Drač I Skolje spašavaju Kosovo!?

Priština, 11.05.2000

Kosovo ostaje veći problem za Evropsku agenciju za obnovu I razvoj, a manji za Pakt stabilnosti. Ipak, ono se nalazi I u dokumentima ovog Pakta od poslednjeg susreta njegovih donatora, na kojem je "prošao" projekat za finasiranje radova na uređenju unutrašnje putne mreže koja se prostire u dužini od oko 300 kilometara. Ali, nigde ne figurira mogućnost povezivanje Kosova sa putnim segmentima od međunarodnog značaja, odnosno sa koridorima Jugoistočne Evrope.

Bodo Hombach, koordinartor Pakta stabilnosti je ubeđen da je ekonomski razvoj Kosova nemoguć ukoliko ono ostane izolovano. ''U principu finasira se i izgradnja 300 kilometara puta na samom Koosvu, ali to je za početak posao donatora'', izjavio je Hombach.

Karta panevropskih koridora u Jugoistočnoj Evropi, izrađena u Helsinkiju

1. godine deo je dokumenata i na poslednjem susretu donatora Pakta stabilnosti u Briselu. Iako je njen cilj iznošenje pregleda trasa koridora, a ne politička izgradnja ovog dela Evrope, na ovoj karti nigde ne figurira Kosovo, pa bilo to i kao toponim.

Međutim, ako se analiziraju ''linije'' za buduće panevropske puteve, zapaža se i jedna nova strateška orijentacija Evrope oko načina povezivanja sa Malom Azijom i zemljama Srednjeg Istoka. Koridor 8. - veoma osporavan od strane Grka - koji polazi iz Drača i preko Skoplja i Sofije završava se u Istambulu, neutralizuje Grčku i njen značaj sa ovog aspekta ostaje samo u pomorskom saobraćaju gde Solunska luka ostaje ključna tačka za nekoliko zemalja Balkana.

U ovom pomorskom gradu završavaju se koridori 10. i 4. koji se ukršataju u Mađarskoj. Prvi prolazi kroz Makedoniju i Srbiju, a drugi kroz Bugarsku i Rumuniju. Međutim, u sadašnjoj situaciji na Balkanu, koridor 10 ostaje ''zatvoren'' u njegovom najvećem delu, tj. u onom delu koji prolazi kroz Srbiju i trenutno ne postoji zamena za njega, već se koriste veoma amortizovani putevi Bugarske i Rumunije, upravo gde bi trebalo da se prostire i buduća super strada - korodor 4. Koridor 4 međutim, nije zamena za blokirani deo magistrale u Srbiji, već prirodna i neophodna veza između nekoliko zemalja Jugoistočne Evrope koje su orijentisane prema reformama, potrebi za lakšim protokom kapitala.

Posmatrano sa ovog aspekta, Kosovo će i dalje ostati izlovano i bez mogućnosti direktnog uključivanja u jedan od ovih panevropskih koridora. Iako je ta karta izrađena u vreme kada se na Kosovu već mogao nazreti miris baruta izgleda ipak da tada mogući rat nije bio razlog da se ono zaobiđe.

I danas Evropa istrajava da investira na Koridoru 8. i 4. dok bi Kosovo možda moglo da stvori mogućnosti za protok ljudi i kapitala preko Skoplja. Investicije na putnom pravcu Drač - Kuks - Qafe Morine, u ovoj fazi će biti samo kozmetičke, odnosno izvršiće se samo sanacija ovog puta koji prema nekim analitičarima može da postane frekventnim samo ako se izgradi novi put ''čiju bi polovinu sačinjavali mostovi i tuneli''.

Kosovski eksperti uprkos mogućnosti bržeg povezivanja Kosova sa koridorom 8. ( Skoplje) i koridorom 10. (Niš i Preševo), više su skloniji da prioritet daju Draču tj., da ta luka postane tačka povezivanja sa Evropom. Profesor dr. Aslan Pushka - geograf - mišljenja je da takav koridor ima ekonomski, politički, kulturni i istorijski značaj. S druge strane dr. Nazmi Mustafa koji je zadužen za studiju problematike železnica kaže da ''ako je ekonomski razzvoj Kosova usmeren na rudarsvo, onda je njegovo povezivanje sa lukom u Draču, želežničkim saobraćajem od veoma velikog značaja pošto je železnički transport roba mnogo rentabilniji posebno kada se radi o rudama koje iz bilo koje zemlje sveta brodovima može da stigne do Drača''.

Aktuelno, zbog veoma velike degradacije puteva osetno je otežan promet i na samom Kosovu. Obnova ili renoviranje putnog segmenta Priština - Hani e Elezit ( Đeneral Janković) trebalo bi da započne ovoga leta.

Makedonci su nezadovljni sa 104 miliona eura koliko im je dodeljeno od strane finasijera projekata Pakta stabilnosti i stavljaju pod znakom sumnje mogućnost realizacije svih naznačenih ciljeva u vezi sa razvojem infrastrukture. Ako se desi da 25 kilometara puta od Hani e Elezi do Skoplja ostane u sadašnjoj kategoriji, onda Kosovo opet ostaje gotovo hermetički zatvoreno i bez alternativnih mogućnosti da izbegne gušenje.

Ali, polazeći od činjenice da se Koridor 8. nalazi u agendi prioriteta i strateških interesa Evrope, a proširenje graničnog prelaza Blace treba da olakša protok između Skoplja i Prištine, onda bi se u veoma kratkom vremenu nametnula i potreba proširenja i modernizacije magistrale koja povezuje ova dva grada. Kaqusha Jashari direktor Uprave za puteve dodaje da su Makedonci ''uradili Projekat i da su veoma zainteresovani da modernizuju putnu deonicu Blace - Skoplje. Možda zbog interesa KFOR-a ili UNMIK-a, oni su izradili i idejni projekat puta koji povezuje Prištinu sa Hani e Elezit, koji ne prelazi preko sadašnje trase, odnosno preko Kačaničke klisure već ide iznad Kačanika i preko Uroševca se ponovo vezuje sa već postojećom trasom''.

S druge strane, autoput Prizren - Kuks - Drač izgleda da ostaje samo u domenu albanskih interesa, pošto Evropa do sada nije pokazala neko veće interesovanje da tu ulaže novac.

Postavlja se pitanje da li je Kosovo zaboravljeno? I u Briselu je tražena urgentna rekonstrukcija putne mreže od 300 kilometara odnosno puteva na relaciji Podujevo - Priština i Priština - Mitrovica - Peć, ali ova rekonstrukcija oslanjajući se na sumu traženih sredstava (43 miliona eura), ne može biti kvaliteta i nivoa kakve zahtevaju evropski standardi. I prošlost Kosova govori da ono nije bilo usko povezano sa značajnim koridorima na relaciji Sever - Jug ili Istok - Zapad. Takoreći čitav međunarodni protok je vršen daleko od njega, ali ne i slučajno. Promena klime na Balkanu, stvaranje novih država sa demokratskim i integracionim orijentacijama Evropi otvara nove i lakše mogućnosti komunikacije sa Azijom, čak i zaobilazeći Srbiju, barem dok je Miloševićev režim na vlasti.

Kosovo sada traži mogućnosti izlaska iz ovog gušenja. Protok preko ''tradicionalnih veza'' autoputevima Srbije je nemoguć i jedina trenutna veza sa svetom, ona preko Kačaničke klisure je u velikoj meri opterećena, čak toliko da već sada predstavlja ''usko grlo'' i za protok unutar Kosova. Proširenjem graničnog prelaza u Blacu stvaraju se izgledi da se još više optereti saobraćaj na relaciji Priština - Skoplje, ukoliko se u međuvremenu ne izvrši modernizacija ili proširenje magistrale, već se ostane na popravkama.

Novi ''koridor'' je onaj u pravcu Albanije koji omogućava vezu sa lukom u Draču, a zatim i Evropom. Put Drač - Kuks, dug 125, 6 kilometara košta 420 miliona dolara, dok je u Briselu za obnovu ovog puta odobreno 14, 7 miliona eura. Jednom rečju, izvršiće se samo ''krpljenje'', a trasa će se prostirati sadašnjom linijom, ni za santimetar šira. Zato, ovaj putni pravac koji bi sa ekonomskog stanovišta bio veoma značajan za Albance još uvek će predstavljati prepreku za nesmetani protok roba, pošto je za izgradnju puta po evropskim standardima potreban evropski kapital. Ali, ipak, na Kosovu nakon realizuacije projekata koji se finasiraju od strane Pakta stabilnosti kao i onih sa donatorske Konferencije, stvaraju se uslovi za lakši protok. Čak, sada se menja i relacija pošto će Priština biti bolje povezana sa Skopljem i Dračom, a jedna od alternativa ostaje i Podgorica...

AIM Priština

Ibrahim REXHEPI