Požarevac zabranjeni grad

Milošević je učinio prvi korak prema otvorenoj diktaturi. Da li će on

nastaviti u tom smeru, nije jasno.

AIM, Podgorica, 11.5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Požarevac se 9. maja, na Dan Evrope, odnosno Dan pobede (nad fašizmom), činio najautističnijim gradom na Starom kontinentu. Nije se tamo slavila

pobeda, niti Evropa; zapravo, svečarskog raspoloženja nije ni bilo. Tri grupice ljudi paradiralo je s nadom da će uveče vratiti u svoje domove živi i zdravi. Strah, panika, tenzije, sve se to osećalo u "najsvetijem od srpskih svetinja", rodnom mestu Miloševića i njegove supruge/koalicione drugarice Mirjane Marković, i na prilazima. Najava udružene opozicije da će održati miting pod nazivom "Stop teroru, za slobodne izbore" umalo nije dovela do gradjanskih sukoba, koje mnogi smatraju neizbežnim.

Da stvari neće krenuti najboljim putem, moglo se zaključiti u ponedeljak uveče. Visoke delegacije Socijalističke partije Srbije (SPS) i Jugoslovenske udružene levice (JUL) doputovale su u Požarevac da održe sednicu kriznog štaba. Pod predsedništvom Mirjane Marković, odlučeno je da dve vladajuće partije u gradiću u istočnoj Srbiji, 90 kilometara istočno od Beograda, održe centralnu proslavu Dana pobede. Pripreme su počele iste večeri. Policija je pokupila dvojicu holandskih novinara, ustvrdivši da "nešto nije u redu sa (njihovim) putnim ispravama" i deportovala ih. Oko 23 časa privedeni su aktivisti Narodnog pokreta Otpor (Otpor, u daljem tekstu) Radojko Luković i Momčilo Veljković, te dopisnik agencije Beta i dnevnika Blic Mile Veljković, i novinari dnevnika Danas Nataša Bogović i Bojan Tončić. Policija je na prilazima Požarevcu postavila nekoliko kontrolnih

punktova. Pred ponoć, zaustavljen je kamion sa ozvučenjem za miting opozicije i, nakon dužeg zadržavanja, poslat na tehnički pregled u Smederevsku Palanku. Takodje, zaustavljen je i automobil poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO) u republičkom parlamentu iz Požarevca, Živadina Jotića, a nepoznati policajac je uperio pištolj u Jotića i njegovog sina, naredivši im da izadju sa podignutim rukama.

Utorak 9.maj je osvanuo sumorno. Tokom noći i jutra nezavisni mediji izveštavali su o hapšenjima, zastrašivanjima. Saznalo se da SPS i JUL planiraju proslavu "sa prigodnim kulturno-umetničkim programom" na centralnom trgu u 14 časova, dakle sat pre početka uredno prijavljenog mitinga opozicije. Mnoštvo privatnih automobila krenulo je iz Beograda i većih gradova Srbije, kao i nekoliko autobusa, ne više od 20, u organizaciji pro-demokratskih stranaka. Policija je tog jutra izvršila nezapamćenu saobraćajnu kontrolu: pregledani su svi autobusi sa destinacijom Požarevac i okolina, pet-šest je upućeno na tehnički pregled, što u Srbiji, gde se prosečna starost voznog parka kreće izmedju 12 i 14 godina, automatski znači da su isključeni iz

saobraćaja.

Rano ujutro, policija je u Novom Sadu upala u stan lidera Reformsko-demokratske stranke Vojvodine (RDSV) Mileta Isakova, raspitujući se o posedovanju oružja i dozvole za posedovanje. U 9 i 50, iz svog automobila, izvučen je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak. Privedeni su i dopisnik radija Slobodna Evropa i TV Crna Gora Marina Fratucan i njen snimatelj Bojan Erdeljanović, novinari radija 021

Borosavljević i Gmizić, radija In Jovan \erić, nedeljnika Nezavisni Nenad Šeguljan, i 25 aktivista Otpora i opozicionih stranaka.

Lideri udružene opozicije se oko 10 časova i 30 minuta okupljaju u sedištu Socijaldemokratije (SD), kojoj ovih dana ističe tronedeljni mandat predsedavajućeg na sastancima opozicije u centru Beograda. Pet stranačkih autobusa, četiri Demokratske stranke (DS) i jedan SPO, uz policijsku pratnju izlaze iz prestonice, ali ih kod Bubanj potoka, ispred naplatne rampe, desetak kilometara od centra, zaustavljaju službenici Državne bezbednosti i par saobraćajaca. Elektronski mediji izveštavaju o velikom broju blokada na prilazima Požarevcu. Navodno, nijedno vozilo sa beogradskim tablicama ne

može ući u gradić, isto važi i za vrapce. Policija privodi aktiviste Otpora, pristalice opozicije i gradjane koji su se zatekli na pogrešnoj strani trga. Takodje, privedeni su urednik fotografije dnevnika Danas Imre Sabo i nedeljnika NIN Branko Belić, dopisnik Danasa Veljko Popović, snimatelj RTV Pančevo Sergej Bibić, celokupna ekipa mladenovačkog dopisništva Studija B, fotoreporter francuske agencije GAMA Dragoljub Zamurović i izveštač londonskog Gardijana Gilijan Sandford; svima je oduzeta oprema.

Na brdu Čačalica, udaljenom dva kilometra od Požarevca, pred oko par hiljada gradjana, održava se zbor povodom pobede nad fašizmom, u organizaciji lokalnih odbora SPS, JUL i SUBNOR. Jedini govornik je predsednik požarevačkog SPS Bojan Kekić, koji opoziciji pripisuje neofašističke metode.

Članovi i simpatizeri DS, SPO i Otpora kod Bubanj potoka čitav sat blokiraju traku autoputa Beograd-Niš. Prema nepotvrdjenim informacijama,

zagušenje saobraćaja dopire do Mostarske petlje (circa 12 kilometara). Oko 13 časova i 15 minuta, 35 specijalaca nenasilno uklanja grupu Bubanj potok sa kolovoza. Lideri opozicije u to vreme već su završili sastanak. U zaključcima, kojima se naknadno priključuje SPO, piše da udružena opozicija odustaje od mitinga u Požarevcu, poziva sve gradjane da se vrate kućama, ali će održati miting u Beogradu u ponedeljak 15. maja, u 15 časova. Lideri,

oko pola dva, dolaze u Bubanj potok. Prvi stiže predsednik SD Vuk Obradović, penzionisani general. Nakon kraćeg natezanja "šta ćemo sad", pada odluka da se okupljeni pešice vrate u Beograd, autoputem. Hodali su

kratko, a zatim seli u automobile i autobuse.

Na centralnom trgu u Požarevcu, na mestu gde je opozicija prijavila miting, postavljena je crvena bina. U 14 časova, oko 100-150 pristalica SPS i JUL čeka početak "prigodnog kulturno-umetničkog programa". Nasuprot njima stoji više stotina pristalica opozicije i Otpora. Čekanje traje. Niko se ne pojavljuje na bini. Izveštači nezavisnih medija koji su nekim čudom uspeli da se probiju u grad tvrde da su blizu bine videli srpskom ministra policije Vlajka Stojiljkovića, optuženog za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Grupe stoje jedna nasuprot drugoj bar dva časa. Treća grupa, policija, prepunila je okolne

ulice. Prema rečima visokog funkcionera SD, najmanje deset hiljada pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koje vodi Stojiljković, bilo je prisutno u Požarevcu, plus još par hiljada u okolini.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) hitro reaguje na hapšenje svojih članova i onemogućavanje izvršenja radnih zadataka. Organizovan je protest u Beogradu, na Trgu republike, kod spomenika Branislavu Nušiću. Pojavljuju se i lideri opozicije i aktivisti Otpora. Pred par stotina okupljenih, NUNS ustvrdjuje da je Milošević izveo državni udar, prekršivši neke od ključnih članova ustava, proklamovane slobode kretanja, okupljanja, mišljenja... Policija izmedju 15 i 18 časova pušta sve privedene, s izuzetkom Radojka

Lukovića i Momčila Veljkovića, koji su pre par dana uhapšeni zbog navodnog pokušaja ubistva, i Momčilovog brata, Mileta, dopisnika Bete i Blica.

Ideja o mitingu u Požarevcu i nastala je tako što je došlo do tuče izmedju pripadnika obezbedjenja Marka Miloševića i aktivista Otpora. Luković i Veljković su u opskurnoj istrazi optuženi za pokušaj ubistva i uhapšeni uprkos teškim telesnim povredama. Proveli su šest dana u beogradskom Centralnom zatvoru, da bi bili pušteni u ponedeljak (istražni sudija koji je vodio postupak, Papović, ustanovio je da ne postoje osnovi za podizanje optužnice; po ponovnom hapšenju Lukovića i Veljkovića, podneo je ostavku). Opozicija i Otpor su promptno delovali i zakazali miting, što je naročito izbezumilo njihove lokalne odbore. Sada se formira zajednički krizni štab. Planiranje akcija traje u momentu nastajanja ovog teksta...

Epizoda Požarevac vuče za sobom mnoga pitanja. Svi se slažu da je to ulazak u novu fazu političke borbe (egzistencijalne, za neke). Milošević je učinio prvi korak prema otvorenoj diktaturi, jer samo su kod Staljina i u Kini postojali zabranjeni gradovi. Da li će on nastaviti u tom smeru, nije jasno. Obraćajući se predstavnicima SUBNOR, u Palati federacije, govorio je jezikom mržnje koji analitičari tumače kao krešendo u odnosu na govor na

poslednjem kongresu SPS. Opozicija više nije janičarska, ni izdajnička, već fašistička (epitet je prvi upotrebio Dragan "Jugopetrol" Tomić). Svi primećuju kako je Milošević delovao uznemireno, gotovo panično. Njegov režim posle Požarevca čini se okrnjenijim. Vladajući bračni par nije želeo da demonstrira stabilnost, puštajući opoziciju da demonstrira u njihovom

rodnom gradu, već se odlučio da od Požarevca napravi bastion svoje borbe.

Privredeni izveštači i opozicioni lideri naglašavaju da se policija prema njima ponašala kao nikad do sada (Čanaka su u pritvoru nudili medenjacima). I specijalci koji su uklonili blokadu autoputa delovali su vrlo prijatno. Neki su se izvinjavali da samo rade svoj posao, slušaju naredjenja.

Delovanje režima, naravno, teško je predvideti usled sumnjive strategije i manjka racionalnosti u njegovim potezima, ali politički analitičari smatraju da će se on truditi da nastavi "po starom", što je duže moguće.

No, nije režim jedini pogodjen efektom odbrane Požarevca. Sa opozicionog

gledišta, valjalo bi konstatovati da je Milošević i dalje sposoban da izvrši ono što naumi, ma koliko to besmisleno bilo. Udruženi su lideri sporo reagovali na konkretne poteze režima: i pored proklamovane pobede,

nije pogrešno reći da su i oni na gubitku. U strahu od većih sukoba, opozicija je u epizodi Požarevac delovala jako nestabilno. Niko nije sumnjao da bi oni mogli postići programsko jedinstvo, ali akciono do sada nije mnogo dovodjeno u pitanje. Ne treba zaboraviti da su od sastanka 10. januara prošla četiri meseca pre nego što je izrodjen samo jedan miting. Trenutno je u planu par demonstracija snage opozicije. Da li će od njih nešto biti, ostaje da se

vidi.

Potezi Vuka Draškovića nastavljaju da iritiraju njegove političke saveznike. Lider SPO po ko zna koji put nudi svoj program ("Svi potoci ulivaju se u reku."), bez naročitih izgleda da će ga ostale opozicione snage prihvatiti. On insistira na svom primatu pri stvaranju zajedničkih

lista, ali onda kad on bude želeo da ih stvara, Ravnoj Gori umesto Beograda... Pretnja ugrožavanja akcionog jedinstva opozicije mogla bi za

dugo produžiti vek Miloševićevom režimu. Ipak, ne doveka. Jer, kao što reče jedan analitičar: "Ovu vlast ni opozicija ne može spasiti."

Bojan al Pinto-Brkić (AIM)