jedna od takvih zemalja u tranziciji. Stopa korupcije iznosi 7,7 % i po njoj je, u proslogodisnjem izvestaju pomenutog Instituta OUN zauzela visoko 13 mesto. Medjunarodna nevladina organizacija Transparecy Internacional, koja globalno prati korupciju i ima ogranke na svim kontinentima, je po ovom poroku Makedoniju svrstala na 63 mestu. Jedna domaca anketa koju je pocetkom ove godine uradio Forum Centar za strategiska istrazivanja i dokumentaciju zajedno sa kolegama iz Bugarske i Albanije u okviru projekta “Postkonfliktna stabilnost i razvoj jugositocne Evrope” korupciju rangira kao sedmi po vaznosti problem u zemlji.
Suoceni sa ovom pojavom, gradjani Makedonije se osecaju bespomocnim i jednostavno su primorani da je prihvate kao “ nuzno zlo”, odnosno kao jedini nacin da zavrse bilo kakav planirani posao ili da dobiju neku potrebnu uslugu. U zemlji vlada uverenje da je svaki treci punoletni drzavljanin Makedonije kad –tad bio primoran da da mito da bi ostavrio neko svoje pravo koje mu je zakonom garantovano.
Koliki je obim korupcije ovde niko od nadleznih organa drzave sluzbeno da sada nije utvrdio.Ili, ako jeste, to javnosti nije saopsteno. Poslednje provere javnog misljenja u vezi sa tim su izvrsene u decembru 1997 godine. Rezultati do kojih je dosao Institut za sociolosko –pravna i politicka istrazivanja iz Skoplja, govore da je cak 93 posto od 1400 ispitanih uvereno da je za ostvarivanje svojih prava neophodno dati mito, ali da je to konkretno i ucinilo, izjavilo je 45 procenata anketiranih. Korupcija je najprisutnija , tvrdi se , u zdravstvu. Ucesnici pomenute ankete, cak 246- su priznali da su platili podkup medicinarima. Opstinske birokrate su podmicivali 84, profesore 83, radnike Fonda za penzisko i invalidsko osiguranje 32, carinike 43, a 19 anketiranih gradjana je platilo za neku drugu vrstu usluge. Zene su najcesce mitom kupovale penzije, muskarci su podkupljivali cinovnike opstinskih organa i carinike, a ucenici i studenti svoje nastavnike i profesore. Sasvim je sigurno da bi rezultati novijeg ispitivanja bili drasticno gori. Sada su naime, na ceni, javna je tajna, bankari koji daju kredite za mala i srednja preduzeca, “pisari” i salterski sefovi koji rade na izdavanju dozvola za razne uvozno - izvozne kontingente, visoki vladini pretstavnici zaduzeni za privatizaciju ili pordavanje drustvenog kapitala inostranim investitorima i da ne nabrajam dalje. Samo su nacini isplate razliciti i podlezu stalnoj modernizaciji. Sve, inace, ima svoju tarifu, razradjeni su sistemi posredovanja. Trenutno je najpopularnije ”sponzoriranje” izdavanja knjiga univerzitetskih profesora,( cena je od 100 do 500 DM ) , zatim sluzbenih putovanja u edukativne svrhe profesora i lekara, (od 300 do 2000 , pa i vise DM), pa uplacivanje kesa na licne, ili neke druge ziro racune konkretnih uglednih persona iz javnih sluzbi koji su bili u mogucnosti da “pomognu.” Najcesce se radi na procente, desetka je najomiljenija, zavisno od vrednosti date usluge. Gala ruckovi ili vecere se vise ne racunaju.Uprkos tome sto makedonska vlada i njeni ministri ni u snu ne priznaju ono za sta ih u domacoj javnosti sve cesce prozivaju, za sto ih opominju i razni medjunarodni faktori, mito i korupcija su ovde vec neizbezni i prepoznatljiv stil zivljenja. Uzima se i krade angro, uz blagoslov najvisih struktura vlasti , to je fakt ciju tezinu i stete po razvoj drzave, tek valja procenjivati Taj savremeni porok “lepljivih prstiju”, culo se ovih dana na javnoj tribini “Gradjani- institucije-partizacija-korupcija-reforme-“ koju su organizovali grupa intelektualaca pod nazivom "Tribina 7"e u Skoplju, godisnje drzavu kosta oko 300 miliona dolara, koliko po raznim osnovama “ispari” iz drzavne kase. Zvanicnih procena o tome nema, ili ako ih ima, vlasti do sada nisu bile nisu zainteresovane da ih publikuju.
Mada , kako kaze poznati makedonski kriminolog i policiski analiticar, profesor Grozdan Cvetkovski, bezbednosni organi dobro znaju gde ima takvih poroka, kao i to ko rukovodi zelenom mafijom u drzavi, ko svercom cigaretama, alkoholom, naftom i njenim derivatima, prostitucijom i svim drugim nelegalnim aktivnostima novog vremena koje se odvijaju u sprezi sa belosvetskom mafijom, najcesce albanskom, bugarskom, ruskom i srpskom, i domacim vlastodrscima. Nazalost, retko je ko za takve aktivnosti stigao pred lice pravde i odgovarao. Podatci koji se odnose na kretanje kriminaliteta u zemlji od 1995 do 1998 godine, do novijih je nemocuce doci, pokazuju veoma interesantne momente. U 1995 godini je za dela vezana za javne finansije, platni promet i privredu (glavnih punktova pretpostavljene antikorupciske borbe) osudjeno 715 lica. Za karakteristicno delo utaja poreza samo 18, u 1996 –8, 1997 –18, a u 1998- 30. Za zloupoterebu sluzbene duznosti, konkretno za primanje mita , u 1995 godini je osudjeno 12 osoba, u 1996 - 51, u 1997- 16, a u 1998 –11 lica. Prosle godine je pravosudnim organima bilo dostavljeno vise od 130 krivicnih prijava za organizovani kriminal, ali do dana danasnjeg nema saznanja da je neka zavrsila sudskom presudom.Veoma su mucna bila prepucavanja polcije, tuzilastva i sudova o kvalitetu podnetih prijava, o tome ko ih i zbog cega drzi u fijokama, ili ih je izgubio. Elem, hapse se incidentno samo pojedinci ”sitne ribe”. Najsveziji je primer pritvaranje jednog podsekretara u ministarstvu trgovine, koji je “naseo” na markirane banknote. Policija je zvanicno saopstila da je doticnog gospodina, inace uglednog ekonomistu sa medjunarodnim pedigreom u svom poslu, zaposlenog pre godinu dana na osnovu partiske knjizice vladajuceg VMRO-DPMNE-a, lisila slobode zvog toga sto je primio mito od 10 hiljada maraka, da bi izdao jednom biznismenu dve dozvole za reeksport hiljadu tona mleka iz Madjarske i Slovenije za Kosovo. Krupnije zverke niko ne dira,bojeci se verovatno domino efekata. Po oceni profesora Cvetkovskog,” korupcija je glavno sredstvo organizovanog kriminala svuda , pa i u Makedoniji, koja se zbog sirine , dubine i nacina prostiranja u svim segmentima drzave smatra HIV virusom ekonomije. Protiv njega nema leka i nece ga biti sve dok se u borbu ne ukljuci celi drzavni aparat, a ne samo policija, tuzilastvo i sudovi. Nazalost , u Makedoniji to danas nije slucaj. Zemlji, upozoravaju ekonomski i politicki analiticari, preti kolumbizacija jer je, prema nekim svetskim statistikama, postignuti stepen korupcije blizak toj latino americkoj drzavi. U Makedoniji danas vlada “organizovani haos”, postala je zemlja afera i skandala koje vlast ih ne samo generira vec i u nekim razvojnim fazama i stimulira. Makedonija, uvereni su mnogi njeni gradjani, a to cesto isticu i svi mediji bliski opoziciji, osobito “Utrinski vesnik” se : “sve vise transformira u dogovornu drzavu u kojoj nisu bitni drzavni i nacionalni interesi vec medjupartiski dogovori i licni interesi vladajucih oligarhija. Napravili su internu metodologiju bezbednog vladanja. Prema tome kako je postavljena i funkcionira koalicija za promene na vlasti od 1998 godine, tako je postavljena i funkcionira i drzava”. Afere i skandali prolaze uglavnom bez ikakve odgovornosti, sto je samo argument vise da pravna drzava “ ne stanuje ovde”. Primer Makedonije, kaze poznati ekonomski analiticar, Natalija Nikolovska je najbolja paradigma za ekstremnu modifikaciju tokova drustveno-ekonomskog razvoja pod uticajem politike. Tok promena je dobio forme, ocenjuje Nikolovska, kao da je “neko divlje pleme okupiralo civilizovan narod pa razgradjuje, prodaje, rasprodaje, pljacka, otpusta sa posla i vodi nas putem iscezavanja civilizacijskog progresa. Usput i bezkrupulozno laze o raznim inostranim investricijama, o navodnom povecanju zaposljavanja, poboljsanju uslova zivota, koracanju ka Evropskoj Uniji, kao da su gradjani izgubili svest, pa ne vide i ne osecaju svakodnevno siromastvo i manipulacije kojima su izlozeni”.
Korupcija je , javna je tajna, utkana u sve vladine transkacije sa krupnim privrednim objektima od kojih je najpoznatija prodaja skopske rafinerije “Okta” grckom Helenik petroleumu pod okolnostima koje nisu poznate cak ni svim ministrima u Vladi, a ni poslanicima u Sobranju koji su, saglasno Ustavu, odlucili o prodaju. Najsveziji je pak, primer prodaje bitoljske fabrike secera, jedine u zemlji austriskom “Anstalu” iza kojeg stoji kontraverzni bugarski “Multi grup” u svetskim biznis krugovima korporacija sa najnizim mogucim nivoom ugleda. Radnici ne daju da dodju novi vlasdnici koji su fabriku inace, kupili na berzi, jer su ubedjeni, a kazu da imaju i dokaze koje ce priloziti sudu protiv drzavne Agencije za privatizaciju koja im je akcije oduzela nezakonito. To je potvrdila i vladina posebna komisija koja je na slucaju radila kao i Ustavni sud zemlje. I sada, bruji cela carsija, nije problem da se ponisti prodaja secerane, vec da se vrati provizija koju je za posredovanje dobio neki od visokih vladinih cinovnika. Rec je, govore spekulacije, o vise od 200 hiljada DM.
U Makedoniji nema zakonske podloge za efikasnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Drzava je 1997 godine ratifikovala vise medjunarodnih konvencija, ali jos nije smogla snage da donese potrebni novi paket anti-korupciskih zakona. Oni odavno pripremljeni su tek ovih dana, pod snaznim pritiskom Evropske komisije i Saveta Evrope, izvadjeni iz fijoka. Po recima premijera Ljubca Georgijevskog, prosli su vladinu proceduru i vrlo brzo ce biti dostavljeni Parlamentu na usvajanje. Cini se da je martovsko obracanje evrokomesara Krisa Patena sa govornice Sobranja Makedonije najzad shvaceno ozbiljno. Dopunski stimulans u tom pravcu bila je i nedavna tribina u okviru Pakta stabilnosti, odrzana u Sarajevu, na kojoj je pokrenuta inicijativa protiv korupcije i postignut zajednicki dogovor svih zemalja clanica pakta koje racunaju na donacije za svoj razvoj ,da sto pre ugrade evropske i svetske normative iz te oblasti u svoje zakonodavstvo.
Makedonija se, dakle, obavezala da uradi sve sto se od nje trazi i da dozvoli stalni monitoring Evropske Komisije, Saveta Evrope , OEBS-a i Svetske banke. Formiran je i Nacionalni komitet za borbu protiv korupcije i imenovan koordinator. Ovi potezi ne samo sto ohrabruju, vec daju i nadu da ce konacno poceti ozbiljnija i organizovanija bitka protiv korupcije i drugih vrsta kriminala . Veliki je, medjutim, znak pitanja, koliko ce biti potrebno vremena da rezultati postanu vidljivi.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA